Srbija ima 71 ambasadu i sedam stalnih misija. U jednom danu razrešila je više od trećine ambasadora.
“U jednom trenutku imamo opoziv 23 ambasadora, deluje kao velika cifra, ali imajući u vidu da duže vremena nisu vršeni opozivi, ovo je sasvim normalna i standardna operativna procedura”, navodi Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka, piše RTS.
A procedura nalaže – ambasadore imenuje predsednik na predlog Vlade, a ona po inicijativi Ministarstva spoljnih poslova. U praksi do imena, kažu, dolazi se i dogovorom organa koji odlučuju. Kandidat dobija agreman države u koju se šalje. Izuzetak su šefovi stalnih misija pri međunarodnim organizacijama.
“Svačiji mandat će trajati četiri godine, svi koji su preko četiri godine su razrešeni. I to ćemo se truditi da ne važi samo za šefove DKP-a za ambasadore, generalne konzule, nego i za zaposlene diplomate, da se uspostave pravila i onda nema šta više neko da traži da ostane duže. Jednostavno pravila važe za sve”, kaže Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije.
Profesor Dejan Popović, nekadašnji ambasador u Londonu navodi da treba imati u vidu da izraz razrešenja ne znači ništa pežorativno.
“Ne postoji sasvim precizna definicija u zakonu o spoljnim poslovima koliki je mandat ambasadora. Tamo se govori o tome da zaposleni u ministarstvu se šalju u inostranstvo po pravilu na četiri godine. I to je nekim pravilnikom precizirano. A kad kažete po pravilu, to znači da mogu postojati i izuzeci”, dodaje Popović.
Izuzetke je napravila i, kako se čulo – pandemija.
“Iskustva uporedno pravna govore da postoje zemlje gde su ti mandati i kraći i da je po pravilu tri godine mandatni period, a imate situacije gde su ambasadori po 15, 20 i više godina u nekoj državi. To je jedan deo diplomatskog kora. U Londonu, kada sam bio ambasador, ambasador Kuvajta je bio već 20 godina tamo ambasador, verovatno je u međuvremenu produžio taj period. Otuda, sve to zavisi, naravno, od politike. Nije to samo pravno, već je to i političko-diplomatsko pitanje”, navodi Popović.
“Novi ambasadori stupaju na dužnost pre kraja godine”
U strateški važne države Srbija šalje i dvocifren broj diplomata, na primer u Sjedinjene Američke Države, Kinu, Rusiju i ključne evropske zemlje. Ima država u kojima nemamo ambasade, poput nuklearne sile – Pakistana, ekonomije u razvoju Vijetnama, mnogoljudnog Bangladeša.
“Najčešće se na ambasadorskom mestu imenuju i jedni i drugi. Da li ću ovim konkretnim slučajima biti imenovani isključivo karijarne diplomate, ja očekujam da će opet biti kombinacija. S tim što mislim da je potencijal, odnosno da je uvek bolje iskoristiti diplomatske potencijale same diplomatske mreže u Ministarstvu spoljnih poslova, a ambasadore koji nisu iz Ministarstva uzimati samo u onim slučajevima u kojima se vidi da je to veliki doprinos”, navodi Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.
Spekuliše se o imenima abasadora u Italiji, Francuskoj, Tunisu… ali šef srpske diplomatije kaže do kraja godine novi će stupiti na dužnost.
Komentari (0)