Novo istraživanje Univerziteta u Koloradu u Bolderu pokazalo je da su isti segmenti DNK koji stoje u osnovi depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) povezani i sa rizikom od razvoja kardiovaskularnih, gastrointestinalnih i drugih bolesti. Genetski faktori rizika poklopili su se u 42% slučajeva, piše Ridlife.
Tokom vekova, mentalne i somatske bolesti posmatrane su kao dve odvojene kategorije, svaka sa sopstvenim predmetom proučavanja, lekarima i metodama lečenja. Novo istraživanje dovodi u pitanje ovaj dugogodišnji dualizam.
“Iznenađujuće otkriće nije u tome da su mentalni i somatski poremećaji povezani, već koliko su snažno povezani. Na genetskom nivou otkrili smo toliko zajedničkog da se, u suštini, ne mogu posmatrati kao dve različite klase bolesti”, izjavio je vodeći autor studije Endru Grocinger.
Istraživači su analizirali genetski materijal i zdravstvene podatke 1,9 miliona ljudi. Ispitivali su koji su segmenti DNK povezani sa 73 fizička ishoda u osam medicinskih oblasti (neurologija, respiratorni sistem, kardiovaskularni sistem, digestivni sistem, endokrini i metabolički poremećaji, urogenitalni sistem, mišićno-koštani sistem i onkologija). Zatim su isti postupak primenili na 13 mentalnih poremećaja. Poklapanje genetskih faktora rizika iznosilo je 42%.
ADHD je pokazao veće genetsko preklapanje sa fizičkim bolestima nego sa drugim mentalnim poremećajima. Depresija, PTSP i poremećaji povezani sa upotrebom psihoaktivnih supstanci takođe su imali visok nivo zajedničkog rizika. S druge strane, kompulzivni poremećaji (opsesivno-kompulzivni poremećaj – OKP i Turetov sindrom) retko su povezivani sa fizičkim bolestima i, čini se, imaju zaštitni efekat kada je reč o digestivnim poremećajima.
Uočene su i konkretne veze između određenih stanja:
šizofrenija → gastrointestinalni problemi
bipolarni poremećaj → urogenitalni poremećaji i poremećaji spavanja
depresija i anksioznost → kardiovaskularne bolesti
Naučnici ističu da ova povezanost može delovati u oba smera. Depresija može dovesti do nezdravih životnih navika, poput loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti, što pogoršava fizičko zdravlje. Istovremeno, dijagnoza teške bolesti, poput raka, može povećati rizik od razvoja depresije. Takođe, isti genetski segment može nezavisno povećati verovatnoću i za fizičke i za mentalne poremećaje.
Stručnjaci se nadaju da će u budućnosti biti razvijeni tretmani koji istovremeno deluju na fizičko i mentalno zdravlje. Genetski podaci mogli bi se koristiti za predviđanje kombinacija bolesti za koje je osoba predisponirana, kako bi se omogućila rana intervencija.
Ranija istraživanja pokazala su i da čet-botovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu pogoršati simptome mentalnih poremećaja.
Komentari (0)