Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju spomen na Svetu velikomučenicu Marinu koja je u našem narodu mnogo poznatija kao Ognjena Marija.
Sveta velikomučenica Marina nije upisana u crkvenom kalendaru kao crveno slovo, ali je mnoge porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
Praznik se svrstava među veoma poštovane u narodu, posebno među ženama, tako da se na sutrašnji dan ništa ne radi, niti u polju, a niti se nešto drugo uzima u ruku da se radi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije. Prema narodnom verovanju Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija, koji kažnjava gromom, spada u ognjevite svece.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na Ognjenu Mariju kad su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u velikim vodama.
Narodno verovanje kaže i da je grmljavina na ovaj dan loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da su ovakve situacije ukazivala na bolest i siromaštvo.
U nekim delovima Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao u svoj odraz u ogledalu.
Otac je nije smatrao ćerkom
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antiohije. Krstila se u 12 godini. Prema predanju, nakon što je primila hrišćanstvo, sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista i kristiti se u krvi mučeništva. Zbog takve odluke njen otac ju je omrznuo i nije je smatrao svojom kćerkom.
Nastradala je u vreme cara Dioklecijana.
Hrišćansko predanje kaže da je jedan od carskih namesnika želeo da je oženi svetu Marinu nakon saznanja da je hrišćanka, a kad je odbila zahtevao je da se pokloni i idealima carstva. Nakon odbijanja pretrpela je užasna mučenja i krvava završila u tamnici.
Nastradala mučeničkom smrću
U tamnici se Marina molila Bogu, pa joj se, prema predanjima, posle jedne molitve javio najpre đavo u vidu strašne zmije, koja joj se obmotala oko glave, ali kad se prekrstila, zmija je raspukla i iščezla.
Tada joj se ukazao krst sa golubicom na vrhu. Golubica joj se obratila i molitvom iscelila sve rane. Nakon tri dana Sveta Marina je pogubljena mačem, a ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život u borbi za hrišćansku veru i blagoslov dobijen krštenjem.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
Ruka svetice čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped. Ostatak moštiju nalazi se u manastiru iznad Ohridskog jezera.
BONUS VIDEO
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u "ognjevite" svece. Ovde je naveden niz paradoksa. Prvi kaže da je bila hrišćanka koja je odbila da se pokloni "mrtvim idolima", dakle onome što i danas ljudi rade, samo su danas umesto paganskih svetaca i bogova zamenili običaj za hrišćanske i prethrišćanske kao što je prorok Ilija. On uzgred nije na nebu, tako da nema potrebe strahovati da će vas spaliti munjom ako radite za njegov praznik. On je mrtav i čeka uskrsenje na rajskoj Zemlji, pod vladavinom Božjeg Kraljevstva kada će Gospod Isus Hrist uskrsavati mrtve, a pošto je Ilija bio verni prorok njegovog Oca i Boga Jehove (pretpostavlja se da muško ime Ilija, potiče od staro-hebrejskog imena “Elijahu” (Elyahu), a što u “bukvalnom” prevodu znači Moj Bog je Jahve - Jehova), Isus čije ime takođe znači Jehova je spasenje, rado će se setiti ovog vernog svedoka za Božje ime i uskrsnuti ga bez problema kad za to dođe vreme. Što se tiče Marine, ona je za razliku od Ilije, možda imala nebesku nadu da će biti jedna od 144000 onih koji će vladati sa Hristom nad rajskom Zemljom, a pre toga u Armagedonu uništiti ovaj Satanin svet koji je upropastio planetu i ljudski rod doveo na ivicu istrebljenja. Kažem, ako je pogubljena u vreme Dioklecijana, koji je žestoko progonio hrišćane, možda je zaista na nebu. U svakom slučaju, ta žena nikada ne bi smela ni da pomisli da prihvati čast koja se odaje isključivo Bogu, tj. da joj ljudi posvete datum u koji će je slaviti i čak strahovati od nje. Zbog takvih odvratnih običaja, Bog će uskoro uništiti svu nominalnu religiju sa njenim pratećim svecima, praznicima i običajima koji mu se gade i unižavaju njegovo Veličanstvo. Zato se ne treba plašiti svetaca i svetica, jer većina njih su nemoćni mrtvaci, poput Ilije. Drugi iako su na nebu, kao recimo Hrist i apostoli, nikada ne bi primili slavu od ljudi, jer se Boje Boga i samo njemu vrše svetu službu.