Čovek koji je probudio uspavanog zmaja: "Neću da mučim Zvezdu i Partizan, već da ih pobeđujem!"

U fudbalu smo se nagledali raznih čuda tokom svih ovih godina. Ipak, jedno je izmaklo za dlaku i to u našoj Superligi.

Radi se o Voždovcu. Klub koji je prethodne sezone izborio opstanak zahvaljujući promašenom penalu Kaluđerovića, nas je sve u sezoni za nama impresionirao fudbalom, ali je nagrada u vidu plasmana na evropsku scenu izostala.

Glavni i odgovorni za takav preporod “zmajeva” je Aleksandar Linta.

Uspeo je da sa mladim igračkim kadrom hrabro stane na crtu svima i mnogi su “razbili” zube kada su naleteli na njegove klince. Ono što ga je izdvojilo od svih bio je lep fudbal koji nam je prikazala njegova ekipa.

U opširnom intervjuu za Objektiv.rs Linta je govorio o protekloj sezoni, mladom timu koji je imao na raspolaganju, svom viđenju fudbala koji forsira u Voždovcu, periodu u Radničkom iz Kragujevca, trenerima i klubovima koje voli da gleda, neizostavno je bila priča o Iliji Stolici i njihovoj saradnji, a za kraj nam je doneo iskustvo sa Islanda i o njegovoj prvoj ljubavi – Zemunu.

– Moram da budem zadovoljan. Voždovac je jedva izborio opstanak prošle sezone, izgubio je neke igrače i ušao je sa novim igračkim kadrom. Onda smo opet na zimu ostali bez 3-4 igrača koji su nam donosili prevagu, tako da kada se sve to uzme u obzir moram da budem zadovoljan i mislim da je ovo jedan od najvećih uspeha u istoriji Voždovca. Što bi se reklo “navijač dođe, kupi kartu i može da ode, a trener mora da ostane do kraja”. Raduje me što smo u većini utakmica izgledali lepo, naravno uvek može bolje, ali generalno mislim da smo u većini minuta na utakmicama izgledali agresivno, energično…

Koliko je bilo teško podići ekipu na psihičkom planu posle svega što se dešavalo pre Vašeg dolaska u klub?

– Mislim da mi to nije bilo teško, pošto dosta svoje energije trošim na to. Ambijent i atmosfera su možda i najvažniji faktor uopšte u sportu. Dosta sam pažnje pridavao tome, jer ništa ti ne znači ako imaš dobre igrače, a vlada loša atmosfera. Više ćeš postići uspeha ako imaš dobru atmosferu, pa čak i ako igrači nisu toliko dobri. Na tome smo radili od prvog dana, dosta sastanaka je bilo na tu temu, dosta video materijala. Brzo smo stigli do takvog ambijenta koji nam je pomogao u ostvarivanju rezultata.

Da li smatrate da bi Vujnovićev ostanak u klubu doneo prevagu u borbi za Evropu? Ipak se radilo o najboljem strelcu ekipe.

– Sigurno mi nije bilo lako kada je otišao, jer nijednom treneru nije lako kada mu odlaze najbolji igrači. Ipak, nisam bio nešto nezadovoljan puno i nesrećan, to je dobro za klub i ovo je pre svega biznis, a i privatan je klub. Čovek koji ulaže u klub ima pravo da zahteva da mu se određeni deo tih sredstava i vrati. Uostalom, ceo koncept kluba je da se napravi rezultat, ali i da se napravi nešto atraktivno za Evropu, eto u Nikolinom slučaju je bila Amerika. Verovao sam u momke koji su tu, znao sam da će neko od njih dobiti šansu i verovao sam da će je iskoristiti. Primer je mladi Pantović koji je igrao na poziciji koja mu nije prirodna, verovao sam da on to može da iznese i na kraju sam bio u pravu.

Imali ste prilično mlad roster ove sezone, a nadigravali ste mnogo iskusnije ekipe.

– Njihova mladost donosi energiju, agresivnost, glad. Imamo četiri mlada reprezentativca i Milovića koji je dobio poziv za A selekciju Crne Gore. To su sve lepe stvari. Ipak, ja ne volim da pravim kategorizaciju mlad i star igrač. Po meni je, ili si kvalitetan ili nisi, pa čak iako imaš preko 30 godina ako na terenu donosiš ono što želim, onda nisi star. Moj roster koji sam imao je bio podmlađen, tako da sam koristio to što sam imao. Ako se vratimo unazad, Mesi je sa 17, 18 godina bio možda najbolji igrač na svet, tako da godine po meni nisu presudne. Momci koje ja vodim su pokazali da imaju kvalitet i da mogu ravnopravno da se nose sa svim klubovima, a neki su imali i više iskustva i veći budžet, pa smo uspevali da ih pobeđujemo.

Vaš tim igra zaista lepo za oko i retkost je u Srbiji videti tim koji ne preskače igru, već pas igrom želi da dođe do šanse.

