Jedenje trave kod pasa je toliko često da ga primećuje većina vlasnika kućnih ljubimaca. Iako na prvi pogled može da deluje zabrinjavajuće ili čudno, reč je o ponašanju koje se javlja kod velikog broja pasa širom sveta i koje je godinama predmet različitih tumačenja.
Dugo se verovalo da psi jedu travu kada im je loše, posebno u stomaku, kao način da izazovu povraćanje i tako sebi olakšaju tegobe. Međutim, istraživanja pokazuju da to objašnjenje verovatno nije tačno.
U jednoj studiji koja je pratila 12 pasa koji su svakodnevno jeli travu, zabeleženo je vrlo malo epizoda povraćanja, a one koje su se desile dogodile su se nakon obroka, a ne kao direktna posledica konzumiranja trave.
Različita objašnjenja, ali bez čvrstih dokaza
Postoje i druge teorije o tome zašto psi jedu travu. Neki smatraju da im nedostaju vlakna ili da na taj način traže prirodan laksativ. Ipak, nauka za sada nije dala jake dokaze koji bi to potvrdili. U istoj studiji, svih 12 pasa bili su zdravi, bez problema sa varenjem, ali su i dalje redovno jeli travu, što dodatno komplikuje jednostavna objašnjenja.
Zanimljivo je i da su istraživači primetili obrazac koji može da utiče na ovakvo ponašanje. Psi koji još nisu pojeli svoj dnevni obrok češće posežu za travom, što može da ukazuje na to da glad ima određenu ulogu. Ipak, to nije jedini mogući razlog.
Kod nekih pasa, trava jednostavno može da bude privlačna. Čupkanje trave sa zemlje može da im prija, a tekstura i ukus nude nešto drugačije od uobičajene hrane. Primećuje se i da pojedini psi više vole travu u određenim periodima godine, pa im, na primer, sveža prolećna trava može delovati posebno zanimljivo.
Kada trava može da bude problem
Iako u većini slučajeva nije opasno, postoje situacije kada konzumiranje trave može da ima rizike. Najveća pažnja se odnosi na površine koje su tretirane hemikalijama, poput herbicida ili pesticida. Takva trava može da bude štetna za pse, a istraživanja ukazuju da može da postoji i veza između izloženosti herbicidima i raka mokraćne bešike kod pasa.
Zbog toga se savetuje da se pas ne pušta na površine za koje nije poznato da li su tretirane, kao i da se vodi računa o dvorištu ukoliko se koriste hemijska sredstva. Važno je da pas, kao i njegove igračke i posude za vodu i hranu, budu udaljeni od tretiranih zona dok se sredstva potpuno ne osuše. U nekim slučajevima to može da traje i do 24 sata ili duže, posebno kada su u pitanju granularni pesticidi ili đubriva koja se upijaju u zemljište.
Osim toga, u okruženju postoje i druge biljke koje mogu da budu toksične za pse. Među njima su, na primer, oleander i arum ljiljan, ali i neke uobičajene biljke poput origana i lovorovog lista, koje kod pasa mogu da izazovu povraćanje i dijareju.
Šta je zapravo najvažnije
U svakodnevnom životu, jedna od najboljih stvari koje vlasnici mogu da urade za svog psa jeste redovna šetnja i boravak napolju. Ako pas usput pojede malo trave koja nije tretirana hemikalijama, u većini slučajeva nema razloga za zabrinutost.
Povremeno povraćanje nakon toga može da se desi i nije neuobičajeno, ali ako se javi ozbiljnije povraćanje ili dijareja, tada je važno obratiti se veterinaru.
Suština je da jedenje trave kod pasa najčešće nije znak bolesti, već deo njihovog prirodnog ponašanja, koje može da ima više uzroka – od navike i radoznalosti do jednostavne potrebe da nešto grickaju dok su napolju.
Komentari (0)