Izraelski vazdušni napadi na Iran u petak podstakli su Teheran na niz uzvratnih napada na Izrael, a neki iranski balistički projektili probili su izraelske sisteme raketne odbrane i pogodili ključne ciljeve.
U eskalirajućim izraelskim napadima u Iranu je poginulo više od 240 ljudi, uključujući 70 žena i dece. Kao odmazdu, Iran je ispalio oko 400 projektila i stotine dronova, ubivši najmanje 24 osobe u Izraelu, ranivši stotine i primoravši Izraelce širom zemlje da se sklone u skloništa bežeći od bombi.
U nekim iranskim napadima pogođena su stambena područja u centralnom Izraelu, izazvavši veliku štetu. Izraelsko utvrđeno vojno sedište u Tel Avivu, Kirja, takođe je pogođeno, iako je šteta bila ograničena.
U utorak je Iran izjavio da je pogodio vojno-obaveštajni centar i centar za planiranje operacija obaveštajne agencije Mosad, probivši napredne izraelske sisteme raketne odbrane – neke od najnaprednijih na svetu.
U novijoj istoriji Izrael je uspešno presretao većinu vazdušnih napada koji su prolazili kroz te sisteme, poput njegove prepoznatljive Gvozdene kupole.
Pa kako iranske rakete prolaze pored izraelske protivvazdušne odbrane?
Šta je izraelska Gvozdena kupola?
Iako je Gvozdena kupola u srcu izraelske protivvazdušne odbrane, ona je samo deo većeg sistema koji obuhvata “najniži nivo ove višeslojne, integrisane protivvazdušne odbrane“, rekao je Aleks Gatopulos, stručnjak Al Džazire.
Gvozdena kupola detektuje nadolazeću raketu ili projektil, određuje njenu putanju i presreće je. Izrael tvrdi da je Gvozdena kupola 90 odsto efikasna. Postala je operativna 2011. godine, nakon što je razvijena kao odgovor na raketne napade tokom rata s Hezbolahom 2006. godine.
Gatopulos je objasnio da je Gvozdena kupola dizajnirana za presretanje raketa kratkog dometa koje veći sistemi ne bi mogli da otkriju.
Izrael takođe ima raketni sistem zemlja-vazduh Barak-8, koji presreće rakete srednjeg dometa; sistem odbrane na velikim visinama, koji presreće balističke rakete kratkog, srednjeg i dugog dometa; i Davidovu praćku, koja presreće rakete srednjeg i dugog dometa.
Kakva je izraelska odbrana od iranskih projektila?
Izraelski sistemi protivraketne odbrane koriste presretače Arrow-2 i Arrow-3 za presretanje projektila dugog dometa, poput iranskih projektila ispaljenih u trenutnom sukobu.
Glavni izvođač projekta Arrow je državna kompanija Israel Aerospace Industries, dok u izradi presretača učestvuje i Boing.
Arrow-2 je dizajniran za presretanje dolazećih projektila na nešto većim visinama unutar i izvan Zemljine atmosfere.
Pored korišćenja sistema protivvazdušne odbrane, Izrael sprovodi i vazdušnu odbranu od projektila, koja uključuje upotrebu aviona i borbenih helikoptera za uništavanje dronova koji se kreću ka Izraelu.
Kako funkcionišu sistemi protivvazdušne odbrane?
Izraelski sistemi protivvazdušne odbrane sastoje se od tri komponente: radarskog sistema, komandnog i kontrolnog centra i lansera s presretačkim raketama.
Dolazeća neprijateljska raketa prati se putem radara, što upozorava kontrolni centar da proceni koje ciljeve treba angažovati. Lanser obično ispaljuje dve presretačke rakete na jednu dolazeću neprijateljsku raketu, rekla je za Al Džaziru Marina Miron, postdoktorska istraživačica na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Svi sistemi protivvazdušne odbrane opremljeni su ograničenim brojem presretačkih raketa, a tačan broj tih raketa u izraelskim sistemima nije poznat javnosti.
Da li je Iran probio izraelsku protivvazdušnu odbranu?
U subotu je izraelski vojni zvaničnik izjavio da odbrambeni sistemi imaju „80 ili 90 odsto uspešnosti“, naglašavajući da nijedan sistem nije savršen, prenela je agencija Rojters, ne navodeći ime zvaničnika.
To znači da su neki iranski projektili probili odbranu.
Kako je Iran uspeo da izvede proboj?
Iako ne znamo tačno kako su neke iranske rakete prošle pored izraelskih sistema protivvazdušne odbrane, postoji nekoliko mogućih načina na koje su iranski dronovi i rakete izbegli presretanje.
Iscrpljivanje presretačkih raketa
Jedan od načina na koji je Iran verovatno zaobišao izraelsku odbranu jeste iscrpljivanje zaliha presretača.
„Nijedan sistem ionako ne obara 100 odsto [raketa]“, rekla je Miron i dodala: „Ne možete oboriti više raketa ako imate samo ograničen broj presretača.“
Hipersonične rakete
Gatopulos je rekao da Iran poseduje hipersonične rakete, kao direktan odgovor na razvoj i unapređenje balističke protivraketne odbrane. To je zato što je jedan od načina da se izbegnu sistemi odbrane korišćenje projektila koji lete brže, što ostavlja manje vremena za reakciju.
Miron je rekla da je hipersonične rakete teško presresti čak i ako ih radar otkrije.
Neke hipersonične rakete takođe su opremljene hipersoničnim jedrilicama (HGV), bojevom glavom pričvršćenom na raketu koja može manevrisati i kliziti brzinama pet puta većim od brzine zvuka. U Iranu, Fatah-2 koristi HGV.
Komentari (0)