Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je juče ujedinjenu Evropu, njene istočne partnere i zemlje Zapadnog Balkana da se uhvate u koštac sa, kako je rekao, ruskom agresijom na Ukrajinu čija odbrane je, kako je kazao, u ovom ratu od suštinskog značaja za bezbednost svih u Evropi.
22.09 – Zaharova: Ukrajina više ne postoji u starim granicama
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da Ukrajina više ne postoji u svojim nekadašnjim granicama, kao i da je to “očigledna činjenica”.
– Ukrajina koju smo svi poznavali unutar onih granica koje su postojale ranije, više nema i neće je biti. To je očigledno – rekla je Zaharova u intervjuu za “Skaj njuz Arabija”, na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
21.49 – Gref: Rusija će možda 10 godina da se oporavlja od sankcija
Ruskoj ekonomiji će možda biti potrebna decenija da se oporavi od oštrih sankcija Zapada, izjavio je danas German Gref, direktor najveće ruske banke, Sberbanke.
Grefova procena je da države koje su zaoštrile odnose sa Rusijom, učestvuju sa 56 odsto njenog izvoza i 51 odsto njenog uvoza, što je “osakatilo” ekonomiju.
– Ovo predstavlja pretnju za 15 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje. Najveći deo privrede je pod paljbom – rekao je izvršni direktor na godišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu Rusije u Sankt Peterburgu.
Prema Grefu, pošiljke robe pale su za šest puta.
21.19 – Putin govorio o nastanku Ukrajine: “Donbas im je poklonio Lenjin, Novorusija nema veze sa njima”
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je izneo svoje viđenje stvaranja Ukrajine na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu koja je održana danas.
On je rekao da je Ukrajina u sastav Ruske Imperije ušla sa tri teritorije, dok su zapadni delovi “dodati” toj sovjetskoj republici nakon pobede u Drugom Svetskom ratu. Putin tvrdi i da je sve što je Ukrajina dobila tokom formiranja Sovjetskog Saveza toj republici poklonio Vladimir Lenjin.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
20.57 – Rusija se, zasad, ne povlači iz SZO, STO i MMF
Rusija se zasad neće povući iz Svetske trgoviske organizacije – STO, Međunarodnog monetarnog fonda – MMF, i Svetske zdravstvene organizacije – SZO, ali ima pitanja o njihovom radu, izjavila je danas portparolka gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko.
– Niz međunarodnih organizacija gube svoje ciljeve i misije koje su jednom ustanovljene, a to je zbog ogromnog pritiska. To nam daje osnov za reviziju aktivnosti ovih organizacija i što je najvažnije, da sagledamo razloge i mogućnosti našeg članstva u takvim organizacijama – rekla je Matvijenko.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
20.19 – Objavljen prvi snimak Amerikanca zarobljenog u Ukrajini: “Ja sam protiv rata”
Novinar portala “Raša tudej” objavio je snimak na kojem se pojavljuje Aleksandar Druke. Za Druke se veruje da je Amerikanac koji je zarobljen u blizini Harkova.
– Moje ime je Aleksandar Druke. Ja sam protiv rata – rekao je zarobljeni Amerikanac na snimku. Poslednju rečenicu je rekao na engleskom i na ruskom jeziku.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
19.31 – Zelenski: Podrška Britanije Ukrajini čvrsta i odlučna
Tokom svih ratnih dana Velika Britanija je pokazala da je njena podrška Ukrajini čvrsta i odlučna, izjavio je danas predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nakon susreta sa britanskim premijerom Borisom DŽonsonom u Kijevu.
– Drago mi je što ponovo vidim velikog prijatelja naše zemlje Borisa Džonsona u Kijevu – rekao je Zelenski.
Zelenski je kazao da je sa DŽonsonom razgovarao o stanju na prvoj liniji fronta i potrebi da se povećaju zalihe teškog naoružanja i da se ojača ukrajinska protivvazdušna odbrana.
– Imamo zajedničku viziju kako da idemo ka pobedi jer je to upravo ono što je Ukrajini potrebno – pobeda naše države – istakao je predsednik Ukrajine.
18.18 – Džonson: VB će Ukrajini obezbediti pomoć da pobedi invaziju Rusije
Britanija će Ukrajini obezbediti “stratešku izdržljivost” da pobedi rusku invaziju, izjavio je danas britanski premijer Boris Džonson tokom posete Kijevu.
Britanija će, takođe, raditi sa Ukrajinom na oslobađanju izvoza žitarica preko Crnog mora, koja je talac ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu.
Džonson je prethodno ponudio pokretanje velike operacije obuke ukrajinskih snaga, sa potencijalom do 10.000 vojnika svakih 120 dana na današnjem sastanku sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, saopštila je njegova kancelarija.
