Iako ovo nije tema o kojoj se razgovara u društvu, zdravlje creva igra ogromnu ulogu u našem opštem zdravstvenom stanju. Jedno od najčešćih stanja koje pogađa debelo crevo jeste divertikularna bolest ili divertikuloza.
Ona nastaje kada se na zidu debelog creva formiraju male izbočine ili džepovi (divertikuli), najčešće zbog slabljenja mišićnog sloja.
Ovi džepovi su obično bezopasni, ali u nekim slučajevima mogu da se upale ili inficiraju – tada se stanje naziva divertikulitis.
Oko 70 odsto ljudi u zapadnim zemljama razvije divertikularnu bolest do svoje 80. godine. Sve češće se javlja i kod mlađih odraslih osoba, što se povezuje sa modernim ishranama koje sadrže malo vlakana i mnogo prerađene hrane. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da ljudi unose svega oko 60 odsto preporučene dnevne količine vlakana.
Razlozi zbog kojih neki ljudi razvijaju divertikularnu bolest, a drugi ne, još nisu u potpunosti razjašnjeni. Međutim, poznati faktori rizika uključuju strukturu i pokretljivost creva, ishranu, unos vlakana, gojaznost, nivo fizičke aktivnosti i genetiku.
Većina ljudi sa divertikularnom bolešću nema simptome. Kod onih koji ih imaju, to mogu biti bol ili nelagodnost u donjem levom delu stomaka (često jači posle jela), nadimanje, dijareja ili zatvor. Ovi simptomi često liče na sindrom iritabilnog creva (IBS), što otežava dijagnozu.
Divertikulitis, odnosno zapaljenje ili infekcija divertikula, obično se ispoljava ozbiljnijim simptomima: konstantnim bolom u stomaku, povišenom temperaturom, mučninom i ponekad promenama u radu creva. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pažnju jer nelečen divertikulitis može izazvati komplikacije.
Srećom, male promene u ishrani i načinu života mogu napraviti veliku razliku, a zastareli saveti se sve više zamenjuju preporukama zasnovanim na dokazima.
Nekada se osobama sa divertikularnom bolešću savetovalo da izbegavaju orahe, semenke i kokice iz straha da bi se mogli zaglaviti u divertikulima i izazvati upalu. Međutim, ovo je danas odbačeno. Prema novim smernicama Nacionalnog instituta za zdravlje i negu u Velikoj Britaniji, nema potrebe izbegavati ove namirnice osim ako lekar to posebno ne preporuči.
Ono što zaista pomaže jeste ishrana bogata vlaknima. Vlakna omekšavaju stolicu i olakšavaju njeno izbacivanje, smanjujući pritisak u debelom crevu i rizik od zatvora – koji je jedan od faktora rizika za divertikulitis. Kada je stolica tvrda i sitna, može se zaglaviti u divertikulima i izazvati upalu ili infekciju.
Pored vlakana, zdrava probava se postiže i unosom dovoljno tečnosti i redovnom fizičkom aktivnošću. Voda pomaže vlaknima da deluju, dok kretanje podstiče normalnu funkciju creva i smanjuje rizik od komplikacija.
Ako ne možete da unesete dovoljno vlakana samo hranom, lekar ili nutricionista mogu preporučiti suplemente vlakana ili blage laksative.
Lekari savetuju odraslima unos najmanje 30 g vlakana dnevno. To se može postići jednostavnim promenama: započeti dan žitaricama bogatim vlaknima, dodati sveže ili sušeno voće, koristiti integralni hleb, testeninu od celog zrna ili smeđi pirinač, kao i više sočiva, leblebija, pasulja i povrća.
Na primer, u jela od mlevenog mesa lako se mogu dodati rendana šargarepa, crvene sočive ili pasulj, dok sirovo povrće poput paprike ili šargarepe ide odlično uz humus ili gvakamole.
Prilikom povećanja unosa vlakana najbolje je to raditi postepeno, jer nagla promena može izazvati gasove ili nadimanje, pa je važno dati sistemu za varenje vreme da se prilagodi.
Uvođenjem malih, održivih promena – poput većeg unosa vlakana, dovoljne hidratacije i redovnog kretanja – možete značajno smanjiti rizik od tegoba i komplikacija.
Uz savremene medicinske savete i uravnoteženu ishranu, sasvim je moguće očuvati creva zdravim i funkcionalnim dugi niz godina.
Komentari (0)