Ne postoji savršen roditelj i ne postoji roditelj koji se naučen rodio.
Roditeljstvo je prelepa i najodgovornija stvar na svetu, ali čak ni oni koji dugo priželjkuju porodicu, nikada u potpunosti ne mogu da budu spremni na sve ono što sledi.
Svaki roditelj pravi greške, naravno nenamerno, ali ono što je važno jeste da i učimo iz tuđih grešaka i pokušamo da ih ne ponavljamo. To je jedini siguran način da damo sve od sebe.
Kada je reč o deci, ona pamte. Međutim, postavlja se pitanje šta je to što deca pamte i što će sa sobom nositi celoga života?
To zasigurno nisu pokloni, kao ni materijalne stvari, ali jesu trenuci koji su ispunjeni emocijama, pažnjom i osećajem sigurnosti. Ovakve emocije i iskustva ostaju urezana u sećanje i oblikuju ličnost za ceo život.
Ono što će vaše dete pamtiti celoga života jesu zajednički trenuci poput šetnji, razgovora, kao i male svakodnevne aktivnosti. U prevodu, deca pamte sve ono što jača bliskost.
U to posebno spadaju trenuci u kojima roditelji ostave svoje mobilne telefone i u potpunosti se posvete detetu. Upravo to detetu stvara osećaj da je važno i voljeno.
Takođe, deca jako pamte i reči podrške, kao što su pohvale i ohrabrenja, jer sve to utiče na samopouzdanje i sliku koju grade o sebi. Bitan je i način na koji roditelji reaguju u teškim i stresnim situacijama, jer to ostavlja trag, a deca kroz taj model ponašanja uče kako da se nose sa životnim izazovima.
Ono na šta još treba da obratite pažnju jeste primer koji im dajete načinom na koji se ophodite prema drugim ljudima i kako reagujete na stres. Deca sve posmatraju i kao sunđeri usvajaju te obrasce i kasnije ih koriste kao model za sopstvene odnose.
Ipak, deca pamte i odsutnost, ali je zato važno napraviti ravnotežu između prisutnosti, podrške i samostalnosti. Sve to pomaže njihovom razvoju i pravi im zdravu putanju za kasniji samostalan život.
Komentari (0)