Juče je u Beogradu otvoren prvi međunarodni sajam vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana”, pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, Edija Rame, Dimitra Kovačevskog i Dritana Abazovića, a trajaće od 1. do 4. septembra na Beogradskom sajmu.
Prilikom otvaranja sajma vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana” predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je važnu poruku.
– Danas su Beograd i “Otvoreni Balkan” svetska prestonica vina i otvorenog srca pozdravljamo goste. Dobrodošli majstori podruma, distributeri. I danas možete da vidite koliko je “Otvoreni Balkan” važna i otvorena inicijativa, u kojoj želimo da vidimo sve koji mogu sebi mesto u njoj da pronađu – naglasio je on.
Predsednik je takođe pozvao sve građane da posete sajam vina.
Inače, ova manifestacija je idealna prilika da se proizvođači vina i vinarije iz čitavog regiona predstave najširoj publici i tako obezbede još veću vidljivost na tržištu. Takođe, ovo je i mogućnost da se svi izlagači sretnu, podele svoja iskustva i umreže sa distributerima i predstavnicima komplementarnih industrija.
– Sajam na jedinstven način ukršta vinske puteve Balkana i okuplja najbolje proizvođače vina u regionu, a organizovan je pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative Otvoreni Balkan – izjavili su iz Beogradskog sajma.
Cilj sajma je da proslavi vrhunsko umeće majstora u proizvodnji najboljih vina i promoviše jedinstveni spoj ukusa i mirisa koji predstavljaju kako duh samog Balkana, njegovu geografiju i bogatstvo sorti, tako mentalitet onih koji na poseban način uživaju u vinima ovog i drugih podneblja.
Osmišljen je bogat program koji uključuje sajamsko takmičenje Open Balkan Wine Trophy 2022, stručne skupove različitih formata, masterklasove, razgovore o potencijalima vinske industrije na Balkanu, mogućnostima za pojačano učešće na svetskim tržištima, kao i B2B susrete na kojima će proizvođačima biti pružena prilika da prošire poslovanje, uspostave nove i ojačaju postojeće poslovne kontakte.
Kao prestonica najboljih vina tokom trajanja ovog sajma, Beograd okuplja najeminentnije vinare, vinogradare, majstore podruma, enologe, somelijere i trgovce vinom, kao i izlagače iz najpoznatijih evropskih i svetskih vinarija. Sajmu prisustvuju distributeri i trgovci vinom iz celog sveta.
Svetski brendovi
Vinarije sa Balkana samo su neke u moru izlagača, među kojima su i čuveni Masciarelli, Haut Brion, Patal de Rose, Chateau d’ Esclans, Saint Michael Eppan, Adega de Pegoes, Tenuta Santome, La Monde, Lodovico Antinori, Ščurek, Marjan Simčić, Kozlović, Movia, Burja, Gašper, Freixenet, Chateau Lagaliniere, devil’s Rock, Domaine du Cheval Blanc, Cantina ertani, Santa Margherita, Louis Latour, Mazei, Chateau Minuty…
Cilj „Vinske vizije Otvorenog Balkana” bio je da na Beogradskom sajmu okupi najbolje proizvođače vina u regionu i promoviše Balkan kao sve traženiju vinsku i turističku destinaciju.
Proizvodnja grožđa i vina
Zajednički nastup regiona u izvoznim poslovima na “treća tržišta”, međusobna saradnja i ulaganja u nove proizvodne pogone, mogli bi dodatno da pozicioniraju Srbiju, i ostale članice Inicijative, na svetskoj mapi vinskih tura, navodi se na sajtu PKS-a.
Srbija raspolaže sa 20.113 ha pod vinovom lozom sa 77 vinogorja, a svake godine beleže se novi zasadi, kaže Milada Lukašević iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
– Srbija godišnje proizvede oko 160.000 tona grožđa. Proizvodnja grožđa je u prošloj godini bila na nivou proseka za poslednji petogodišnji period sa osam tona po hektaru – navodi Lukašević.
Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Tokom 2021. godine poslovalo je 430 proizvođača, registrovanih za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet. Ukupno su proizveli 30 miliona litara vina.
– To čini prosečnu godišnju proizvodnju u poslednje tri godine dok su mogući kapaciteti za proizvodnju vina u Srbiji na nivou od 70 miliona litara – napominje ona. Kada je reč o izvozu, plasirali smo ovaj “nektar bogova” u inostranstvo u vrednosti od 16,8 mil EUR, dok je uvoz znatno veći – 34 mil EUR.
Gde se najviše piju srpska vina?
Tokom prošle godine na tržište Evropske unije izvezeno je više od 17 odsto ukupnog izvoza vina. Značajan deo plasiran je i na tržište Ruske Federacije. Samo prošle godine u Rusiju je izvezeno 5,5 miliona litara vina, što je 32,5 odsto ukupne količine izvezenog vina u toj godini.
Takođe, značajne količine otišle su u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a najveći uvoz beleži se iz Severne Makedonije i zemalja EU, odakle smo kupili 40 odsto ukupnog uvoza vina.
Procečna starost vodećih vinograda u Srbiji iznosi 10-19 godina.
Srbija je i tokom 2021. godine najveći obim trgovine vinom, isključujući aromatizovano vino, kao i proteklih godina, ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope – CEFTA tržišta, pri čemu je i dalje veoma izražen uvoz sa ovog tržišta – preko 50 odsto ukupnog uvoza vina.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)