Amazonska prašuma ulazi u takozvano “hipertropsko stanje“ kakvo na Zemlji nije zabeleženo desetinama miliona godina, upozoravaju naučnici, navodeći da bi novi, znatno topliji klimatski uslovi mogli da postanu uobičajeni već do kraja ovog veka, prenosi Daily Mail.
Prema studiji stručnjaka sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, ovakav scenario podrazumeva učestalije i intenzivnije suše, produžavanje sušnog perioda i znatno veći pritisak na šumske ekosisteme, što bi moglo da dovede do masovnog odumiranja drveća.
Istraživači upozoravaju da bi takav razvoj događaja ozbiljno oslabio sposobnost planete da uklanja ugljen-dioksid iz atmosfere, budući da tropske prašume apsorbuju više ugljeničnih emisija nego bilo koji drugi biom.
Autor studije Džef Čejmbers istakao je da je jedini način da se spreči nastanak “hipertropskog stanja“ – značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
– Sve zavisi od onoga što mi uradimo – rekao je Čejmbers.
Uobičajeno, sušni period u Amazoniji traje od jula do septembra i donosi više temperature nego inače. Međutim, u hipertropskim uslovima taj period bi se znatno produžio, dodatno opterećujući drveće.
– Kada se jave ove vrele suše, govorimo o klimi koja prevazilazi granice onoga što danas smatramo tropskom prašumom – objasnio je Čejmbers.
Studija procenjuje da bi do 2100. godine ekstremno topli i sušni uslovi mogli da traju i do 150 dana godišnje, što bi povećalo smrtnost drveća za oko 0,55 odsto.
Najugroženije su, kako se navodi, brzorastuće vrste sa manjom gustinom drveta, koje u većem broju odumiru u poređenju sa vrstama sa gušćim drvetom. To, prema rečima autora, znači da bi sekundarne šume mogle biti posebno osetljive na suše, jer sadrže veći udeo takvih stabala.
Iako se dodatnih 0,55 odsto na godišnju smrtnost drveća, koja već premašuje jedan odsto, na prvi pogled ne čini dramatičnim, naučnici upozoravaju na kumulativni efekat koji bi vremenom mogao da ima katastrofalne posledice po ceo ekosistem.
Istraživači dodaju da se slični hipertropski uslovi mogu pojaviti i van Amazonije, u prašumama zapadne Afrike i jugoistočne Azije, dok će sa daljim porastom globalnih temperatura ekstremne suše sve češće zahvatati čitavu godinu.
– Današnje vrele suše su nagoveštaj klime koja se formira i pružaju priliku da bolje razumemo kako će tropske šume reagovati na sve ekstremnije uslove u budućnosti – navodi se u zaključku studije.
Komentari (0)