Američki i ukrajinski pregovarači sastavili su “ažurirani i precizirani okvir za mir“, a narednih dana planiraju da nastave “intenzivan“ rad na mirovnom planu, saopštile su dve zemlje.
U zajedničkom saopštenju navedeno je da su razgovori o američkom planu u Ženevi bili “izuzetno produktivni“.
Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je da je postignuta “ogromna količina napretka“ u preciziranju plana koji je Rusija oprezno pozdravila, ali koji nisu prihvatili lideri u Kijevu i Evropi, smatrajući ga previše naklonjenim Kremlju.
Rubio je rekao da i dalje “ima još posla“, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo da postoje “signali da [Donald] Trampov tim čuje naše stavove“.
Obraćajući se novinarima u nedelju uveče, Rubio je rekao da su pregovarački timovi u Ženevi imali “veoma dobar dan“.
Prema njegovim rečima, glavni cilj bio je da se suze “otvorena pitanja“ iz američkog plana od 28 tačaka, i da su uključene strane to postigle “u značajnoj meri“.
Međutim, najviši američki diplomata naglasio je da svaki konačni sporazum moraju odobriti predsednici SAD i Ukrajine pre nego što bude predstavljen Rusiji, kao i da još uvek postoje pitanja o kojima se pregovara.
Rubio je dodao da su pitanja u pregovorima sa Ukrajinom koja se direktno odnose na Evropu ili na NATO ostavljena “kao deo posebnog toka (pregovora), jer to uključuje njihov doprinos”.
– Ali mislim da ono što su čuli, i nadam se da će potvrditi, verujem da hoće, jeste neverovatna količina pozitivnosti i sa ukrajinske i sa američke strane o napretku koji smo danas postigli – kazao je Rubio.
Na pitanje da li su SAD otvorene za zahtev u kontrapredlogu na američki mirovni predlog o Ukrajini, u kome se traži da se na Ukrajinu odnosi primena Člana 5 NATO-a, koji podrazumeva da sve zemlje članice odgovore ako neka od njih bude napadnuta, Rubio je kazao da “neće raspravljati o detaljima onoga na čemu se radi u vezi sa bilo kojim konkretnim odredbama”.
– Jasno je da svi prepoznajemo da će deo konačnog okončanja ovog rata zahtevati da se Ukrajina oseća bezbedno i da nikada više neće biti napadnuta. Dakle, to je očigledno nešto o čemu se mora razgovarati. Mislim da smo postigli značajan napredak po tom i drugim pitanjima. Ali neću ulaziti u detalje – istakao je Rubio.
Na pitanje da li će biti telefonskog razgovora između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u narednim satima, Rubio je odgovorio da je to “moguće”.
On je kazao i da se nastavlja rad na mirovnom predlogu za okončanje rata u Ukrajini, ali ne u Ženevi.
– Ovaj proces je u toku već skoro tri nedelje i zaista se ubrzao u poslednjih 96 sati. Dakle, ovo je tekući proces. Ne moramo biti ovde u ovoj zgradi da bi se to pokrenulo. Ali mislili smo da nam današnje prisustvo ovde lično omogućava da napravimo velike korake, posebno zato što su (Ukrajinci) poslali tako visoku delegaciju koja ima ovlašćenje da se vrati u njihov glavni grad, razgovara sa njihovim predsednikom i dogovori se o određenim stvarima – rekao je Rubio.
Pozitivni utisci o sastanku objavljeni su nekoliko sati nakon što je Tramp optužio ukrajinske lidere da pokazuju „nultu zahvalnost“ za napore SAD da okončaju rat Rusije i Ukrajine.
Američki predsednik takođe je ukazao da Evropa – gde Kijev ima neke od svojih najvernijih saveznika – nastavlja da kupuje rusku naftu. Moskva se u velikoj meri oslanja na izvoz nafte i gasa kako bi finansirala rat u Ukrajini.
Više medija prenelo je da su videli alternativni plan za okončanje rata, koji su izradili evropski saveznici Kijeva, predvođeni Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom. BBC nije video taj dokument, a Rubio je negirao bilo kakva saznanja o njegovom postojanju.
Iako nacrt američkog plana nije u celosti objavljen, ključni detalji procureli su prethodnih dana.
Kontroverzne odredbe uključuju da Ukrajina pristane da povuče trupe iz delova istočne Donjecke oblasti koje trenutno kontroliše, kao i međunarodno priznanje faktičke ruske kontrole nad Donjeckom, susednom Luganskom oblašću i južnim poluostrvom Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine.
Plan predviđa i zamrzavanje linija fronta u južnim delovima Hersonske i Zaporoške oblasti duž trenutnih borbenih linija, kao i da se Ukrajina obaveže da smanji broj pripadnika svojih oružanih snaga na 600.000, sa oko sadašnjih 880.000.
Nacrt takođe uključuje ključnu obavezu Ukrajine da neće tražiti članstvo u NATO. Umesto toga, Kijev bi dobio „pouzdane bezbednosne garancije“, o kojima zasad nema detalja.
U dokumentu se navodi da se “očekuje“ da Rusija neće napadati svoje susede i da se NATO neće dalje širiti.
Nacrt dalje sugeriše da će Rusija biti „reintegrisana u globalnu ekonomiju“ kroz ukidanje sankcija i poziv da se ponovo pridruži grupi G7 najmoćnijih zemalja sveta – čime bi ponovo nastala G8.
Tramp je ranije dao Ukrajini rok do predstojećeg četvrtka da prihvati predloge, iako je kasnije rekao da nacrt ne predstavlja „konačnu ponudu“ nakon što su ukrajinski saveznici izrazili zabrinutost.
Rubio je u nedelju saopštio da je „veoma optimističan da ćemo uskoro doći do dogovora u veoma razumnom roku“, bilo da je reč o četvrtku, nekom drugom danu ili ponedeljku naredne nedelje.
Pre početka razgovora u Ženevi, Rubio i Stejt department insistirali su da je široko procureli plan izradila Amerika.
To je usledilo nakon što je dvostranačka grupa američkih senatora tvrdila da im je državni sekretar rekao kako je nacrt zapravo ruski predlog i da ne predstavlja stav administracije Donalda Trampa.
Rubio je odbacio takvu verziju događaja i rekao da je plan izradila američka strana uz “doprinose“ iz Moskve i Kijeva, dok je portparol Stejt departmenta opisao navode senatora o razgovoru sa Rubiom kao “očigledno netačne“.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)