Predsednik Aleksandar Vučić prisustvuje danas na obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida počinjenih u okviru NDH u Donjoj Gradini.
– Mnogo je teško govoriti na ovom mestu, i prošle godine sam, u ovo vreme, zavetovao se da ćemo izgraditi memorijalni centar u Donjoj Gradini. Pokušali su u prethodnih godinu dana da sruše Srbiju, pokušali su u prethodnih godinu dana, uz ogroman novac spolja, da sruše našu otadžbinu. Jedan od razloga je bio i taj da ne govorimo o svojoj prošlosti otvoreno, da ne negujemo i ne gajimo kulturu sećanja, a ja vam obećavam da neće proći ni jedan dan i da ću svake nedelje imati sastanke dok ovde, našim novcem, iz Srbije, koliko može, da u tome učestvuje i pomogne i Republika Srpska, ali mi ćemo to svojim novcem da finansir amo: nek nikne velelepni memorijalni centar u koji nikada nikome neće biti zabranjeno da dođe, kao što nam je danas zabranjeno da odemo u Jasenovac, Kameni cvet, da vidimo i položimo vence i cveće. To mesto biće otvoreno za sve ljude, da svi saznaju gde i na kojem mestu su se događali najmonstruozniji zločini. Poruka sa spomenika u Dahau, na kojem piše “Nikad više”, i nedaleko od tog spomenika, u memljivoj baraci zatvorenih pod brojem 117027, piše sledeće reči: “Svaki greh je protiv čoveka, ali mržnja je najdirektniji nož u sopstveno srce. Ko mrzi, taj je već izvršio samoubistvo svoje duše pre nego što je stigao da ubije tuđe telo.” Napisao je to Vladika Nikolaj Velimirović; on je bio taj zarobljenik pod tim brojem, 117027, i znao je odlično šta je sistem istrebljenja koji je gutao žrtve u Donjoj Gradini i Jasenovcu. Znao je da opiše i stradanje, prirodu zla i uzroke svetskog sunovrata. Poštovani prijatelji, klanjajući se sa posebnim pijetetom pred žrtvama neopisivih zločina ovde u Jasenovcu, moramo se setiti i upozorenja Bertolta Brehta koji je rekao, misleći na nacizam: “Utroba iz koje je ovo puzalo još uvek je plodna. ” I nekada su nas, u doba komunizma, poistovećivali, a nije bilo isto. Nije bombardovan Zagreb, bombardovan je Beograd. Nije Beograd sa cvećem već borbom dočekivao Hitlerove avione; neki drugi su te Hitlerove avione dočekivali kao savezničke. A danas, danas čak ni to poistovećivanje više neće da prihvate. Danas mi koji smo se borili protiv nacizma, mi smo slikovci i zločinci, a svi oni koji su bili najvernije nacističke sluge su valjda dobri momci – rekao je predsednik.
Predsednik je zatim naveo primire iz istorije kada su Srbi uvek praštali šta god da im se dogodilo.
– I kada govorimo o mržnji šta god da nam se dogodilo, mi smo uvek praštali. U Prvom svetskom ratu, kada smo izgubili kao narod 29% svog stanovništva, oslobađali smo druge, a posle izvesnog vremena oni bi nas obavestili da smo ih u stvari okupirali i da to nije bilo oslobađanje, iako su samo zahvaljujući Srbima postojale sile pobednice. Posle Drugog svetskog rata i u Drugom svetskom ratu, kada smo ih oslobađali, opet smo bili ti koji smo ih okupirali. A postavlja se mnogo pitanja danas. Obeležavamo dan, za dan ili dva, tačno je 81 godina kako su pobijeni poslednji logoraši, posebno 173 žene ovde u Donjoj Gradini i u Jasenovcu. Jesmo li se ikada zapitali kako to da je Beograd oslobođen 20. oktobra 1944, a da Jasenovac nije bio slobodan ni 20. aprila 1945? Jesmo li se nekad zapitali zašto komunisti nikada nisu hteli da krenu na Jasenovac? Jesmo li se zapitali zašto su svi pokušali da sakriju tragove najmonstruoznijih zločina koji su se dogodili u jednoj od najkrvavijih fabrika smrti u Evropi. Jesu li Jevreji lagali kada su za jedan od šest najvećih logora smrti u Jad Vašemu, za njih svetom Jad Vašemu u Jerusalimu, ispisali to strašno ime Jasenovac? Ili su to možda Srbi izmislili, ili Romi, ko? I slušali smo sve nekako u zavijenoj formi da se nešto ovde dešavalo, ali nikada do kraja otvoreno, i nikada do kraja istinito niko nije o tome želeo da govori, ni u vreme bivše Jugoslavije, a bogami ni posle toga. Uvek sa istim obrazloženjem: da se neko ne naljuti. Oni nama mogu da kažu šta hoće, čak i kada nam proteraju 250. 