Vest da je fudbaler Partizana i reprezentativac Srbije Andrija Makaji, koji ima samo 16 godina, doživeo moždani udar zaprepastila je čitavu javnost. Кako kažu iz kluba, mladi sportista požalio se na glavobolju, trnjenje u levoj ruci i levoj nozi. Neurohirurg dr Nenad Živković za Objektiv ističe da se, nažalost, granica za pojavu šloga pomerila, te da je uočeno da se ovo oboljenje sada češće javlja kod mlađih osoba.
– Nažalost, tako je, a mislim da je to povezano sa određenim načinom života, odnosno hroničnim stresom, hipertenzijom i tako dalje. Naravno, udela ima i sedeći način života, koji je u poslednje vreme dominantan, ali u smislu degenerativnih bolesti. Sve to utiče, ali da bi se razvio šlog, mora doći do uništavanja krvnih sudova – oni postaju krhki, lomljivi, a za to su ipak potrebne godine. Ovo govorim isključivo za mlađe osobe – kaže dr Živković.
NEКOMPLETAN PREGLED SPORTISTA
Neurohirurg ističe da postoje i predispozicije za šlog, kao što su urođeni dijabetes, gojaznost, hipertenzija, alkoholizam, na šta možemo da utičemo.
– Jedini faktor na koji ne možete da utičete je pol. Moždani udar se češće javlja kod muškaraca i to je jednostavno tako. Postoje dva tipa moždanog udara – ishemijski, kada krvni ugrušak zapuši krvni sud, i hemoragijski, kada krvni sud pukne i iscuri krv. I upravo kod njega mi neurohirurzi delujemo. Radeći kao lekar na utakmicama, dr Živković kaže da je uočeno da se pregledi mlađih sportista ne obavljaju na korektan način, te da zbog toga dolazi do „iznenadnog šloga”.
– Lekari pitaju da li imate to i to i pregled je gotov. Ne uradi se do kraja, na korektan način, i posle bude zaprepašćenje zašto se nešto desilo, a u stvari je samo trebalo uraditi kompletnu dijagnostiku i detaljan pregled. Zato smatram da treba skrenuti pažnju u tom pravcu, dok, s druge strane, treba poboljšati način života kod mladih i više ih stimulisati na fizičku aktivnost.
POSLEDICE MOŽDANOG UDARA
Prema rečima našeg sagovornika, nakon moždanog udara se u većini slučajeva ispolje određene posledice.
– To su poremećaji govora, utrnulost ili slabost jedne polovine tela, slabovidost i vrtoglavica. Ovo su najčešće posledice moždanog udara i one se u izvesnoj meri povuku, ali teško je davati procene da li će se potpuno povući ili samo trideset odsto. Sve zavisi od pravovremenog lečenja. Ukoliko se zapuše krvni sudovi, bitno je što pre krenuti sa trombolitičkom terapijom, da se tromb otopi – ističe neurohirurg.
OPORAVAК U BOLNIČКOM КREVETU
Oporavak posle moždanog udara počinje u bolničkom krevetu, gde fizijatar i fizioterapeut sprovode pasivne vežbe nepokretne strane tela. Stručnjaci nastoje da na taj način stimulišu ugroženu stranu i spreče moguće grčeve.
– Ravnoteža pacijenta posle moždanog je ugrožena i zato je pored lekova bitna i fizikalna terapija, koja ima za cilj da ojača udove i povrati funkcionalnost. Veliku pažnju treba posvetiti ranoj fazi rehabilitacije, kako bi se obezbedila postepena vertikalizacija i aktivacija. Posle ove faze započinje proces vraćanja funkcija koje je pacijent imao pre moždanog udara.
Piše: Sanja Radovanović
Ovu i ostale aktuelne teme pročitajte u današnjem štampanom izdanju Objektiva
BONUS VIDEO:
Komentari (0)