Vrh političke piramide Zapada oseća danas da mora kako zna i ume što pre finansijski pomoći Ukrajini. Američki predsednik Džozef Bajden nedavno je obećao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da će Kijevu usred neizvesnog ratnog vihora protiv Rusije pomoći „koliko može”. Sa druge strane, zvanični Brisel šapnuo je Kijevu da će novčana podrška stići najkasnije do marta. Izostanak dogovora na Kapitol hilu, i „veto” torpedo mađarskog premijera Viktora Orbana ovog meseca, smrkli su zvanični Kijev.
Manjak spoljne (finansijske) podrške gurnuće ukrajinsku privredu „na režim preživljavanja”, upozorila je ove sedmice Julija Sviridenko, zamenica premijera i ministarka ekonomije Ukrajine.
Kako stvari sada stoje, Ukrajini je za celu iduću godinu radi opstanka, odnosno odbrane od Rusa, i razvoja, neophodno 37 milijardi dolara novca sa strane, pri čemu su izdaci za odbranu i servisiranje dugova unapred najavljeni prioriteti Kijeva.
„Postoji veliki rizik od manjka finansija za određene socijalne sektore”, najavila je ministarka Sviridenko. U prevodu – ukoliko pare saveznika ne stignu uskoro u Kijev, kasniće plate za oko pola miliona državnih službenika i 1,4 miliona učitelja, kao i beneficije za oko 10 miliona penzionera u Ukrajini.
Kako onda ratovati praznih džepova?
Da razveju slutnje u takav scenario, SAD, G7 i Evropska unija razmatraju pojedinačno ovih dana razne varijante, među njima možda jednu i zajedničku. A to je kako da na legalan način konfiskuju 260 milijardi evra imovine Centralne banke Rusije(CBR) pohranjenih na Zapadu, a „zamrznutih” zbog „invazije Rusije na Ukrajinu”. Ova ideja odskora je posebno bliska Vašingtonu. Naime, SAD predlažu da tri radne grupe G7 istraže načine plenidbe ruske gotovine i državnih obveznica CBR, i to pravna pitanja u vezi sa konfiskacijom, metodama primene takve akcije i načine eliminacije eventualnih rizika, kao i puteve da se ta sredstva na najbolji način usmere ka Ukrajini, izvestio je u četvrtak londonski „Fajnenšel tajms”. Tolike ruske pare u rukama Kijeva potpuno bi promenile položaj Ukrajine u oružanom sukobu sa Moskvom, uvereni su sa one strane Atlantika.
U međuvremenu, 260 milijardi evra CBR na teritoriji G7, EU i Australije, nisu ravnomerno položeni u trezorima na Zapadu. Tako na tlu EU leži 210 milijardi evra CBR (od toga 191 milijarda na računima Eurokliringa u Belgiji), u SAD oko 4,6 milijardi, u Francuskoj, Švajcarskoj, nizu drugih članica G7 i Australiji „zaleđen” stoji ostatak novca CBR.
Argument s one strane Atlantika da ima smisla lišiti Rusiju tih para kao „kontrameru”, koju preduzimaju države „posebno oštećene” ruskim upadom u Ukrajinu, ne sviđa se pojedinim zapadnim zemljama. Na primer Nemačkoj, kojoj se zbog sećanja na Drugi svetski rat i danas javljaju pojedine zemlje sa zahtevima za odštetu.
Sa druge strane, kako je većina sredstava CBR i danas „zabravljena” u Evropi, strepnje su da bi Moskva mogla, u slučaju takve plenidbe, upravo na ovu stranu da usredsredi svoje „uzvratne mere” u koje niko izgleda i ne sumnja.
Povodom hitnog namicanja novca za Ukrajinu sa ove strane Atlantika spekuliše se o nizu još neizvesnih opcija. Počev od toga da bi Brisel odahnuo kada bi na najavljenom vanrednom budžetskom samitu 1. februara iduće godine, Viktor Orban jednostavno odustao od „veta” koji je tim povodom uložio 14. decembra. Malo kome u Briselu to deluje verovatno u ovom trenutku. Zato vrh političke piramide EU sada gleda kako da Kijevu namakne novac na neki drugi način. Govori se o 20 milijardi evra. Na primer, novim zaduživanjem po sistemu kao u vreme pandemije, koji ne zahteva saglasnost svih članica EU, već združivanje „dobrovoljaca” među kojima, po pravilima berzi, moraju obavezno biti članice sa najvišim mogućim kreditnim rejtingom. Nevolja je što bi za takav poduhvat politička uprava Nemačke i Holandije (dve članice EU sa besprekornim A rejtingom) morale da traže saglasnost nacionalnih parlamenata.
U žurnom sastavljanju finansijske konstrukcije za podršku Ukrajini, Zapad sve više pritiska „cajtnot” zbog sve praznije kase u Kijevu. Neizvesnosti su brojne. Da li bi Viktor Orban i zvanična Budimpešta mogli dati zeleno svetlo za usmeravanje 50 milijardi evra Evropske unije za sledeći četvorogodišnji period? Hoće li Vašington uspeti da postigne dogovor u G7 oko konfiskacije „zamrznutih” 260 milijardi evra CBR pre 24. februara, odnosno druge godišnjice rusko-ukrajinskog sukoba? Povrh toga, kakvo je raspoloženje nacionalnih parlamenata članica EU koje bi mogle biti pozvane da prilože nacionalne garancije kako bi Brisel mogao da se zadužuje i šalje pare Kijevu? Ukrajina je, čini se, pred 2024. u ozbiljnoj finansijskoj krizi.
Komentari (0)