Zlatan Ibrahimović poznat je po svojim brutalno iskrenim, duhovitim i ponekad šokantnim izjavama. Ali kada govori o svojim saigračima, naročito onima koji su ostavili poseban trag, njegov ton postaje gotovo nostalgičan. Jedan od takvih je – naravno – Mario Baloteli.
U nedavno viralnoj izjavi, Ibrahimović je evocirao neobičnu anegdotu iz vremena kada je igrao za Inter iz Milana pod vođstvom Žozea Mourinja, u sezoni 2008/09. Tada je Inter suvereno vladao italijanskim fudbalom, a Zlatan bio neprikosnoveni lider napada. Ipak, iza zatvorenih vrata, postojala su pravila koja su igrala značajnu ulogu u psihološkoj motivaciji tima.
„U Interu je postojalo pravilo: izgubiš dve utakmice zaredom – plata kasni dok se ne saberemo“, izjavio je Ibrahimović. I to pravilo je važilo – sve dok nije naišlo na silu prirode po imenu Mario Baloteli.
U roku od tri dana, Inter je izgubio meč Kupa Italije i utakmicu Serie A. Prema internom kodeksu, igrači su znali šta sledi – kašnjenje plata. Međutim, Balotelli, tada tek tinejdžer, očigledno nije delio istu filozofiju.
Zlatan nastavlja:
“Na treningu ga nema. Mourinjo ga zove – ništa. Posle pola sata dolazi predsednik Morati besan i pita nas: ‘Da li Mario zna da čita italijanski?’ Odgovaramo da zna. A on kaže: ‘Došao je kod mene da traži platu! Rekao sam mu da ne može jer smo izgubili dve utakmice. On mi je rekao: Ne zanima me ni da izgubimo 100 puta – daj mi moje pare.”
Baloteli, tada tek 18-godišnji talenat, već je bio poznat po svojim ekscentričnostima. Njegov odnos sa Mourinjom bio je istovremeno fascinantan i frustrirajući. Trener koji je važio za jednog od najstrožih i najpronicljivijih u istoriji fudbala, često je javno isticao koliko je teško “ukrotiti” Maria.
„Jednom sam mu dao instrukcije pre utakmice: ako dobiješ žuti karton u prvom poluvremenu – ne ulazi u duel. Drugo poluvreme – on crveni“, izjavio je Mourinjo 2010. godine. Ali ipak, i pored svih problema, Baloteli je često dobijao priliku – jer je imao ono što se ne može naučiti: sirovi talenat.
U istom intervjuu, Zlatan sa osmehom zaključuje:
“Po prvi put u istoriji, isplaćeni smo iako smo izgubili dve zaredom. Počeli smo više da mu dodajemo loptu – jer je, očigledno, bio bolji od predsednika!“
Ova izjava je, naravno, u Zlatanovom stilu – polu-šala, polu-istina, ali sa porukom: neki igrači su jednostavno toliko jedinstveni da menjaju pravila igre – bukvalno.
Mario Baloteli je tokom karijere nosio dresove velikih klubova – Intera, Milana, Mančester sitija, Liverpula, Nice, Marseja… ali nikada nije ispunio očekivanja koja su mu predviđala status najboljeg na svetu. Ipak, njegovo prisustvo je bilo nemoguće ignorisati.
Bio je ključan u osvajanju Premijer lige sa Sitijem 2012. godine (asistencija za gol Aguera u famoznom “93:20 minutu meča za titulu”), osvojio je Ligu šampiona sa Interom (iako je igrao sporadično), a sa reprezentacijom Italije stigao do finala EURO 2012, gde je briljirao protiv Nemačke.
Balotelijev mentalitet često je bio prepreka u karijeri, ali i ono što ga je učinilo nezaboravnim. U svetu vrhunskog profesionalizma, on je uvek bio autentičan. U Zlatanovim očima, iako (ili baš zato što) je “razbio” klupsko pravilo, ostaje legenda – ne zbog broja golova, već zbog ličnosti.
„Baloteli se neće tako brzo zaboraviti“, kaže Zlatan kroz smeh.
Teško da bi iko mogao da se ne složi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)