Britanski prmeijer, koji je doputovao u iznenadnu posetu ukrajinskoj prestonici Kijevu, rekao je da je došao u posetu kako bi poslao jasnu i jednostavnu poruku ukrajinskom narodu da je Velika Britanija je uz Ukrajinu i da će biti uz nju dok na kraju ne pobedi.
18.10 – Putin: Rusija nema nista protiv da Ukrajina uđe u EU
Rusija nema primedbe da se Ukrajina priključi Evropskoj uniji, koja nije vojna organizacija, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.
– EU nije vojna organizacija ili vojno-politički blok, za razliku od NATO. Uvek smo govorili i uvek ću reći da je naš stav vrlo jasan po ovom pitanju. Mi nemamo ništa protiv ulaska Ukrajine – istakao je Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.
– Nikada nismo bili protiv ovoga – ulaska Ukrajine u EU. Uvek smo bili protiv vojnog razvoja ukrajinske teritorije, jer to ugrožava našu bezbednost. To je ono čemu smo se protivili. Ali što se tiče ekonomske integracije – zaboga, to je njihov izbor – rekao je Putin.
Istovremeno, naglasio je on, svrsishodnost prijema Ukrajine u Evropsku uniju, takođe, će samostalno odrediti EU.
– To je suverena odluka bilo koje zemlje – ući ili ne u ekonomske asocijacije, a posao ove ili one ekonomske asocijacije je da prima nove članove ili ne. Neka same zemlje EU odluče u kojoj meri je to moguće i izvodljivo. Da li će to biti od koristi ili štete za Ukrajinu, to je u potpunosti njihova stvar, stvar ukrajinskog naroda i ukrajinskog rukovodstva danas – zaključio je Putin.
18.09 – Lukašenko upozorio Kijev: Ne napadajte ruske gradove
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko upozorio je ukrajinske vlasti da ne izvode eventualne napade na ruske gradove.
– Ukrajinci, Zelenski traži oružje dugog dometa da bi gađao ruske gradove kao što su Kursk, Rostov, Orel, Belgorod i susedne gradove. Ali jednom sam javno rekao da to ni pod kojim uslovima ne sme da se radi – rekao je Lukašenko na sastanku sa zaposlenima u fabrici guma Belshina u Bobrujsku, izvestila je BelTA.
Prema njegovim rečima, Rusija će u tom slučaju koristiti potpuno novo oružje.
– I ono će biti upotrebljeno protiv Kijeva, protiv onih koji donose ove odluke. Zato su i dalje pomalo zabrinuti. Ali nije na njima, sve zavisi od toga kako će ih Amerikanci gurati u ovaj rat – kazao je Lukašenko.
18.01 – Bajden: Amerikanci ne bi trebalo da idu u Ukrajinu
Američki predsednik DŽozef Bajden lično je danas pozvao Amerikance da ne idu u Ukrajinu i ponovio da je obavešten o nestalim sugrađanima u toj zemlji i dodao da ne zna gde se oni sada nalaze.
SAD su u četvrtak saopštile da su upoznate sa izveštajima da je treći američki državljanin nestao nakon što je došao u Ukrajinu.
Navedeno je da još nisu pitali Rusiju o dvojici Amerikanaca koji su navodno zarobljeni nakon što su otišli na ukrajinsku stranu da se bore protiv Rusa.
17.51 – Putin: Saradnja Rusije i Pekinga vođena je potencijalom Kine
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da bliski odnosi Rusije sa Kinom nisu povezani sa geopolitičkim događajima.
Saradnja Rusije sa Pekingom vođena je potencijalom Kine, a ne skorašnjim geopolitičkim događajima, rekao je Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, nakon unapred snimljenog video obraćanja kineskog predsednika Si Ðinpinga.
Si je kazao da saradnja Kine i Rusije pokazuje dobar zamah u celini.
17.44 – Džonson ponudio Zelenskom obuku ukrajinskih snaga
Britanski premijer Boris DŽonson ponudio je pokretanje velike operacije obuke ukrajinskih snaga, sa potencijalom do 10.000 vojnika svakih 120 dana na današnjem sastanku sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, saopštila je njegova kancelarija.
DŽonson, koji je doputovao u iznenadnu posetu ukrajinskoj prestonici Kijevu, rekao je da je došao u posetu kako bi poslao jasnu i jednostavnu poruku ukrajinskom narodu da je Velika Britanija je uz Ukrajinu i da će biti uz nju dok na kraju ne pobedi.
Sa predsednikom Ukrajine u Kijevu juče su se sastali francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, italijanski premijer Mario Dragi i rumunski predsednik Klaus Johanis.
16.52 – Si: Saradnja Kine i Rusije pokazuje dobar zamah u celini
Predsednik Kine Si Ðinping izjavio je danas da saradnja Kine i Rusije pokazuje dobar zamah u celini.
Si je to rekao u unapred snimljenom video obraćanju na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.
