Incident sa navodnim ulaskom ruskih aviona u vazdušni prostor Estonije u petak u mnogome podseća na nedavni upad ruskih dronova na polljsku teritoriju. Iako ni jedan ni drugi do kraja nisu razjašnjeni, izazvali su pozivanje na Član 4 NATO povelje, rizikujući da izazovu dalju eskalaciju sukoba.
Estonija tvrdi da su avioni uleteli u njen vazdušni prostor i boravili tamo 12 minuta, dok Rusija to negira. Kao i kod dronova, nije bilo jasno zašto su se našli tamo.
Što se tiče Poljske i dalje se ne zna da li su uleteli namerno, ili su ih radarsko-elektronskim ometanjem skrenuli sa kursa. Za sada se zna da su bili u pitanju nenaoružani jeftini mamci, a da je jedini štetu na objektima nanela raketa sa poljskog aviona F-16, kada je promašila dron i pogodila kuću.
Slične su i glavne poruke koje nakon incidenta u Estoniji šalju ratoborniji zvaničnici NATO zemalja i ukrajinske vlasti.
Prva teza je da NATO treba da reaguje maksimalno oštro na ove incidente. Druga je da ako NATO ne reaguje snažno, pokazaće potpunu nesposobnost i podstaći Rusiju na direktan napad na evropske zemlje, piše ukrajinski portal Strana.ua.
Glavna adresa ovih poruka je, kako navodi ovaj medij, američki predsednik Donald Tramp.
Stoga je zaključak da je minimalni cilj da se onemogući da on izvrši pritisak na ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog kako bi ga nagovorio da prihvati uslove koje je ruski predsednik Vladimir Putin izneo na Aljasci za okončanje rata.
U pitanju su, kako su mnogi zapadni mediji izvestili, predaja Rusiji celog Donbasa, što Kijev smatra neprihvatljivim. Nije bilo zvanične potvrde Moskve da je ovo jedan od uslova za prekid vatre, mada su ruski zvaničnici ranije tvrdili da dolazi u obzir jedino ukrajinsko povlačenje sa kompletne teritorije koju je Rusija ustavom proglasila svojim (Zaporoška, Hersonska, Donjecka i Luganska oblast)
Ambiciozniji cilj je, kako se navodi, navesti Trampa na “put rata“ s Rusijom, prekinuti sve njegove kontakte sa Putinom, podstaći SAD da obnove opsežnu vojnu podršku Kijevu i uvedu oštre sankcije protiv Rusije.
Maksimalistički cilj, prema analizi Strane, je prosto uvući ceo NATO savez u direktan rat protiv Rusije.
Do sada ti napori nisu uspeli jer Tramp reaguje prilično uzdržano, što se donekle može razumeti na osnovu njegovih ranijih izjava da Amerika nema nameru da ponudi bezbednosne garancije trupama zapadnih zemalja koje bi jednostrano i bez primirja ušle na teritoriju Ukrajine.
Jedan hipotetički, ali poprilično realan scenario koji Strana predlaže je da u jednom trenutku ruski sistemi za elektronsko ometanje skrenu ukrajinske dronove sa kursa, tokom njihovog napada na Lenjingradsku oblast, prilikom čega bi oni pali u reku Narvu, ili je možda preleteli, narušavajući estonski vazdušni prostor.
U tom slučaju je, ako se uzme u obzir ono što se desilo u Poljskoj, moguće i tumačenje da je Ukrajina izvršila agresiju na NATO, iako ga niko osim Moskve neće izreći.
Strana iznosi prognozu da napori da se “reprogramira“ Tramp najverovatnije neće, prestati, naročito ako se slični incidenti ponove, što je vrlo moguće.
Pritom u Rusiji postoji pandan evropske “partija rata“ koja sa oduševljenjem prima sve priče o dronovima i avionima iznad zemalja NATO. Ona poziva na “nastavak u istom duhu“, “povećanje uloga“, pokazujući Evropi da “rat može stići i do nje“. Ideja je, koliko god nerealno zvučala, da će zemlje EU zato možda manje pomagati Ukrajini ili čak vršiti pritisak na Kijev da prihvati ruske uslove za prekid rata.
Ukrajinski medij navodi da među tvrdokornijim ruskim analitičarima postoji ideja da se stvori “Kubanska kriza 2”, tačnije repriza momenta koji je svet doveo na ivicu nuklearnog rata, kada je SSSR rasporedio nuklearne bojeve glave na Kubu, kao odgovor na američke rakete u Turskoj.
Potom bi se Zapadu postavio ultimatum koji će, po verovanju zagovornika ove teorije, oni u strahu prihvatiti i udovoljiti svim uslovima Rusije.
Podsetimo, Kubanska kriza 1962. završila se tako što su i SSSR i SAD povukli svoje nuklearne rakete, s tim da je američki uslov bio da ne obelodane svoj deo nagodbe, kako bi domaćoj i svetskoj javnosti predsednik Džon F. Kenedi mogao da predstavi pobedu.
– Ukratko, stvara se opasna situacija. Na Zapadu “partija rata“ govori da se ne treba plašiti oštrog suprotstavljanja Rusiji, pa čak ni direktnog vojnog sukoba (ili bar uvođenja zone zabrane leta nad Ukrajinom, ili blokade baltičkih ruskih luka), jer će Kremlj navodno izbeći upotrebu nuklearnog oružja i “pokleknuti“. A moskovski ogranak globalne “partije rata“ želi da dokaže da se ne treba bojati podizanja uloga u obračunu sa NATO do nivoa pretnje nuklearnim ratom, jer će se Zapad prema njihovom očekivanju “srušiti“ i učiniti šta Moskva zahteva – opisuje se u analizi dve strane, koje su poput odraza u ogledalu.
Vojna i politička rukovodstvo i Rusije i SAD, i za vreme administracije Džozefa Bajdena, i za vreme Trampa, nisu podržavala takve ideje i nisu prelazila granicu koja vodi u direktan rat Rusije i NATO.
– Ipak, kada sa obe strane postoje sile zainteresovane za eskalaciju, rizik naglo raste – upozorava Strana.
Kao mogući scenario koji bi vodio u tom smeru navodi se obaranje ruskog aviona, koji je navodno narušio vazdušni prostor neke NATO zemlje. U tom slučaju moguće je da Rusija snažno osudi takav potez i najavi odmazdu, negirajući da je povredila bilo čiji suverenitet, ali bez direktnog vojnog odgovora.
U tom slučaju bi strana koja se zalaže za eskalaciju sukoba sa Rusijom mogla da kaže da je bila u pravu i da treba biti još agresivniji, recimo blokadom Kalinjingrada, zauzimanjem brodova u Baltičkom moru i sl.
Presedan u korist ove teze moglo bi da bude obaranje ruskog aviona iznad Sirije od strane Turske, nakon što je zakačio sam obod turske teritorije na granici sa sirijskom provincijom Idlib.
Iako je taj potez izazvao ogroman bes u Rusiji, nije došlo do direktnog vojnog odgovora Turskoj već sankcija na neke turske poljoprivredne proivode i ograničenja u sferi turizma. Time je indirektno naneta šteta turskoj ekonomiji, koja izvozi povrće u Rusiju i ugošćava mnoge ruske turiste.
Komentari (0)