Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i pića zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih niskokaloričnih ili bezkaloričnih zamena izazivaju nove brige za zdravlje.
Prirodna alternativa koja se trenutno istražuje mogla bi jednog dana da se proizvodi u znatno većim razmerama, uz upotrebu enzima iz sluzave buđi.
Reč je o prirodnom šećeru zvanom tagatoza, koji ima oko 92 odsto slatkoće saharoze (konzumnog šećera), ali sadrži približno trećinu kalorija, piše Science Alert.
Posebno je značajno to što ne izaziva nagli porast nivoa insulina, za razliku od saharoze i intenzivnih veštačkih zaslađivača, zbog čega se smatra potencijalno pogodnom opcijom za osobe sa dijabetesom ili problemima sa regulacijom šećera u krvi.
Istraživači sa Univerziteta Tafts, u saradnji sa biotehnološkim kompanijama “Manus Bio” iz Sjedinjenih Američkih Država i “Kcat Enzymatic” iz Indije, sproveli su studiju koja pokazuje da se tagatoza može proizvoditi održivo i efikasno, čime se prevazilazi prepreka koja je do sada ograničavala njenu širu upotrebu na tržištu.
U digestivnom traktu, ovaj retki šećer se metaboliše slično voćnom šećeru fruktozi, zbog čega bi osobe sa intolerancijom na fruktozu trebalo da budu oprezne. Ipak, tagatoza je generalno prepoznata kao bezbedna za upotrebu od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Tagatoza se smatra i “prijateljskom prema zubima“, a mogla bi bude od koristi i za oralnu mikrofloru. Za razliku od saharoze, koja podstiče rast određenih bakterija odgovornih za karijes, početna istraživanja ukazuju da tagatoza ograničava rast štetnih mikroorganizama u usnoj duplji.
Dodatna prednost je i to što se tagatoza može koristiti u pečenju i kuvanju, za razliku od mnogih drugih zaslađivača visokog intenziteta.
Iako potencijal postoji, tržište tagatoze je do sada bilo ograničeno zbog male proizvodnje.
– Postoje već ustaljeni procesi za proizvodnju tagatoze, ali su neefikasni i skupi – objašnjava bioinženjer Nik Nejr sa Univerziteta Tafts.
– Razvili smo način da proizvodimo tagatozu tako što smo genetski modifikovali bakteriju Ešerihija koli da funkcioniše kao mala fabrika, opremljena odgovarajućim enzimima za preradu velikih količina glukoze u tagatozu – dodao je on.
Konkretno, istraživači su u ove bakterije ubacili nedavno otkriven enzim iz sluzave buđi, nazvan galaktoza-1-fosfat-selektivna fosfataza (Gal1P). Ovaj enzim pretvara glukozu u galaktozu, koja se potom pomoću drugog enzima pretvara u tagatozu.
Primena ove nove sekvence omogućila je da prinosi u proizvodnji tagatoze dostignu i do 95 odsto, što je znatno više u poređenju sa dosadašnjih 40 do 77 odsto.
– Ključna inovacija u biosintezi tagatoze bila je pronalaženje enzima Gal1P iz sluzave buđi i njegovo ubacivanje u proizvodne bakterije – istakao je Nejr.
– Time smo uspeli da preokrenemo prirodni biološki put, koji inače razlaže galaktozu u glukozu, i da umesto toga dobijemo galaktozu iz glukoze koja se koristi kao sirovina. Od tog trenutka moguće je sintetisati tagatozu, ali i druge retke šećere – naveo je on.
Tagatoza je retki prirodni zaslađivač koji se u malim količinama nalazi u pojedinim mlečnim proizvodima i voću. Ona predstavlja potencijalno zdraviju alternativu saharozi i veštačkim zaslađivačima, koji često izazivaju nagle skokove insulina.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih tagatoza nema takav efekat jeste to što se veliki deo fermentiše u debelom crevu, dok se samo delimično apsorbuje u krvotok putem tankog creva.
Istraživački tim i dalje radi na dodatnoj optimizaciji proizvodnje tagatoze, ali se nada da njihova strategija može poslužiti kao koristan model za buduću proizvodnju drugih retkih šećera.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)