Poslednjih dana američki predsednik Donald Tramp suočava se sa teškim pitanjima o strategiji u ratu protiv Irana, a među kritičarima njegove politike sada je i jedan od najpoznatijih svetskih politologa i istoričara, Francis Fukujama, prenosi Index.hr.
U nedavnom intervjuu ocenio je da je Tramp pogrešno procenio kako će Iran reagovati na američko-izraelski napad i upozorio da bi se rat mogao pretvoriti u dug i opasan sukob.
Rat između SAD-a i Irana počeo je 28. februara nakon zajedničkih američko-izraelskih vazdušnih napada na iranske vojne i nuklearne ciljeve. Tramp je tada tvrdio da je operacija neophodna kako bi se uklonila „neposredna pretnja“ koju, prema njegovim rečima, predstavlja iranski režim i njegov raketni program. Iran je uzvratio napadima projektilima i dronovima na američke baze i saveznike u regionu, čime se sukob brzo proširio po Bliskom istoku.
„Tramp očekivao brzu pobedu“
Fukujama kaže da je Tramp u rat ušao s očekivanjem brze i odlučne pobede.
„Kada je Tramp pokrenuo napad zajedno sa izraelskim premijerom Benjamin Netanjahu, očigledno se nadao brzoj pobedi, nečemu poput ishoda koji je postigao kada je sa vlasti uklonio Nikolas Maduro u Venecueli“, rekao je.
No već prvog petka rata postalo je jasno da se sukob širi celom regijom. „Do petka, prvog petka rata, sukob se već proširio po Bliskom istoku, a Iran je ispaljivao projektile i dronove na američke saveznike i baze širom Persijskog zaliva“, rekao je.
Prema njegovim rečima, tada je postalo jasno da iransko rukovodstvo nema nameru da kapitulira i da bi rat mogao potrajati nedeljama, što je i sam Tramp kasnije priznao.
„I Tramp je priznao da iranski režim nema nameru da kapitulira“
„Postalo je jasno da ono što je ostalo od iranskog rukovodstva nema nameru da kapitulira i da bi se sukob mogao odužiti, kako je i sam Tramp priznao, nedeljama“, rekao je Fukujama.
Tramp, kaže, nije reagovao onako kako bi reagovao oprezan politički lider. „Pametan vođa u takvoj situaciji pokušao bi da smanji očekivanja i postavi ostvariv ratni cilj“, rekao je.
Primer takvog cilja bio bi, dodaje, značajno oslabiti iransku sposobnost napada balističkim projektilima i dronovima. „To bi Trampu dalo priliku da proglasi pobedu i povuče se iz sukoba“, rekao je Fukuyama.
„Umesto toga, Tramp je učinio suprotno“, dodao je.
Istorija pokazuje ograničenja vazdušnog bombardovanja
Fukuaama upozorava da istorija pokazuje koliko je retko da samo vazdušno bombardovanje postigne jasan politički cilj. „Mogu da se setim samo dva slučaja u kojima je strateško bombardovanje samo po sebi postiglo jasan politički cilj“, rekao je.
Prvi je, kaže, kapitulacija Japana nakon američkog nuklearnog bombardovanja 1945. godine. „Prvi je bila bezuslovna predaja Japana na palubi USS Missouri nakon bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki“, rekao je.
Podseća da su Sjedinjene Države tada bile spremne da ubiju stotine hiljada civila bombardovanjem japanskih gradova i demonstriraju razornu novu vojnu sposobnost.
„To je uverilo japanskog cara i rukovodstvo da nema smisla nastaviti rat“, rekao je. Drugi primer, prema Fukujami, bio je rat na Kosovu 1999.
„Bombardovanje Srbije podstaklo narodni ustanak protiv Miloševića“
„Drugi slučaj bio je Kosovo, gde je Srbija bila napadnuta vazdušnim snagama NATO i na kraju je pristala da popusti u vezi sa Kosovom“, rekao je. No i u tom slučaju rezultat nije bio samo posledica bombardovanja.
„Uspeh je postignut jer je napad podstakao narodni ustanak protiv vlade Slobodan Milošević“, rekao je. Dodaje da je NATO i nakon toga morao da rasporedi mirovne snage KFOR, koje su i danas prisutne u regionu.
Tri scenarija za Trampa
Fukujama smatra da će se Tramp uskoro suočiti sa teškim izborom ako Iran ne kapitulira. „Postoje tri mogućnosti“, rekao je.
Prva je povlačenje uz proglašenje pobede. „Prva je da Tramp odustane, proglasi pobedu i završi američke operacije, ostavljajući oslabljen, ali i dalje opasan iranski režim na vlasti“, rekao je.
Druga opcija bila bi slanje kopnenih snaga u Iran. „Druga mogućnost je slanje kopnenih snaga, potez koji nosi očite opasnosti i u samom Iranu i politički unutar Sjedinjene Države“, rekao je.
Prema njegovim rečima, rat već sada nije popularan u američkoj javnosti, a slanje vojske u Iran učinilo bi ga još nepopularnijim. Treći scenario bio bi daljnje širenje vazdušnih napada. „Treća mogućnost bila bi proširiti vazdušnu kampanju na sve širi raspon ciljeva“, rekao je. To bi uključivalo napade na civilnu infrastrukturu.
Treća opcija znači ogromnu patnju za obične Irance
„To bi značilo gađanje postrojenja za desalinizaciju, elektroenergetske mreže i saobraćajne infrastrukture“, rekao je. Takva strategija, upozorava Fukuyama, izazvala bi ogromnu patnju običnim Irancima.
„Time bi se stvorila golema patnja za iranski narod koji Tramp tvrdi da želi da podrži“, rekao je. Ako je većina vojnih ciljeva neutralisana, dodaje, daljnje bombardovanje gotovo neizbežno pogađa civile.
„Nakon što je većina vojnih ciljeva neutralisana, daljnje bombardovanje neizbežno će pogoditi obične civile, kao što su Izrael učinili u Gazi“, rekao je.
„Sjedinjene Države bi, u suštini, bombardovale ruševine“, zaključio je.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)