000 ljudi, mi smo krivci. Uvek smo mi krivi, i uvek smo mi zločinci. Ali oni koji su počinili najmonstruoznije zločine, oni nisu krivi. Nisu krivi ni slučajno. Ako krenete da govorite o tome, onda ste neko ko je zagledan u prošlost, neko ko ne vidi budućnost, neko ko je razume i neko ko ne želi da prihvati svoju krivicu. Kada bismo išli da pognemo glavu pred žrtvama drugih naroda, nikada to ne bi bilo dovoljno, nikada naše izvinjenje i nikada našu ruku ne bi prihvatili. Jer potrebno je da se gradi kult mržnje prema Srbima ovde u regionu. Šta god Srbi uradili, ma koliko puta se nekome izvinili, nije dovoljno: “Mi moramo da vas mrzimo, morate da nam budete krivi. ” Koliko god puta pružali ruku onima koji su spolja i u Drugom svetskom ratu činili najstrašnije zločine, nikada nije bilo dovoljno, i nikada nije bilo kraja uslovljavanjima. I kada su napali i bombardovali Srbiju, izvršili agresiju na našu zemlju ’99. godine, rekli su: “Nije to zbog zemlje, nije to zbog naroda, to je zbog Miloševića. ” Otišao je Milošević, rekli su nam: “Isporučite nam Miloševića. ” Doveli nas dotle da nas ponize na najstrašniji način, da nađu najgore kukavice u srpskom rodu, da svog predsednika izručuju na Vidovdan. I onda su nam rekli: “Sad je budućnost otvorena pred vama. Možete da birate budućnost. Samo smo vas čekali, Srbi.”- naveo je predsednik.
Vučić je zatim ispričao da nije prošlo ni pet dana, kada je stigao novi uslov.
– Završili ste najteži deo, ali sad morate da hapsite sve druge Srbe. Jednog, drugog, trećeg, četvrtog. Kraja tom spisku nije bilo. Prebacite jednog preko Drine, sakrijte ga u džak, mi ćemo da vam damo nešto i da učinimo nešto za vas. Prebacite ovog drugog ovako, prebacite onog trećeg ovako. I kažnjavajte sve Srbe moguće. Kaznite svakog generala koji je branio Srbiju od NATO-a na Kosovu i Metohiji. Kaznite svakog zato što je bio dovoljno hrabar da brani svoju zemlju koja nikoga nije napala. A onda uništavajte dalje Srbiju. Toliko smo bili dobri i poslušni, i toliko su svoju reč poštovali, da je to bio tek početak uništavanja Srbije. Onda su rekli: “Odvojite im Crnu Goru. ” Napravite, pobedite za 1-2%, odvojite im Crnu Goru. Imamo rukovodstvo u Beogradu koje neće ni da se meša u to, koje neće ni da se buni. A zašto da odvojite Crnu Goru? Ne samo da Srbija ne bi mogla da ima izlaz na more, već da bismo mogli da im otmemo i Kosovo. Pa kada su to završili 2006. godine, opet su rekli: “Dobro je, baš je to sve u miru prošlo, sve lepo i demokratski, a sad ćemo lepo i demokratski mimo Povelje Ujedinjenih Nacija da vam uzmemo Kosovo. ” Pa su nam 2008. suprotno Povelji Ujedinjenih Nacija, suprotno Rezoluciji 1244/85, zapadne zemlje donelo odluku da podrži samoproklamovanu nezavisnost Kosova. I onda su nam rekli: “Samo nemojte sada da proizvodite neke velike nemire, nemojte da se bunite, Srbi, gledajte u budućnost, nemojte da gledate u prošlost, dolaze bolja vremena. ” Potpišite Briselski sporazum. Mučili smo se da im ne potpišemo nezavisnost, mučili se da zadržimo srpsku regionalnu policiju na severu. Bilo je: “Potpiši, vi ispunite nešto svoje, a ovi drugi neće da ispune ništa. ” 13 godina laži. 13 godina monstruoznih laži. 13 godina obaveze da se formira Zajednica srpskih opština, 13 godina napamet im ne pada. Sad kažu: “Više nije ni važan Briselski sporazum, važi ono što niste potpisali, sad to moramo da ispunimo. ” I sve će ići u nedogled – naveo je predsednik.
Vučić je upozorio da će Srbija ostati ostrvo slobode u Evropi, koje će umeti da sačuvo svoj narod.