Predsednik Kine je kazao da ima puno poverenje u zdravlje kineske ekonomije.
16.27 – Putin: Mračne prognoze za rusku ekonomiju se nisu obistinile
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da se mračne prognoze za rusku ekonomiju nisu obistinile i da će Rusija nastaviti da se razvija kao “otvorena ekonomija” uprkos neviđenim sankcijama Zapada.
– Postepeno vraćamo privredu u normalu. Prvo smo vratili stabilnost finansijskog tržišta, bankarskog sistema i lanca maloprodaje, a od tada ubrizgavamo likvidnosti u privredu da podržimo kompanije, održimo zaposlenost i sačuvamo radna mesta. Mračne prognoze za rusku ekonomiju izrečene još proletos nisu se ostvarile – rekao je Putin u obraćanju na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu – SPIEF.
On je istakao da će Rusija nastaviti da radi sa zapadnim kompanijama, dodajući da će Moskva nastaviti da širi ekonomsku saradnju “sa onima koji to žele”.
Takođe je primetio da se svi koji nastavljaju da sarađuju s Rusijom nalaze pod pritiskom evropskih država i suočavaju s direktnim pretnjama.
– Neću reći ništa novo ako podsetim da se svi koji žele da nastave da sarađuju s Rusijom izlažu otvorenom pritisku Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Ponekad dolazi čak i do direktnih pretnji, ali ipak takve ucene malo znače kada je reč o zemljama na čijem su čelu pravi lideri koji jasno razumeju šta su tuđi, a šta nacionalni interesi – naglasio je Putin.
Ruski lider je ocenio da su ervropski političari vlastitim rukama zadali ozbiljan udarac svojoj ekonomiji.
Dodao je da Moskva “zna da se među liderima evropskih zemalja na nivou neformalnih razgovora krišom govori o veoma alarmantnim izgledima koje primena sankcija ne samo protiv Rusije, već protiv bilo koje države, može imati pre ili kasnije i koje mogu uticati na sve, uključujući i zemlje članice Evropske unije i evropske kompanije”.
Prema njegovim rečima, “do sada nije došlo do toga, ali evropski političari su već zadali ozbiljan udarac svojoj ekonomiji i to su uradili sami, svojim rukama”.
Putin je podvukao da Rusija treba da se osloni na razvoj domaće ekonomije i privatnog biznisa i da nastavi sa smanjenjem administrativnih opterećenja.
Osvrćući se na pitanje globalne prehrambene krize, šef ruske države je rekao da pozdravlja inicijativu Ujedinjenih nacija za rešavanje tog problema.
– Rusija ne sprečava isporuke ukrajinskog žita na svetsko tržište, nismo mi ti koji su minirali ukrajinske luke – poručio je on uz opasku da bi najtužnija varijanta bila da Ukrajina izvozi žito u zamenu za oružje.
Prema njegovom mišljenju, postoji pet ili šest mogućnosti za izvoz žita iz Ukrajine i vasti u Kijevu mogu same da reše kako će to činiti, ne obazirući se na svoje “gospodare preko okeana”.
Putin je naveo da Rusija ima kapacitete da značajno poveća izvoz prehrambenih proizvoda i đubriva, kao i količine isporuka žita, koje bi već u sledećoj sezoni mogle da budu veće za oko 50 miliona tona.
Takođe je procenio da u ovom trenutku ne postoje potrebne pretpostavke za promenu svetskih cena đubriva.
– Zbog nedostatka đubriva, cene prehrambenih proizvoda rastu, a to nosi opasnost od gladi u siromašnim zemljama. Sve je to na savesti SAD i Evropske unije – zaključio je Putin.
16.24 – Holandija: Ukrajini dati status kandidata za članstvo u EU
Holandija podržava ideju da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji – EU, izjavio je danas ministar spoljnih poslova te zemlje Vopke Hukstra.
– Moramo da uzmemo u obzir ono što se dešava u Evropi i svetu – naveo je Hukstra, prenosi Rojters.
Hukstra je dodao da se ne bi trebalo cenjkati oko uslova koji se moraju nametnuti Ukrajini u vezi sa njenim eventualnim članstvom u EU.
Raniji stav holandske vlade je bio da je rezervisana u pogledu proširenja EU.
Izvršna vlast EU preporučila je danas da Ukrajina i Moldavija postanu kandidati za članstvo.
16.22 – Ruski ratni brod dva puta povredio dansku teritoriju
Ruski ratni brod danas je dva puta je narušio danske teritorijalne vode severno od ostrva Bornholm u Baltičkom moru, u vreme kada je tamo održavan festival demokratije, saopštile su danske oružane snage.
Ruski ratni brod je bez dozvole ušao u danske vode danas u 30 minuta posle ponoći i ponovo nekoliko sati kasnije, a napustio ga je nakon što je danska mornarica uspostavila radio vezu.
