Fenomen koji je na društvenim mrežama dobio naziv “dogfishing“ opisuje taktiku u upoznavanju gde muškarci koriste pse,ponekad čak i one koji nisu njihovi,kako bi lakše privukli pažnju žena. Logika iza ove strategije je jednostavna, ali izuzetno delotvorna: pas šalje poruku topline, brižnosti i odgovornosti, a ujedno pruža savršen povod za započinjanje razgovora. Ukratko, evolutivna psihologija susreće se sa lokalnim parkom za pse.
Stručnjaci koji proučavaju međuljudsku privlačnost ističu da životinje funkcionišu kao svojevrsni “društveni pojačivači“. Prisustvo psa smanjuje osećaj opasnosti, povećava poverenje i čini ljude otvorenijim za interakciju sa nepoznatima. Međutim, etički problem nastaje onda kada pas nije stvarni deo nečijeg života, već je pozajmljen, iznajmljen ili korišćen kao simpatičan rekvizit. U tom trenutku autentičnost tiho izlazi iz priče.
U parkovima, kafićima i na aplikacijama za upoznavanje, fotografije sa psima postale su gotovo standard. Psiholozi objašnjavaju da psi kod ljudi aktiviraju osećaj sigurnosti i poverenja, jer podsvesno signaliziraju sposobnost brige o drugom biću.
“Pas u socijalnoj situaciji deluje kao most između dvoje nepoznatih ljudi. On daje razlog za osmeh, komentar ili pitanje,“ objašnjavaju stručnjaci za socijalno ponašanje. Upravo taj efekat čini pse moćnim “alatima“ u svetu dejtinga.
Nije retkost da se razgovor započne jednostavnim: “Kako se zove?“ ili “Koje je rase?“ — a odatle se komunikacija prirodno nastavlja.
Na aplikacijama za upoznavanje ovaj trend je još izraženiji. Profilne fotografije sa psima, često dobijaju više lajkova i poruka. Neke žene otvoreno priznaju da će pre odgovoriti muškarcu koji na slici drži psa, nego onome koji pozira pored automobila ili u teretani.
Ali tu nastaje problem,u želji da ostave bolji utisak, pojedinci pozajmljuju pse od prijatelja samo za fotografisanje ili šetnju na “strateškim lokacijama“ poput popularnih šetališta. Kada se istina kasnije otkrije,da pas zapravo ne postoji u njihovom svakodnevnom životu,osećaj prevare može biti veći nego što se na prvi pogled čini bezazlenim.
Sociolozi upozoravaju da je ključni problem lažno predstavljanje. Ako neko koristi psa da bi stvorio utisak brižnosti i stabilnosti, a u stvarnosti nema nikakvu želju ni naviku da brine o životinji, onda se ne radi samo o simpatičnom triku, već o svesnom oblikovanju pogrešne slike o sebi.
“Ljudi ne reagiju samo na psa, već na ono što pas simbolizuje,empatiju, odgovornost, sposobnost vezivanja,“ navode stručnjaci. Kada se pokaže da je taj simbol bio samo kulisa, poverenje u odnosu može biti poljuljano već na samom početku.
Postoji i druga strana priče,sami psi. U nekim gradovima pojavile su se čak i neformalne usluge “pozajmljivanja pasa za fotografisanje“, što otvara pitanja dobrobiti životinja. Stručnjaci za ponašanje pasa ističu da česta promena okruženja i nepoznati ljudi mogu izazvati stres kod životinja koje nisu navikle na takve situacije.
Bez obzira na etičke dileme, “dogfishing“ opstaje, jer pogađa duboko ukorenjene psihološke mehanizme. Ljudi instinktivno doživljavaju vlasnike pasa kao pristupačnije i toplije osobe. U svetu modernog upoznavanja, gde su prvi utisci brzi i površni, pas postaje moćan vizuelni signal.
Ipak, stručnjaci savetuju jednostavno pravilo,ako pas nije deo vašeg stvarnog života, nemojte ga koristiti kao mamac. Dok štene može privući nečiju pažnju, iskrenost je ono što zadržava osobu pored vas.
Na kraju, u ljubavi,kao i u brizi o kućnim ljubimcima,najdalje se stiže bez glume.
Komentari (0)