– To sam ja. To je moje viđenje fudbala. Ja sam na Islandu u početku svoje trenerske karijere vodio klub u trećoj ligi i uspeli smo da uđemo u drugu ligu, a igrali smo na isti način. Ako je to moglo na Islandu, koji nije možda predodređen za tu vrstu igre, što ne bi moglo u Srbiji gde su igrači stvarno plemeniti, obučeni su i imaju dovoljno smisla za igru. Ne kažem ja da je to ispravno, to je samo moje viđenje, svako ima svoju interpetaciju fudbala.

Lasickas je imao dobru sezonu i to je rezultiralo odlaskom u Olimpiju. Ipak, nije on jedini igrač koji je skrenuo pažnju.

– Dosta igrača je skrenulo pažnju. Poenta je doći do rezultata jer je rezultat broj jedan, ali treba i igrati dobro. Ako mi igramo dobro, onda će igrači biti interesantni reprezentaciji i inostranim klubovima. Juriti rezultat, a da nemaš neki identitet se meni ne sviđa. Volim da dođem do rezultata, fudbal mora da igra takmičarski, ali mora da postoji način na koji se dolazi do rezultata.

Voždovac godinama muči naše “večite” rivale, a ove sezone je isto pokazao zube dopadljivom igrom, ali je izostala pobeda kao nagrada za hrabar pristup.

– Ja bih voleo da prestanemo da ih mučimo, već da počnemo da ih pobeđujemo. Da probamo sledeće sezone da pobedimo Zvezdu ili Partizan. Mi smo na utakmicama protiv njih ulazili sa namerom da ih pobedimo, što je i moglo da se vidi, igrači su to osetili i videli su da nije nemoguće pobediti. Eto mislim da je to neka uvertira ili priprema za sledeću sezone, gde se nadam da to može da se desi.

Kako Vam je u sećanju ostao Radnički iz Kragujevca? Stiče se utisak da se nisu poneli fer prema Vama, a praktično ste ih Vi vratili u Superligu.

– Ne bih se vraćao na to, oni su doneli takvu odluku. Ono što mogu da kažem to je da smo i tamo igrali sličan fudbal kao i ovde, imali smo dosta pobeda, davali smo dosta golova i bili smo prvi konstantno. Trebao sam da vodim i omladinsku selekciju naše reprezentacije, ali je ugovor raskinut posle mesec dana, a održao sam bio samo jedno okupljanje. Ja kada sam odlazio iz Kragujevca imali su četiri, pet bodova prednosti, a oni su na kraju završili prvi, ali sa istim brojem bodova kao i drugoplasirani. Kragujevac je fudbalski grad i ljudi vole fudbal i drago mi je da su uspeli da ostanu u Superligi.

Kako je došlo do saradnje sa Ilijom Stolicom?

– Mi se poznajemo preko 30 godina. U momentu kada je on dolazio u kadetsku reprezentaciju Srbije, ja sam bio trener omladinaca Voždovca i on me je pozvao da sarađujemo. Tu smo bili godinu dana, pa je usledio poziv Voždovca i logično je bilo da ja kao njegov asistent pređem sa njim, a i svakako sam bio trener omladinaca. Nas dvojica imamo sličan stil igre, jednostavno taj fudbal je nama interesantan.

Imali ste priliku da radite i u Kazahstanu. Kakav utisak nosite odatle?

– Ima dosta ulaganja, tereni su odlični, kvaliteta fudbala je onako. Imaju dosta stranaca koji podižu kvalitet fudbala, imaju i dobre domaće igrače. Bio sam pozitivno iznenađen, mislio sam da je to na mnogo nižem nivou. Izdvajaju se Kairat, Astana i u poslednje vreme Tobol.

Vojvodina je u padu poslednjih godina, a imali ste priliku da radite i tamo, pa kako se Vama to sve čini iz ovog ugla?

– Vojvodina je veliki klub, što smo i osetili kada smo stigli tamo. Imaju odličnu infrastrukturu. Nemaju u poslednje vreme rezultate u skladu sa renomeom kluba, ali vidim da se nešto dešava kod njih u smislu da se menja uprava, dovode se novi treneri. Mislim da će oni već u narednoj sezoni biti tu gde su bili prethodnih godina.

Koji klub i kog trenera volite najviše da gledate?

– Ja volim da gledam fudbal. Volim da gledam sve ideje, jer čak i na ulici možeš da naučiš nešto. Trenerski posao je takav da nikada ne možeš da kažeš da znaš sve. Sve se menja, tako da volim da gledam sve. Volim da gledam Pepa Gvardiolu, Liverpul koji je nešto drugačiji, ali imaju zajedničke stvari, volim da pogledam Tuhela, Totenhem, Atalantu, Inter. Svaki od trenera koji vode te timove daju svoj pečat i možeš da ukradeš neku ideju. Dosta stvari tu mogu da prepoznam. Nisam pristalica nekog defanzivnog fudbala, ovo su sve ofanzivni stilovi intepretirani na različite načine. Ja lično volim više da izađem visoko i napadnem nego da čekam, ali svako vidi fudbal na svoj način i rezultat je na kraju merilo.