– Ta akcija je duboko neodgovorna, gruba i potpuno neprihvatljiva ruska provokacija usred Danskog festivala demokratije – rekao je danski ministar spoljnih poslova Jepe Kofod.
Pored njega, godišnjem festivalu prisustvuju visoki vladini zvaničnici, uključujući i premijerku Mette Frederiksen.
Kofod je naveo da je nakon svega pozvan ruski ambasador.
Danski ministar odbrane Morten Bodskov istakao je da nije bilo neposredne pretnje festivalu ili Bornholmu.
– Moramo prihvatiti da Baltičko more postaje područje visoke napetosti – rekao je Bodskov i dodao da ovo nije prvi put da Rusija narušava dansku teritoriju.
16.10 – Putin: Pravila novog svetskog poretka postavljaće jake zemlje
Pravila novog svetskog poretka će postavljati jake, suverene države, koje ne idu po trajektoriji koju im je neko drugi zacrtao, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.
– Treba da se menjamo, da osećamo duh vremena. Rusija stupa u novu epohu moćne, suverene zemlje – zaključio je ruski predsednik u obraćanju na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.
Njegov govor trajao je 73 minuta.
15.54 – Norveška se pridružila šestom paketu sankcija EU Rusiji
Norveška se pridružila šestom paketu sankcija Evropske unije – EU, Rusiji, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje na svom sajtu.
– Podržavamo Evropsku uniju u uvođenju sankcija Rusiji kako bismo izvršili pritisak na vladu te zemlje i njeno rukovodstvo. Sada zabranjujemo uvoz nafte iz Rusije u Norvešku morskim putevima – navodi se u saopštenju norveškog ministra inostranih poslova Aniken Hitfeld.
Norveška uvodi sankcije protiv 65 ruskih državljana i 18 ruskih organizacija.
– Uprkos činjenici da je trgovinski promet između Rusije i Norveške neznatan, neka norveška preduzeća i njihovi zaposleni biće značajno pogođeni antiruskim sankcijama – upozorilo je svoje građane Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.
15.52 – Putin: Operacija u Ukrajini iznuđena, zadaci će biti ispunjeni
Predsednik Rusije Vladimir Putin ponovio je danas da je specijalna vojna operacija u Ukrajini bila iznuđena i neophodna i naglasio da će svi zadaci te operacije biti ispunjeni do kraja.
– Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini odluka je suverene države, zasnovana na pravu da brani svoju bezbednost. U takvoj situaciji, uzimajući u obzir rizike i pretnje koji su u porastu, odluka Rusije o sprovođenju specijalne vojne operacije bila je iznuđena – kazao je on.
– Teška, ali, bezuslovno, iznuđena i neophodna. To je odluka suverene zemlje koja ima bezuslovno pravo, zasnovano na Povelji UN, da čuva svoju bezbednost – istakao je Putin.
Svi zadaci operacije će biti ispunjeni, a zalog tome je hrabrost i heroizam vojnika, konsolidacija društva, naveo je predsednik Rusije.
Prema njegovim rečima, ruski vojnici brane pravo Rusije na slobodan i bezbedan razvoj, boreći se protiv pseudovrednosti, degradacije i dehumanizacije.
Zapad nastavlja da pumpa Ukrajinu oružjem, ne žaleći novac za širenje rusofobije, istakao je Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu na kome su glavne teme: ruska ekonomija, kriza u svetu i operacija u Ukrajini.
– Konsolidacija ruskog društva daje snage ruskim vojnicima – naglasio je predsednik Rusije.
Svi koji nastavljaju da sarađuju sa Rusijom nalaze se pod pritiskom evropskih država i suočavaju se s direktnim pretnjama, upozorio je Putin.
Ruski predsednik je ukazao na to da suverenitet u 21. veku ne može biti fragmentaran, te da je važno braniti ne samo politički, nego i ekonomski i tehnološki suverenitet.
Zahvaljujući razvoju tehnologije Rusija ima hipersonično oružje za koje ne postoji pandan u svetu, naglasio je Putin.
15.37 – Ukrajina dobila zajam od 770 miliona dolara od MMF-a
Ukrajina je dobila zajam od 770 miliona američkih dolara po povlašćenim uslovima od Međunarodnog monetarnog fonda – MMF.
– Zahvalan sam zamenici kanadskog premijera Kristiji Frilend na podršci i sveobuhvatnoj pomoći Ukrajini u borbi protiv agresora – napisao je ukrajinski premijer Denis Šmigal na Tviteru.
Ovo su prva sredstva koja Ukrajina povlači sa namenskog računa kog je MMF otvorio u aprilu ove godine kako bi donatorima pružio siguran način da usmere finansijsku pomoć Ukrajini u obliku grantova i zajmova.
