Sve zgrade u Srbiji moraće da imaju “energetske pasoše” bez obzira na to kada su izgrađene, a posedovanje tog sertifikata o energetskim svojstvima objekata biće uslov za kupoprodaju nekretnina.
To je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri.
“Energetski pasoš” daje energetsku ocenu zgrade i sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije. Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da pribave u roku od tri godine, a vlasnici postojećih poslovnih zgradu u roku od pet godina, piše Euronews.
Za vlasnike postojećih stambenih zgrada, odnosno stanova, taj rok je duplo duži i tu obavezu moraju da ispune u roku od 10 godina. Posle isteka tog roka, “energetski pasoši” postaće sastavni deo kupoprodajnih ugovora nekretnina, odnosno obavezno će se prilagati prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu.
Za sve te kategorije propisane su novčane kazne ukoliko tu obavezu ne ispune u zakonskom roku, a one se kreću od 25.000 do 100.000 dinara. Izmenama zakona precizirano je da sertifikati o energetskim svojstvima zgrade važe deset godina od dana izdavanja. Nakon isteka 10 godina, izradiće se novi sertifikat.
Mali broj zgrada u Srbiji ima “energetski pasoš”, a ta obaveza uvedena pravilnicima o sertifikaciji zgrada i o energetskoj efikasnosti primenjivala se samo za nove zgrade koje su izgrađene, vrlo retko za stare zgrade, izuzev slučajeva kada su ministarstvo ili neko od donatora davali grantove, pa je postala obaveza da se nakon rekonstrukcije dostavi “energetski pasoš” i pokaže kakvo je stanje bilo pre rekonstrukcije zgrade, a kakvo je nakon primena mera energetske efikasnosti, kažu stručnjaci.
Naglašavaju da je jako bitno da energetske uštede budu što veće i da se energija što manje rasipa. Navode da je kod nas standard energetski razred C.
“Više od 90 odsto starih zgrada u Srbiji su u energetskim razredima nižim od razreda C, koji je minimum da bi zgrada ispunila potrebne standarde energetske efikasnosti. Tako je ogromna većina objekata u Srbiji na nivou razreda D, E, F, G koji pokazuju ogromnu potrošnju eneregije po metru kvadratnom na godišnjem nivou”, rekao za Euronews Srbija konsultant za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Slobodan Jerotić.
Nove zgrade su od 2012. godine, kada su usvojeni pravilnici o energetskoj efikasnosti i o energetskoj sertifikaciji, bile obavezne da urade “energetske pasoše” jer nakon njihove izgradnje, tehnički prijem je podrazumevao i njegovu izradu.
“Recimo, taj energetski razred C za postojeće zgrade je 75 kilovatsati po kvadratnom metru godišnje, mislim samo na gubitke toplotne energije kroz zidove, kroz omotač zgrade, to je skoro dva prema jedan. Što se tiče električne energije, takođe postoji jedan podatak da je potrošnja električne energije u Srbiji oko 60 odsto veća nego što je prosečna potrošnja električne energije u zemljama EU. Mi na svim poljima strašno rasipamo energiju”, rekao je Jerotić.
Kada je reč o energetskoj efikasnosti, kaže Jerotić, podrazumeva se i potrošnja vode, a naši vododovodni sistemi imaju stravične gubitke koji se u nekim malim opštinama kreću i preko 60 odsto.
On kaže da u Beogradu u novogradnji postoje zgrade energetskog razreda B, koje su kvalitetno urađene u odnosu na zgrade koje su se gradile do pre samo nekoliko godina.
To su još kvalitetnije zgrade. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada nije obavezivao da novoizgrađene zgrade ili bilo koje druge zgrade budu bolje od energetskog razreda C”, rekao je Jerotić.
Komentari (0)