Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji u tadašnjem Rimskom carstvu, a danas u Turskoj. Živeo je u 4. veku u gradu Mira. U čitavom hrišćanstvu se poštuje kao svetitelj i čudotvorac.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen prenosu moštiju ovog sveca iz Mire u Bari, gde i danas počivaju. Iako kalendarski ne pripada letu, ovaj dan se u narodu naziva i “letnji” Sveti Nikola.
“Zimski” Nikoljdan se proslavlja 19. decembra i kod Srba spada u slavu sa navećim brojem svečara. Svi oni koji slave Svetog Nikolu, današnji dan obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca. Zbog toga ga mornari često pozivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima.
Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put.
Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Tokom vekova, Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina. Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.
U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zato, ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekom sitnicom – njih ćete obradovati, vama će biti lepo, a i narod kaže – valja se.
Jedan svetac – dva praznika
U pravoslavnoj tradiciji, pojedini svetitelji se praznuju dva puta godišnje. Prvi datum najčešće označava dan njihove smrti ili stradanja, a drugi je posvećen prenosu moštiju ili nekom značajnom čudu. Iako su oba datuma liturgijski ravnopravna, u narodnoj svesti se obično „odomaći“ samo jedan – i taj postaje krsna slava koja se prenosi s kolena na koleno.
Najpoznatiji primeri su:
Sveti Nikola:
- 19. decembar – dan smrti
- 22. maj – prenos moštiju iz Mire u Bari
Sveta Petka:
- 27. oktobar – glavni praznik
- 8. avgust – prenos moštiju u Carigrad
Sveti Jovan Vladimir:
- 4. jun i 22. maj
Sveti Sava:
- 27. januar – upokojenje
- 6. maj – dan prenosa moštiju u Mileševu
Zašto se pamti (i slavi) samo jedan datum?
Razloge zašto narod najčešće prihvata samo jedan praznični dan treba tražiti u istoriji, načinu života i duhovnoj praksi srpskog naroda:
- Zimske slave su se prirodno uklapale u porodični ritam života – ljudi su zimi kod kuće, okupljeni oko ognjišta, spremni za slavljenje.
- Postovi (kao što je božićni post u vreme Svetog Nikole) unose dodatnu ozbiljnost i duhovnu atmosferu.
- Leto je vreme radova, poljoprivrednih obaveza i kretanja – slavska okupljanja su bila teža za organizovanje.
- Kolektivno pamćenje se vremenom formiralo oko jednog datuma – najčešće onog koji je prvi prihvaćen i zaživeo u porodici i zajednici.
Upravo zbog toga, iako su oba datuma ravnopravna u crkvenom kalendaru, samo jedan se zadržava kao krsna slava.
Mnogi svetitelji uopšte nemaju „letnju“ i „zimsku“ varijantu – već se slave samo jednom godišnje. To su najčešće oni kod kojih nije bilo prenosa moštiju ili dodatnog praznika. Neki primeri su: Aranđelovdan )21. novembar), Đurđevdan (6. maj (Đurđic, 16. novembar, nije drugi praznik istog svetitelja, već poseban dan u njegovu čast)), Sveti Vasilije Ostroški (12. maj), Sveti Luka (31. oktobar), Sveti Ilija (2. avgust).
Kod njih nema „dileme“ – zna se jedan datum i on je uvek isti.
Da li je greh slaviti „drugi“ datum?
U narodu se mogu čuti i sujeverne tvrdnje – da nije dobro slaviti 22. maja, da to nije „pravi“ Sveti Nikola, da to „ne valja“. Međutim, crkveno učenje to ne potvrđuje. Liturgijski, oba datuma su sveta i dostojna poštovanja. Ako porodica iz bilo kog razloga slavi 22. maj kao krsnu slavu – to je potpuno ispravno.
Crkva uči da slava nije samo datum, već duhovni zavet, uspomena na svetitelja i čin zajedništva sa Bogom i porodicom. Važna je vera, poštovanje i namera – a ne kalendarska sezona.
Na dan kada se skromno obeležava letnji Sveti Nikola, dobro je podsetiti se da slava ne pripada zimi ili letu, već duhovnom pamćenju i porodičnom identitetu. Neke slave su postale masovne, druge su tihe i intimne, ali sve su jednako važne – i pred Bogom, i pred predcima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)