Nalik nekom scenariju iz serije “Crno ogledalo”, australijska biotehnološka kompanija Kortikаl Labs naučila je grupacije ljudskih moždanih ćelija, uzgojenih u laboratoriji, da komuniciraju sa legendarnom video igrom Doom.
Oslanjajući se na ranije istraživanje u kojem su ovi “mini mozgovi” savladali igru Pong, napredak ka Doomu ukazuje na brz razvoj biološkog računarstva. Kritičari upozoravaju da bi ova tehnologija, podržana interesima koji stavljaju efikasnost ispred etike, mogla otvoriti vrata distopijskim scenarijima u kojima se gube vrednosti samodovoljnosti i ljudskog dostojanstva, piše Modernity News.
Naučni proboj se zasniva na nakupinama od otprilike 800.000 do milion živih ljudskih neurona u Petrijevoj posudi, koje kompanija naziva “mini mozgovima”. Te ćelije, stimulisane električnim signalima računara, uče da reaguju na načine koji kontrolišu radnje u pucačini, a inženjeri Kortikal Labsa preveli su digitalno okruženje igre Doom u obrasce koje neuroni mogu da obrađuju, njihovi obrasci paljenja potom diktiraju poteze poput pucanja ili kretanja.
– Pokazali smo da biološki neuroni mogu da igraju Pong. To je bio ogroman prekretnica jer je demonstriralo adaptivno, ciljano učenje u realnom vremenu – objasnio je Bret Kejgan, glavni naučni direktor Kortikal Labsa.
Nadovezujući se na to dostignuće iz 2022. godine, tim se uhvatio u koštac sa težim izazovom.
– Doom je bio mnogo složeniji. Trodimenzionalan je, ima neprijatelje, zahteva istraživanje okruženja i zaista je težak – dodao je Kejgan.
Sistem, nazvan CL1 biološki kompjuter, omogućava daljinsku interakciju sa živim neuronima putem onlajn platforme. Za sada ćelije igraju kao početnici, ali kriva učenja je očigledna.
– Ako neuroni pucaju u određenom obrascu, Doom lik puca. Ako pucaju u drugom obrascu, pomera se udesno – rekao je Dejvid Hogan, glavni tehnološki direktor Kortikal Labsa.
Nakon što su 2022. dospeli na naslovne strane zahvaljujući neuronima koji igraju Pong, ista tehnologija je četiri godine kasnije evoluirala kako bi ispunila zahteve igre Doom, pri čemu oko 200.000 neurona spojenih sa silicijumskim čipovima omogućava igranje. CL1 se opisuje kao “biološki kompjuter na koji se može primeniti kod”, koji se isporučuje od prošle godine i spaja ljudske ćelije sa konvencionalnim računarstvom, a programeri mu pristupaju daljinski, što ukazuje na mogućnost široke primene.
Kako ova tehnologija sazreva, nameću se i ozbiljna pitanja. Zagovornici ističu potencijal za primenu u veštačkoj inteligenciji i robotici, dok skeptici u tome vide odjeke transhumanističkih vizija koje globalne elite promovišu na forumima poput Davosa.
Kortikal Labs tvrdi da neuroni uče osnove i da su daleko od stručnog nivoa, ali putanja je jasna: od igara u Petrijevoj posudi do sistema upravljanja u stvarnom svetu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)