Oči su prozor ka mozgu, i ovo “proširenje” centralnog nervnog sistema može otkriti rane znakove kognitivnog propadanja, sugerišu nova istraživanja.
Dve nedavne i opsežne populacione studije, jedna u Ujedinjenom Kraljevstvu, a druga u Australiji, pokazuju da oni koji lošije prolaze na jednostavnim testovima vida imaju veći rizik od razvoja demencije više od decenije kasnije, prenosi Science Alert.
Studija iz Ujedinjenog Kraljevstva, objavljena 2024. godine, otkrila je da su učesnici sa sporijim vizuelnim procesuiranjem značajno skloniji razvoju demencije tokom narednih 12 godina.
S druge strane, australijska studija pokazala je da pogoršanje vidne oštrine predstavlja značajan prediktor kognitivnog propadanja u istom vremenskom periodu.
– Slabljenje vida može biti uzrokovan nizom faktora, od kojih su neki izlečivi. Na primer, katarakta ili gubitak vida koji se može korigovati odgovarajućim naočarima – izjavila je vodeća autorka australijske studije, neuro naučnica Niki-En Vilson iz Neuroscience Research Australia (NeuRA).
– Ono što istraživanje sada pokazuje jeste da rano prepoznavanje ovih promena i njihovo lečenje može pomoći u smanjenju rizika od razvoja demencije. – dodala je ona.
U svetlu novih dokaza, Komisija za demenciju časopisa Lancet iz 2024. godine identifikovala je gubitak vida u kasnijem životu kao novi faktor rizika za kognitivno propadanje, doprinoseći do 2,2 odsto slučajeva.
Za poređenje, nelečeni gubitak sluha u srednjim godinama doprinosi procenjenih sedam odsto slučajeva.
Međutim, starija osoba koja pati od gubitka vida ili sluha ne znači da je osuđena na razvoj demencije. Ovi problemi mogu ukazivati na brojne druge zdravstvene faktore – pa su senzorne provere, poput ovih, kao dijagnostički alat za demenciju, manje nego savršene.
Na populacionom nivou, nova istraživanja sugerišu da upotreba slušnih pomagala može smanjiti rizik od razvoja demencije, a isto bi moglo važiti i za korekciju problema sa vidom.
Procena ovih senzorskih problema kod starijih odraslih mogla bi biti ključna.
U australijskoj studiji iz 2024. godine naučnici su analizirali vidnu oštrinu i kognitivni pad kod 2.281 učesnika. Njihovi modeli pokazali su da pogoršanje vida značajno predviđa slabije rezultate u rešavanju problema, pamćenju i pažnji.
Zanimljivo je da je društvena angažovanost delimično posredovala u toj vezi.
– Po prvi put pokazujemo da veza između pada vida i globalne kognitivne performanse može biti delimično objašnjena smanjenim socijalnim kontaktom – objasnila je Vilson.
– Ljudi sa lošijim vidom mogu biti skloniji izbegavanju društvenih događaja zbog anksioznosti, što takođe može uticati na kognitivnu funkciju. Naši nalazi ukazuju na važnost održavanja socijalnog kontakta, ne samo zato što je socijalna izolacija sama po sebi faktor rizika za demenciju, već i zato što može pomoći u smanjenju uticaja drugih faktora rizika, kao što je slabiji vid. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja. – dodala je ona.
U studiji iz Ujedinjenog Kraljevstva više od 8.000 učesnika je prošlo test vida, gde su morali da pritisnu dugme čim se na ekranu pojavi trougao.
Na kraju studije, osobe sa sporijim vizuelnim procesuiranjem bile su mnogo sklonije dijagnozi demencije.
Međutim, ovo nije bila klinički korisna prognoza za pojedinca. Drugim rečima, ovi testovi nisu mogli identifikovati koji će pojedinci biti dijagnostifikovani sa demencijom samo na osnovu rezultata vida.
Autori sugerišu da ovakvi testovi ipak mogu biti – integrisani u proces skrininga rizika za demenciju i rane dijagnoze, zajedno sa drugim kognitivnim testovima.
Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da je jedan od pet slučajeva demencije kod starijih ljudi povezan sa uobičajenim problemima vida. Postoji mogućnost da rešavanje ovih problema sa vidom može ublažiti neke faktore koji doprinose demenciji.
Demencija je veoma složena, i malo je verovatno da neki pojedinačni faktor rizika sam doprinosi bolesti.
Međutim, sve više dokaza sugeriše da su oči vrlo osetljive na opšte oštećenje uzrokovano starenjem. Istrošenost koja se vidi na snimcima mrežnjače predstavlja značajan prediktor rizika od smrti, a treba napomenuti da je demencija najčešći uzrok smrti u Ujedinjenom Kraljevstvu.
U najnovijoj Komisiji časopisa The Lancet, autori preporučuju da skrining i lečenje gubitka vida budu dostupni svima.
– Jasna prilika za prevenciju demencije postoji kroz lečenje gubitka vida – zaključuje velika grupa eksperata.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)