– Znamo mi koliko smo mali, znamo i koliko smo slabi, ali vi ne znate koliko smo ponosni i ne vidite dobro koliko ste u svojim ucenama i lažima mali. E, mi ćemo sad da vas učimo i da vas podučavamo tome. Jedan mali, ponositi srpski narod pokazaće vam kako izgleda ostrvo slobode u Evropi, Ostrvo slobode koje će umeti sebe da sačuva i svoj narod od nestanka. Mislili su hrvatski nacisti da su zatrli Srbe, da nikada više neće biti srpskog srca da zakuca ovde u Dubici, ovde u Draksenićima, u svakom od okolnih sela. Prvi vojnik, ne znam da li to znate, dragi naši prijatelji iz Sjedinjenih Američkih Država, prvi vojnik ovde pojavio se tek ’53. i ’54. godine, jer su nam sve što je bilo starije od 10 godina pobili. Sve što je bilo srpsko starije od 10 godina, sve je bilo ubijeno. Mislili su neće se podići Srbi, ali došle nove generacije koje nisu htele da mole da bi bile i da bi ostale na vlasti. Mislili su da ću da ih molim, mislili su da će u prethodnih godinu dana da me nateraju i umilostive da o njihovim lažima govorim kao o najvećoj istini, da o njihovim prevarama govorim kao o najlepšim i najboljim mogućim potezima. Nisu uspeli u tome, jer oni ne razumeju da mi ništa nije važno sem budućnosti i ponosa svog naroda, i neću da gazim po svom narodu i po svojoj zemlji, najlepšoj Srbiji, da bih ja bio na vlasti i da bih se bilo kome od tih ljudi dodvorio. Nikada to ne očekujte od mene. Boriću se dokle mogu za svoj rod. Boriću se za mir. I uvek ćemo da pružamo ruku, i Bošnjacima, i Hrvatima, i svima. I uvek ćete da imate ispruženu ruku. I na njihove uvrede iz Sarajeva koje stižu i poslednjih dana, i nedelja, i meseci, gotovo da ni jednom nisam odgovorio. Ne zato što ih se plašim, ne zato što su mnogo jaki, već zato što hoću da se razlikujem od njih, zato što hoću da pokažem poštovanje i prema njihovim žrtvama i prema njihovom narodu, ne prema njihovim političarima koji nikada nisu želeli ni pruženu ruku da prihvate, koji nikada nisu želeli na ozbiljan način ni da razgovaraju. Doćiće neke generacije koje će hteti. Mi ćemo uvek da budemo otvoreni. A danas, obratite pažnju, dragi prijatelji, kako ponovo mržnja raste. Raste gotovo svuda u Evropi. Raste i prema Jevrejima ta mržnja, na svakom mestu, kao da se ne sećaju Drugog svetskog rata, kao da se ne sećaju šta je ta mržnja već proizvela. Postalo je popularno mrzeti Jevreje. Postalo je bogougodno za mnoge od njih širom Evrope da Izrael i Jevreji budu najomraženija nacija i zemlja. A ja ću da vam kažem, u Srbiji, siguran sam, verujem i u Srpskoj, to nikada neće naići na pogodno tle. Mi se dičimo prijateljskim odnosima sa svima i dičimo se time što nikada antisemitizam nije imao pogodno tle u Beogradu i u Srbiji. Imao je kod onih koji su nas okupirali, ali ne kod našeg naroda, ne kod naših ljudi – rekao je Vučić.
Predsednik je zatim skrenuo pažnju da dolazi “zlo doba”
– Doba u kojem će mržnja ponovo da pobeđuje, i ja to vidim na svakom mestu. I nema opravdanja ni za koga ko danas nije ovde. I zato, hvala ljudima iz Sjedinjenih Država, Ruske Federacije, ja mislim da su samo još iz Izraela i Srbije prisutni ovde ljudi iz ambasada. Niko više nije došao. Pa zašto bi? A što da dođu? A što da dođu kad ovde i nije bio baš neki zločin, kad oni to ne doživljavaju na takav način, kad oni ne misle da treba da se poklone senima stotina hiljada ovde ubijenih, među njima i mnogo dece, ili će da nađu lajbnicu dovoljan razlog politički da opravdaju svoj nedolazak ovde? A naše je na to da im ne odgovaramo na isti način, da uvek poštujemo sve što svi oni čine, ali da dobro zapamtimo i da znamo mi, Srbi, jednu stvar: ukoliko mi ne budemo gradili kulturu sećanja, ukoliko mi ne budemo čuvali uspomenu na naše stradale, ukoliko decu iz škola ne budemo ovde dovodili i u novi memorijalni centar koji ćemo ove godine krenuti da gradimo ovde u Donjoj Gradini, dakle, ukoliko to mi ne budemo radili, niko nam po tom pitanju neće pomoći. Niko nam nikada po tom pitanju neće pomoći. I zato će da nam biraju rukovodstva poslušnička, zato će da traže one koji će da ćute o Jasenovcu, a koji će da im se izvinjavaju svakoga dana, i zato ćemo da im se suprotstavljamo jer nisu naši očevi, dedovi i pradedovi džabe ginuli, nisu nam džabe ubijali decu ovde, krvlju je zalivena ova zemlja i nemamo pravo da ćutimo na vapaj i ove zemlje i krvi koji je iz nje izbijao – rekao je Vučić.
