Da li ste znali da u Beogradu postoji mesto na kom možete proputovati ceo svet, a da se ne pomerite iz srpske prestonice? Zdanje kulturne baštine nalazi se na Banjici nalazi u zgradi Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju – “Adligat”, čiji je predsednik Viktor Lazić.
U ovoj zgradi nalaze se dva jedinstvena muzeja – “Muzej knjige i putovanja” i “Muzej srpske književnosti”.
Izgled zgrade spolja ne otkriva mnogo o tome šta ovaj kutak kulture zapravo krije – a onda smo zavirili unutra.
Već na samom ulazu oseti se božanstven miris znanja i književnog bogatstva – neobičnih i atraktivnih knjiga na policama, u zastakljenim stolovima, pregradama….
Uz knjige, vi možete razgledati i eksponate raznih svetskih kultura, koji su dobijeni kao poklon ili doneti sa mnogih Viktorovih zanimljivih putovanja i avantura.
Cela institucija počiva na zaostavštini porodice Lazić i dvesta godina sakupljanja svetskog i nacionalnog blaga.
Domaćin Objektivove ekipe je bila sekretar Udruženja i kustos ” Adligata” Milica Stojković, koja nam je pokazala većinu skrivenih tajni ove riznice putovanja i neverovatnih iskustava.
Razgledanje smo počeli od “Muzeja knjige i putovanja”
Posetioci već tu mogu da vide neobične publikacije i eksponate, kao što su knjige sa Tajlanda (Knjiga od slonovog izmeta), iz Kine (Jestiva knjiga od pirinča), knjige iz Etiopije na pergamentu, od ovčje i kozje kože, od fetusa ovaca, takođe, knjige sa potpisom pravoslavnog cara Hajla Selasija. Tu je i knjiga molitvi u obliku lepeze sa Šri Lanke.
Ne zna se koja je najstarija knjiga u Muzeju jer mnoge nemaju prvu stranicu. Međutim, tu su one koje datiraju iz 15. i 16. veka, kao i dokumenti iz 14. veka.
Poznato je da se u Etiopijskoj kulturi ne piše ni vreme ni mesto nastanka jedne knjige, a Milica je Objektivu otkrila kako se onda sazna datum nastanka književnog dela.
– U Etiopiji postoje posebno obučeni monasi koji kada otvore knjigu po njuhu nepogrešivo procene period nastanka knjige – rekla je Milica.
U prostoriji koja je prva napravljena u okviru Muzeja nalazi se molitvenik iz Tibeta za koji se vezuje posebno verovanje.
– Kada počne da se čita, nema prestajanja dok se ne završi cela. S toga monasi moraju da imaju jednu posebnu psihofizičku pripremu kako bi se ta knjiga pročitala – kaže Stojković.
U okviru ovog muzeja nalazi se i knjiga od ljudskih kostiju, koja dolazi iz plemena Batak iz Indonezije, kao i zbirka iz plemena Torađa.
“Muzej srpske književnosti” i legati
Milica nas je zatim zamolila da svoje proputovanje nastavimo dalje, a onda smo doživeli još veće oduševljenje. Došli smo u prostorije koji su deo srpske književnosti.
Samo sprat iznad nalazi se više prostorija. U jednoj od njih nalaze se predmeti iz zaostavštine glumca Pavla Vuisića – fotografije, lule, ljubavno pismo supruzi, pesme koje je pisao, ali i originalan testament. Nečitak rukopis na pismu i testamentu i poređane lule u glavi stvaraju baš onakvu sliku ovog velikog glumca kakvog smo viđali u raznim filmskim ostvarenjima – težak, namrgođen, čovek starog kova, konzervativac, ali gromada srpskopg glumišta koja je ostavila veliki trag za saobom.
U drugoj sobi se nalazi garderobni orman kraljice Natalije Obrenović koji je poklonila svojoj dvorskoj dami prilikom proterivanja iz Srbije. To je poklon iz legata Knjiga je obrubljena dvadesetdvokaratnim zlatom, a kako Milica ističe knjiga je tako obrubljena njime, da ne može da se skine sa nje.
Potom originalni štap kralja Milana Obrenovića, njegove fotografije sa Natalijom, kao i Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin sa svojim ubicama neposredno pred Majski prevrat.
U istoj prostoriji se nalazi i prvi radio u Jugoslaviji, oružje korišćeno u Prvom srpskom ustanku, ali i “Lirika” Jovana Dučića sa njegovim potpisom i pečatom, kao i “Lament nad Beogradom” Miroslava Crnjanskog.
– Tokom rata Dučić je odlazio u Ameriku i da mu se rukopisi ne bi zagubili, on ih je štampao, a upravo štampa “Lirike” je završena na dan njegove smrti. Sa jednim primerkom je on sahranjen na grudima, a jedan od tih primeraka iz te štampe stigao je upravo u Adligat – kaže Milica.
Samo malo dalje od Dučića i Crnjanskog, ističu se pisma Tomasa Edisona i Nikole Tesle na ćirilici, iz kojih se upravo saznaje da Tesla i Mihajlo Pupin nisu bili u lošim odnosima kako se verovalo.
Nikola Tesla je ovo pismo napisao jednom jugoslovenskom konzulu i izrazio želju da poseti Pupina u bolnici za vreme njegovog bolovanja.
Ova pisma su nas nekako dovela do kraja putešestvija koje je otkrilo mnoge tajne i lepote, ali i uvećalo želju da se ovde vratimo i ponovo započnemo putovanje koje se nikad ne završava.
Ovim tekstom mi smo vam samo zagolicali maštu koju možete dopuniti tako što ćete pogledati video-prilog na početku teksta.
Mnogi kažu da su dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest to je idealan život, jer je knjiga jedinstvena i prenosiva magija.
Književnost otkriva ono što stvarnost skriva i treba negovati to bogatstvo koje nam je dato, a ovakva mesta uvek čine život kvalitetnijim i boljim, jer na tren nestanemo iz gradske vreve i zaronimo u oaze mira.
Piše: Marija Stanković
BONUS VIDEO:
Komentari (0)