Čudotvorac i iscelitelj: Danas je Sveti Vasilije Ostroški

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog.

Njegove mošti počivaju pod Ostrogom u Crnoj Gori.

Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac, čija su dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve.

Sveti Vasilije je iscelitelj svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku.

U ostrošku isposnicu dolaze mnogi bolesni, odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom.

Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići na Duhove u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati “kao rukom odnesena”. Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Trojice ili Duhove ne odete na Ostrog, poklonite se moštima i tamo se pričestite.

Sveti Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića, 1610. godine.

U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu u kome je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.

Tamo se naučio crkvenoj pismenosti i posle nekoliko godina prešao u trebinjski manastir Tvrdoš, gde je primio i monaški postrig i sveštenički čin i postao paroh popovopoljski.

Pogoršanje prilika u manastiru i želja za dubljim podvigom odveli su ga na put arhimandrita u Pećku Patrijaršiju i, po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca, dalje na Svetu Goru, a zatim u Vlašku i Ukrajinu, odatke se vratio sa darovima tamošnjih vladara za narod u Hercegovini. Rukopoložen je u Peći 1638. odlukom Svetog sinoda za mitropolita hercegovačkog, sa obnovljenom svetosavskom titulom: mitropolit Zahumski. Kasnije je dodao i titulu Skenderijski.

Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, a dosta vernika ga uzima za krsnu slavu.

Takođe, najimpozantniji i najmonumentalniji pravoslavni hram posvećen ovom svetitelju jeste onaj u Nikšiću. U pitanju je zadužbina crnogorskog kneza Nikole Prvog Petrovića. Rađena je po projektu Rusa, Preobraženskog, osvećena 15. avgusta 1900. godine.