Zatim je upozorio da kao što poštujemo njihove žrtve, ne smemo da gazimo svoje žrtve.
– Nema laži koju neće da izmisle. Nema laži koju neće da izmisle. Za svakoga od vas: deku, pradeku, prababu, bilo koga ko je ubijen, izmislili su priču. Jedan je ubijen u kafani, drugi se posvađao s komšijom Srbinom, treći je ovako, samo ga nikad ustaše nisu ubile. I nije to bio u stvari pravi logor, to je bio radni logor, tu došli malo na izlet da rade. Besplatno. Nema kraja tim lažima. I mi smo krivi što smo ćutali na to. Mi smo krivi što se tome nismo suprotstavljali decenijama. Što nam je bilo važno kako će da nas pomiluju po glavi. Najnapadaniji sam, sasvim izvesno, od svih Srba, ali ne samo od Srba. I inače u celom regionu. Znate li koliko me briga? Naprotiv, ponosan sam. Ponosan sam jer znam da radim nešto dobro za svoj narod kad oni koji nas toliko mrze, toliko govore o meni. I hvala vama što ste danas ovde, dragi narode. Hvala vam što vam nije bilo teško. Da umesto sa svojim živim porodicama provedete ovo poslepodne sa onima koje smo nasledili, a koje su nam ovde tako besomučno ubijali. I jednu stvar, rekao sam to više puta: znamo mi kolika je naša snaga, znamo mi koliko su neki veći i snažniji od nas, ali hoću da znate i vi ovde: uvek će svi drugi da imaju našu pruženu ruku. Neće više biti ni traktora, ni izbeglih Srba, niti će bilo ko, bilo kada, genocid i teške zločine nad našim narodom da provodi. Srbija će biti uvek uz svoj narod. Živela Srpska, živela Srbija! – poručio je na kraju govora Vučić.
Vučić je prethodno položio venac na grobnom polju “Topole”.
Vence su položili i delegacija Republike Srpske na čelu sa predsednikom Sinišom Karanom, delegacije Sjedinjenih Američkih Država na čelu sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika za praćenje i borbu protiv antisemitizma Jehudom Kaplounom, delegacija Izraela koju predvodi savetnik u ambasadi te zemlje Isak Grin, Udruženje bivših logoraša iz Drugog svetskog rata, delegacija Roma i predstavnici diplomatskog kora.
Dolazak predsednika Vučića izazvao je veliko interesovanje najmlađih, koji su zamolili da se fotografišu sa njim.
View this post on Instagram
U okviru programa obeležavanja Dana sećanja na žrtve zločina genocida počinjenih u okviru Nezavisne Države Hrvatske, u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini, patrijarh Porfirije služio je parastos žrtvama.
Nakon bogosluženja, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da Donja Gradina predstavlja mesto najvećeg srpskog stradanja.
– Zato se molitveno poklanjamo svetim jasenovačkim mučenicima, našim sunarodnicima, deci Svetoga Save koji su kroz tamu užasnog ustaškog zla ušli u svetlost vaskrsenja. Njihovo stradanje je prevazišlo vreme i prostor i postalo svedočanstvo vere koja se ne gasi. Sećamo se ne samo svojih, već i žrtava iz jevrejskog i romskog naroda. Sećamo se i svih nedužno stradalih bilo kada i bilo gde, bilo kome da pripadaju – rekao je patrijarh.
On je upozorio da savremeni svet i dalje svedoči novim sukobima i stradanjima.
– Danas smo, na našu žalost i sramotu, suočeni sa bespotrebnim krvoprolićima koji za sobom ostavljaju nove nevine žrtve – naveo je Porfirije.
Dodao je da je poruka vere utemeljena na ljubavi i nadi.
– Poslednju reč ima ljubav i naš Isus Hristos, koji je vaskrsao i pokazao da tama ne može da sakrije svetlost. Ne dolazimo samo da se sećamo prošlosti, već i da učimo od žrtava kako da živimo u sadašnjosti, da čuvamo veru u srcu i ne dozvolimo da nas obuzme gorčina. Da ostanemo ljudi mira, zajednice i pravde, svesni da je život dar Božji i da Bog ima poslednju reč – istakao je patrijarh.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)