15.27 – Međunarodna delegacija za istragu ratnih zločina u Ukrajini
Delegacija zajedničke savetodavne grupe SAD, EU i Velike Britanije za istraživanje zločina koja pomaže Ukrajini u istrazi navodnih ratnih zločina danas je zajedno sa ukrajinskom generalnom tužiteljkom Irinom Venediktovom posetila selo Bohdanivku u blizini Kijeva.
Ruske snage su 8.marta ove godine ušle u selo Bohdanivku i postavile bazu u školi, koju su kasnije zapalile, izjavila je ukrajinska generalna tužiteljka Irina Venediktova, a ukrajinske vlasti navode da su ruski vojnici ubijali, silovali i mučili stanovnike sela Bohdanivka i drugih oblasti u blizini Kijeva.
– Razmere ovih zločina i njihovo plansko izvođenje vrlo jasno pokazuju da su u pitanju zločini protiv čovečnosti – ocenio je Klint Vilijamson, bivši specijalni američki ambasador za pitanja ratnih zločina, koji je danas predvodio međunarodnu delegaciju za istraživanje ratnih zločina.
Britanski advokat Vejn Džordaš, koji koordinira mobilne pravosudne timove koji će pomoći ukrajinskim istražiteljima, naveo je da će istrage “ići do vrha ruskog političkog i vojnog rukovodstva”.
– Buka i retorika koji dopiru iz Kremlja očigledno korespondiraju sa onim što se dešava na terenu, tako da imate sva obeležja komandne odgovornosti, od zločina na terenu do samog Putina – ocenio je Džordaš.
Savetodavna grupa je osnovana prošlog meseca sa ciljem da koordinira međunarodnu podršku ukrajinskim istražiteljima koji su primili oko 17.000 izveštaja o potencijalnim ratnim zločinima od 24. februara ove godine, istakao je Vilijamson.
15.23 – Putin: Sankcije protiv Rusije nerazumne i nepromišljene
Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je danas sankcije protiv Rusije kao nerazumne i nepromišljene.
– Njihov cilj je da na brzinu samelju rusku ekonimiju, ali to nije uspelo – rekao je Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu na kome su glavne teme: ruska ekonomija, kriza u svetu i operacija u Ukrajini.
On je naglasio da ruske vlasti korak po korak normalizuju ekonomsku situaciju.
Evropska unija gubi globalnu konkurentnost zbog sankcija protiv Rusije za mnoge buduće godine, a tempo rasta evropske ekonomije se smanjuje.
Prema njegovim rečima, lideri evropskih zemalja u neformalnim razgovorima razmatraju sankcije, govore da one mogu da budu primenjene protiv svakog ko im nije po volji, uključujući i članice Evropske unije.
Evropski političari su sopstvenoj ekonomiji naneli težak udarac svojim rukama, tamo rastu cene, upozorio je Putin.
– Sve češće slušam izraz ‘”Putinova inflacija'”. To je upućeno onima koji ne umeju da čitaju i pišu. Dejstva Rusije u Donbasu s tom inflacijom nemaju nikakve veze – istakao je Putin.
On je naglasio da sve što se danas događa u svetu nije rezultat događaja od poslednjih meseci, već je počelo mnogo ranije zbog neodgovorne politike G7.
Evropska unija je konačno izgubila svoj politički suverenitet, a njene elite plešu tuđu muziku, nanoseći štetu sopstvenom stanovništvu, upozorio je ruski predsednik.
Sadašnja situacija u Evropi će dovesti do eksplozije radikalizma, a u perspektivi do smene elita, istakao je Putin.
Prema oceni ruskog predsednika, Zapad bez pardona nameće svoju etiku i kulturu, obuhvatajući sve oblasti, uključujući i sport.
14.41 – Gajdaj: Ruske snage granatirale Lisicansk, ima puno žrtava
Ruske snage su danas snažno granatirale grad Lisičansk na istoku Ukrajine i veliki broj ljudi je poginuo, izjavio je guverner regiona Lugansk Serhij Gajdaj za ukrajinsku televiziju.
On je rekao da ruske snage nisu uspele da zauzmu Severodonjeck i da su borbe tamo nastavljene i danas.
Lisičansk se nalazi na drugoj strani reke Siverski Donjec preko puta Severodonjecka, u kojem su tokom poslednjih nekoliko nedelja vođene žetsoke ulične borbe.
14.29 – LNR: Deo ukrajinskih snaga u fabrici Azot počeo da se predaje
Deo ukrajinskih snaga utvrđenih u hemijskoj fabrici Azot u Severodonjecku počeo je da se predaje, izjavio je danas pripadnik policije samoproglašne Luganske narodne Republike – LNR, Andrej Maročko.
– Tokom specijalne vojne operacije u prostorijama fabrike Azot u gradu Severodonjecku, deo ukrajinskih snaga je zaista doneo ispravnu odluku i počeo da se predaje – rekao je Maročko.
