Prvi potvrđeni hibrid psa i lisice, poznat kao dogxim, otkriven je u Brazilu, nakon što ga je udario automobil i bio odveden kod veterinara!
Naučnici su utvrdili da je reč o hibridu pola-pola, sa majkom pampaskom lisicom i ocem domaćim psom. Ova jedinstvena životinja pokazivala je mešavinu karakteristika psa i lisice, poput velikih, šiljatih ušiju, guste, čupave dlake i dugog, tankog njuške.
Naučnici veruju da bi mogla biti sposobna za reprodukciju, što predstavlja istorijski slučaj parenja lisice i psa.
Dok je dogxim lajao kao pas, imao je duge uši ko kod lisice i pokazivao je ponašanje sličnija pampas lisici, izvestio je National Geographic. Još zanimljivije, nije želeo tipičnu pseću hranu, već je više voleo pacove. Ovo misteriozno stvorenje zaintrigiralo je negovatelje, zbog čega su posumnjali da bi moglo biti hibrid – spoj domaćeg psa i lokalne divlje životinje, piše The Animal Rescuesite.
Kako bi potvrdili svoje sumnje, negovatelji su potražili pomoć genetičara.Njihovo istraživanje potvrdilo je ono što je dotad bilo nezamislivo – životinja je zaista bila prvi dokumentovani hibrid psa i lisice na svetu, nazvan dogxim. Ovo otkriće zadivilo je stručnjake za genetiku životinja i privuklo pažnju širom sveta.
-Nama, biolozima i veterinarima, je uobičajeno da životinje posmatramo na jedinstven način. Trenirani smo da uočavamo šta je zajedničko i šta je različito kada posmatramo životinje. Upravo to se ovde dogodilo- izjavila je istraživačica Kristina Araužo Macenbaher za Newsweek.
-Imao je oči slične domaćem psu, a duge uši kao pampas lisica, iako je imao tamno krzno i lajao kao pas.
Genetička zagonetka počela je da se razotkriva kada su naučnici proučili dogximove hromozome. Prema Science Alert-u, imao je ukupno 76 hromozoma, što je bio ključni trag. Pampas lisica ima 37, a domaći pas 39 hromozoma, dok dogximovih 76 sugeriše hibridizaciju. Testiranje mitohondrijske DNK-a potvrdilo je da joj je majka bila pampas lisica, dok je nuklearna DNK pokazala kombinaciju gena psa i pampas lisice.
-Do sada nemamo naučne dokaze da postoje i drugi hibridi u ovom regionu. Međutim, sumnjamo da ovo nije jedini slučaj- izjavila je Bruna Szinvelski za Newsweek.
-Jednom je biolog Herbert Hase Junior 2019. godine primetio dve životinje s neobičnim fenotipom u prirodi; verovatno je jedna od njih bila ženka hibrid.
Ekološke promene su mogle igrati značajnu ulogu, jer su travnati predeli južnog Brazila, dom pampas lisica, drastično smanjeni poslednjih godina. Ljudske aktivnosti, poput stočarstva i gradnje, dovele su do preklapanja staništa domaćih pasa i pampas lisica, što je povećalo šanse za mešanje. Takođe, praksa napuštanja pasa u prirodi doprinela je ovom fenomenu.
Iako je hibridizacija obično retka i malo je verovatno da će dovesti do novih populacija, ona izaziva zabrinutost sa aspekta očuvanja divljih vrsta. Postojanje hibrida poput dogxima moglo bi uticati na lokalne populacije lisica, potencijalno unoseći bolesti i genetske slabosti. Pojava hibrida predstavlja dodatne izazove za preživljavanje u prirodnim staništima.
Dogxim je, nažalost, uginuo 2023. godine. Njegovo postojanje, iako verovatno jedinstven slučaj, pokreće važna pitanja o uticaju hibridizacije na očuvanje divljih vrsta.
Komentari (0)