Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Lukijana, sveca koga je po predanju mučiteljima izdao drugi zavidni sveštenik Pankratije.
Sveti Lukijan rođen je u Samosatu u Siriji i u mladosti je sticao vrlo široko obrazovanje svetsko i duhovno.
On je razdelio svoje imanje siromašnima, a sebe je izdržavao sastavljanjem poučnih dela, i od toga se hranio.
Veliku uslugu učinio je crkvi time što je prema jevrejskom tekstu ispravio mnoga mesta u Svetom Pismu, koja su jeretici shodno svome naopakom učenju iskvarili.
Zbog učenosti i duhovnosti bio je rukopoložen za prezvitera u Antiohiji. U vreme Maksimijanovog gonjenja, kada su namučeni bili sv. Antim Nikomidijski i sv. Petar Aleksandrijski, bio je i sv. Lukijan na spisku onih, koje je car želeo da pogubi.
Lukijan je tada pobegao iz grada i sakrio se, ali ga je otkrio neki zavidljivi jeretički sveštenik Pankratije.
U to vreme gonjenje je bilo užasno, čak ni mala deca nisu bila pošteđena.
Dva dečaka, koji nisu htela da jedu od idolskih žrtvi, bila su bačena u vrelo kupatilo, gde su u mukama stradali.
Lukijan je bio doveden u Nikomidiju pred cara. Tokom puta je svojim savetima uspeo da preobrati u hrišćanstvo 40 vojnika.
Posle ispitivanja i prebijanja Lukijan je bio bačen u tamnicu, gde je mučen glađu.
“On je prezreo glad, piše Zlatousti Jovan o sv. Lukijanu, prezrimo i mi raskoš i uništimo vlast čreva da bi, kada dođe vreme koje od nas zahteva takvog mužestva, budući unapred prigotovljeni pomoću manjih podviga, javili se slavnim u vreme borbe”.
Na Bogojavljenje pričestio se u tamnici i sutradan je preminuo.
“Mučenik Tvoj Gospode, Lukijan, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše”.
Iako dan Svetog Lukijana nije upisan crvenim slovom u pravoslavni kalendar, danas treba postiti u znak sećanja na ovog sveštenomučenika koji je umro od gladi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)