Broj vojnika koji su se predali i njihova pripadnost pojedinim ukrajinskim jedinicama nisu otkriveni radi njihove bezbednosti, dodao je on.
I do 2.500 militanata, od kojih su četvrtina strani plaćenici, možada se nalaze u severodonjeckoj industrijskoj zoni, navedeno je u ranijim izveštajima.
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova LNR Vitalij Kiseljov je ranije rekao da ukrajinski militanti drže do 1.200 civila kao taoce u prostorijama hemijske fabrike Azot.
14.09 – Pušilin: Odluku o pristupanju DNR Rusiji mora doneti narod
Odluka o mogućem pristupanju samoproglašene Donjecke Narodne Republike – DNR, Rusiji mora da bude doneta na osnovu volje naroda, izjavio je danas predsednik DNR-a Denis Pušilin u intervjuu za TAS S na marginama Sankt Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma – SPIEF.
DNR bi želela da zadrži status republike i sopstvenu himnu i zastavu u slučaju njenog hipotetičkog pridruživanja Rusiji, naveo je Pušilin i dodao da DNR neće odlagati pristupanje Rusiji, te da su stanovnici Donbasa svoj izbor napravili još 2014. godine, a on se nije promenio.
Pušilin je dodao da će se međufaze suđenja zarobljenim ukrajinskim vojnicima održati u DNR i da “Ukrajina ne pokazuje interesovanje za svoje građane osuđene u republikama Donbasa”.
On je naglasio da će se ratni zločinci u DNR suočiti sa smrtnom kaznom i da nema preduslova za pomilovanje plaćenika iz Velike Britanije i Maroka, osuđenih u Donbasu, te da cela Ukrajina treba da bude oslobođena, uključujući njene zapadne regione i Kijev, koji je nazvao ruskim gradom, “kako se ta odgovornost ne bi prepustila sledećoj generaciji”.
14.05 – Peskov: Putin odložio govor za sat vremena zbog sajber napada
Govor ruskog predsednika Vladimira Putina na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu odložen je za 15.00 časova, rekao je danas medijima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
On je objasnio da su sajber napadi na IT infrastrukturu foruma bili razlog i dodao da su napadi počeli juče, preneo je TAS S.
“Predsednik je doneo odluku da odloži govor za jedan sat, do 15.00 časova po moskovskom vremenu”, kazao je Peskov.
13:55 – Rusija reketirala Nikolajev Ukrajinske vlasti tvrde da ima civilnih žrtava
Rusija je jutros raketirala grad Nikolajev na jugu Ukrajine, a u napadu su ubijene dve osobe i ranjeno najmanje 20, uključujući jedno dete, saopštio je guverner tog regiona Vitalij Kim.
U napadu su oštećene četiri stambene zgrade i infrastrukturni objekat, dodao je Kim u objavi na Telegramu, prenosi Rojters.
Na video snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se da su dve rakete pogodile tlo i izazvale veliku eksploziju i oblak dima koji se dižu iznad višespratnih zgrada, navodi britanska agencija uz napomenu da nije mogla nezavisno da proveri autentičnost snimka.
12:25 – Pripadnici “Međunarodne legije” trpe velike gubitke
Na društvenim mrežama pojavio se video snimak za koji ukrajinski izvori navode da potiče iz industrijske zone oko fabrike Azot u Severodonjecku i da su na njemu “strani dobrovoljci koji se bore u ukrajinskim redovima”. Snimke možete pogledati OVDE.
10:00 – Kijev: Pogođen ruski tegljač na putu za Zmijsko ostrvo
Ukrajinske rakete pogodile su danas ruski mornarički tegljač na putu ka Zmijskom ostrvu, tvrdi guverner Odeske oblasti Maksim Marčenko.
Tegljač “Vasilij Beg” prevozio je vojnike, oružje i municiju na Zmijsko ostrvo, rekao je Marčensko,a prenosi Rojters.
Zmijsko ostrvo nalazi se južno od Odeske oblasti i pod ruskom je kontrolom.
Oko tog ostrva na krajnjem zapadu Crnog mora od početka rata u Ukrajini vode se žestoke borbe.
09:20 – Lavrentjev: Rusija nije smanjila trupe u Siriji zbog specijalne operacije
Moskva nije smanjila veličinu svojih jedinica u Siriji zbog specijalne operacije u Ukrajini, rekao je u intervjuu za RIA Novosti Aleksandar Lavrentjev, specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije za Siriju.
– Ne, nije smanjeno. Ako neko veruje da je došlo do nekakvog brojčanog smanjenja, želim da vas uverim da se to nije dogodilo – kako po količini opreme koja je tamo raspoređena, tako i po sistemima PVO i avijacije. Nije bilo promene, rekao je on.