Da li bi smanjenje lige uticalo da dobijemo novog šampiona i zanimljiviju ligu?

– Ne znam da li bi smanjenje lige uticalo na to da dobijemo nekog drugog šampiona, osim Zvezde i Partizana, ali sam za varijantu da se liga smanji na nekih 10 do 12 klubova, da se koncentriše kvalitet. Ja znam da svi hoće da igraju Superligu i da se takmiče, ali mislim da je to razvodnjavanje kvaliteta i nemaju sve ekipe uslove, a u ovo vreme su uslovi obaveza. Želim da su tereni dobri tokom cele godine, a ne samo kada krene vegetacija, pošto fudbal mora da se igra na dobrim terenima. Na našim terenima ne možeš da sprovedeš ono što vežbaš na treninzima, upravo zbog lošeg stanja terena.

Kakvo iskustvo donosite iz Olimpije?

– Olimpija je dobar klub, bili su dosta bogati u to vreme, imali smo dosta dobrih igrača. Mi u tom momentu osim grba nismo imali ništa. Morali smo da iznajmljujemo teren na kom smo trenirali i na kom smo igrali, kao i poslovne prostore. Mandarić je kupio samo grb. Olimpija nije imala svoj svoj trening centar, niti stadion na kom igra utakmice. Ja sam ih vodio u kvalifikacijama za Ligu Evrope, stigli smo do plej-ofa, ali smo ispali od Spartaka iz Trnave. Bilo je to zaista lepo iskustvo. Slovenačka liga je zanimljiva i tamo mogu da se dese iznenađenja.

Da li možete da nam uporedite našu i slovenačku ligu?

– Naša liga je dosta kvalitetna, kao i naši igrači. Dokaz tome su sjajni rezultati Zvezde i Partizana u Evropi, rezultat kadetske reprezentacije na Evropskom prvenstvu, kao i plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru. Naša liga je kvalitetnija od svih ostalih u regionu, samo mora da bude lepo upakovana, moraju da budu dobri tereni, dobri stadioni i sve će to kada gledamo preko televizora izgledati dosta zanimljivije.

Završili ste igračku karijeru na Islandu, a tu ste započeli trenersku. Šta je to kod njih drugačije i da li možete da nam približite kako to sve izgleda tamo, pošto im reprezentacija poslednjih godina pravi velike uspehe za tako malu zemlju?

– Njihov sport broj jedan je rukomet. Kako je fudbal u ekspanziji svuda u svetu, tako je i tamo. Opet se vraćamo na temu infrastrukture koja je tamo odlična. Oni treniraju u idealnim uslovima. Svaki klub ima halu sa veštačkom travom gde treniraju preko zime. Ukoliko nemaš završenu licencu ne možeš da vodiš ni decu, bez obzira da li si bivši reprezentativac. Upravo iz toga, konkretno infrastrukture i edukacije trenera, su i napravili velike rezultate. Ja kada sam završavao fudbalsku karijeru 2010. pa sam bio i trener-igrač 2013. godine tada se videlo da oni rastu. Ovi rezultati koje su napravili su posledica svega što sam rekao. Imaju zdrav stav prema životu, a onda i prema sportu. Njima je dozu hrabrosti da mogu nešto da urade doneo Lars Lagerbek i ubedio ih je da mogu nešto da urade.

Ne možemo a da ne spomenemo Zemun. Da li Vam teško pada što je Zemun trenutno u trećoj ligi?

– Ja sam u Zemunu bio od petlića do prvog tima. To je veliki klub i taj klub će uvek biti u mom srcu. Krivo mi je što se poslednjih godina sve to izdešavalo što ih je dovelo do toga da se vrate u treću ligu, ali oni imaju potencijal u svakom smislu. Imaju navijače koji stvarno vole svoj klub i po tome se izdvajaju od svih. Uz pravilan sistem i rukovođenje mogu da se vrate tu gde pripadaju, a to je Superliga. Imaju dobru omladinsku školu, u moje vreme je uvek bilo igrača koji su iz omladinaca odlazili u prvi tim, svake godine je to bilo i to treba da se neguje. Zemun ima i tradiciju i kulturu i Zemun kao grad ima svoju dušu kao i fudbalski klub.

Za kraj ovog razgovora, otkrio nam je kakav Voždovac možemo da očekujemo naredne sezone.

– Plan je da Voždovac igra lep i dopadljiv fudbal, da ima mlade igrače koji mogu biti u izlogu za evropsko tržište i da iz te lepe igre dođeš do nekog rezultata. Mi ove sezone nismo imali neke velike ambicije, pa smo došli do toga da se borimo za Evropu. Veliki ciljevi i očekivanja mogu da donesu velika razočarenja, tako da sam se trudio tokom sezone da igračima ne stavljam pritisak da mora da se izbori Evropa. Umeo sam da skrećem pažnju igračima da ne gledaju na semafor tokom utakmice, pa smo zato i umeli da dajemo dosta golova na utakmicama, pošto smo uvek igrali isto – podvukao je Linta.

Piše: Luka Kalajdžić