08:29 – Makron dolazi u posetu Rusiji, ali ima uslov
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ne isključuje posetu Rusiji, ali da se za to moraju stvoriti uslovi.
07:59 – Čeka se istorijsko obraćanje Putina
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin sprema se da održi važno obraćanje. Pres-sekretar šefa ruske države Dmitrij Peskov obavestio je novinare o tome.
07:53 – Danas odluka o statusu Ukrajine oko ulaska u EU
Čelnici Francuske, Nemačke i Italije obećali su juče da će podržati nastojanja Ukrajine za pridruživanje Evropskoj uniji u poseti Kijevu. Makron je rekao da sva četvorica čelnika EU podržavaju ideju o dodeljivanju “trenutnog” statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini.
Danas bi trebalo da bude donesena odluka Evropske komisije o statusu Ukrajine.
07:35 – Rusi ušli u fabriku Azot
Snage LNR i ruske vojske zakoračile su na tlo fabrike Azot u Severodonjecku. U toku su žestoke borbe sa ukrajinskim snagama koje se još kriju iza civila u kompleksu. Fabrika još nije u okruženju, ali su svi izlazi pod kontrolom artiljerije. U fabrici se nalaze i gruzijski plaćenici.
07:23 Objavljeni snimci ruskih brodova koji prenose žitarice
Brodovi koji plove pod ruskom zastavom prevoze prošlogodišnje prinose žitarica iz Ukrajine u Siriju, saopšteno je iz američke satelitske kompanije “Maksar” koja je objavila snimke brodova.
Na snimcima Maksara vidi se utovarivanje žitarica na dva teretna broda pod ruskom zastavom, usidrena u krimskoj luci Sevastopolj koja je pod ruskom kontrolom, navodi se u saopštenju iz te kompanije, prenosi Rojters.
Nekoliko dana kasnije, Maksarovi sateliti prikupili su snimke istih brodova usidrenih u Siriji, a pored su bili kamioni spremni da odvezu žitarice, naveo je Maksar.
Kompanija je saopštila da se na još jednom snimku iz juna vidi kako se u Sevastopolju utovaraju žitarice na drugi brod.
Ukrajina je optužila Rusiju da krade žitarice sa teritorija koje su ruske snage okupirale od početka invazije krajem februara. Rat preti da izazove velike nestašice hrane, s obzirom na to da Rusija i Ukrajina izvoze oko 29 odsto globalnih zaliha pšenice, prenosi Glas Amerike.
Ukrajina je među najvećim svetskim izvoznicima žitarica, a zapadne zemlje optužuju Rusiju da preti da izazove glad širom sveta blokiranjem ukrajinskih luka na Crnom moru.
07:05 Zelenski: Odbrana Ukrajine značajna za bezbednost Evrope
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je ujedinjenu Evropu, njene istočne partnere i zemlje Zapadnog Balkana da se uhvate u koštac sa, kako je rekao, ruskom agresijom na Ukrajinu čija odbrane je, kako je kazao, u ovom ratu od suštinskog značaja za bezbednost svih u Evropi.
“Sada je istorijski trenutak za Evropu i evropsku bezbednost, kada svako mora da odluči šta je Evropa i kakva će Evropa biti u budućnosti. Hoće li biti slobodna kao što je sada? Da li ce biti bezbedna kao što je većina Evropljana navikla? Da li će biti društveno i ekonomski razvijena i šta će inspirisati društva van njenog kontinenta”, rekao je Zelenski u video obraćanju u četvrtak učesnicima Prespa foruma u Ohridu.
Rusija je, naveo je, izazvala sve nas, svaku naciju na kontinentu, svaki region u Evropi. „Ovo je najstrašniji vojni izazov za Ukrajinu i mi se 113. dan branimo od ambicija Rusije da uništi ukrajinski narod i kulturu “, rekao je Zelenski.
Pocevši ovaj rat protiv Ukrajine, Rusija je pokušala da napravi odskocnu dasku za napad na druge nacije u Evropi, ustvrdio je Zelenski i dodao da je zato odbrana Ukrajine u ovom ratu od suštinskog značaja za bezbednost svih u Evropi.
„ Svi smo se u demokratskom svetu suočili sa energetskom krizom bez presedana. Rusija je dugi niz godina odavala utisak da je navodno pouzdan izvor energije, a u stvarnosti je razne evropske zemlje učinila zavisnim od nje. Još gori scenario je na tržištu hrane, ne samo da rastu cene hrane, već i nova migrantska kriza. Pomenuću još jedan element ruske antievropske politike. Rusija je možda najveći investitor u propagandu. Zato se ozbiljna rasprava o bezbednosnoj arhitekturi u Evropi mora zasnivati na potrebi da se Evropa oslobodi zavisnosti koju ruska država stvara decenijama. Zato su potrebne sankcije antievropskoj politici Rusije. To treba uzeti u obzir prilikom pripreme sedmog paketa sankcija EU”, rekao je Zelenski, preneli su skopski mediji.
07:05 Makron: Ukrajina sama donosi odluku o teritorijalnim ustupcima
Ukrajina sama treba da odluči da li da prihvati bilo kakve teritorijalne ustupke prema Rusiji u cilju okončanja rata, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za televiziju TF1 tokom posete Kijevu.
“Ovo je na Ukrajini da odluči”, poručio je u četvrtak Makron odgovarajući na pitanje koje ustupke, uključujući i na svojoj teritoriji, Ukrajina treba da prihvati, prenosi agencija Rojters.
Mišljenja je da je njihova dužnost da se drže vrednosti međunarodnog prava.
Makron je rekao da Francuska i Nemačka neće voditi razgovore o primirju u Ukrajini sa Rusijom umesto Kijeva.
“Niti će nuditi bilo kakve ustupke u ime zemlje ili razgovarati o njima”, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Kijevu, prenela je agencija TAS S.
Na Ukrajini je i njenom rukovodstvu je da odluče kada i pod kojim uslovima će nastaviti razgovore sa Moskvom, rekao je Makron.
“Kada dođe vreme da se okupimo za pregovaračkim stolom, Evropa će razgovarati o bezbednosnim garancijama koje proizilaze iz međunarodnih sporazuma, koje će ukrajinski predsednik sprovoditi u ime svoje nacije”, poručio je Makron i dodao da je to ono što će dominirati budućim razgovorima sa Rusijom.
“Sada je u pitanju bezbednost na celom evropskom kontinentu”, rekao je Makron.
Takođe je kazao da će Francuska, kao i Italija, Rumunija i Nemačka, čiji su lideri takođe danas u poseti Kijevu, nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god to bude bilo potrebno.
“Evropa nije pokušala da izazove globalni sukob, zato se ograničila na ekonomske sankcije i političku podršku Kijevu”, naveo je Makron.
07:00 Makron: Ne isključujem posetu Rusiji, ali uz preduslove
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ne isključuje posetu Rusiji, ali da se za to moraju stvoriti uslovi.
“Da bih otišao u Rusiju, moraju se stvoriti preduslovi, ali ne isključujem ništa”, rekao je Makron u intervjuu za televiziju TF1 odgovarajući na pitanje da li planira da poseti Moskvu, prenosi agencija RIA Novosti.
Francuski lider je u četvrtak rekao da još uvek ne planira telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali i da ne isključuje takvu mogućnost u budućnosti.
06:53 Zelenski održao sastanak o pretnji prisutnoj na beloruskoj granici
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao je sastanak o pretnji prisutnoj na beloruskoj granici i naredio da se proveri borbena gotovost trupa na tom pravcu, izjavio je danas načelnik Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov.
“Što se tice beloruskog pravca, želim da najavim da, osim Saveta za nacionalnu odbranu i bezbednost, postoji i štab glavnokomandujućeg. Štab je juče imao sastanak, ne iznosim detalje sastanka u javnost”, rekao je Danilov, prenosi agencija TAS S.
Kako je rekao, ukrajinski predsednik je juče okupio štab i razgovarao o pitanju Belorusije.
“Sve naše uključene agencije daju svoje procene šta se dešava, kakvo je trenutno stanje beloruskih snaga, koliko ima ruske vojske, kakvi su njihovi planovi”, poručio je Danilov.
Kazao je da je kao rezultat toga izdata naredba, koja se tiče držanja u pripravnosti četiri regiona Ukrajine, u slučaju da se ponovo pojave izazovi za tu zemlju.
06:45 Makron: Zapad ima dogovor da Ukrajini ne daje određeno oružje
rancuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas u Kijevu da zapadne zemlje imaju dogovor da Ukrajini ne daju određene kategorije naoružanja, uključujući jurišne avione i tenkove, kako bi izbegle umešanost u rat sa Rusijom.
“Vi govorite o neformalnom sporazumu, ali to je skoro zvaničan stav NATO partnera. Pomažemo Ukrajini da se odbrani, ali ne ulazimo u rat protiv Rusije. Zbog toga je dogovoreno da se ne isporučuju određena oružja, kao što su jurišni avioni ili tenkovi, a predsednik Zelenski je upoznat sa ovim sporazumom”, poručio je Makron ukrajinskim novinarima, prenosi Ukrinform.
Kako je rekao Makron, Francuska pomaže Ukrajini uglavnom municijom i određenim kategorijama naoružanja, oklopnim vozilima, a obezbedila je i 12 haubica “Cezar”.
“Ali predsednik Zelenski je tražio još, a u bliskoj budućnosti će se na ovih 12 dodati još šest”, poručio je francuski lider.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)