Veliki broj žena, naročito mlađih, suočava se sa problemom policističnih jajnika.
Procenjuje se da između 8 i 10 odsto žena u reproduktivnom dobu ima sindrom policističnih jajnika (skraćeno PCOS) koji može da izazove brojne druge probleme, uključujući i poteškoće sa začećem.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Praktično rečeno, zbog njega imamo manje beba. To je dovoljan razlog za dodatne napore da se ovaj sindrom bolje razume i nađe adekvatna terapija i protokol za lečenje. Da nas bude više.
Sindrom policističnih jajnika sam po sebi nije boledt, već podrazumeva nekoliko fizioloških poremećaja. Ginekolozi i endokrinolozi koji se bave ovom temom, smatraju da pored cista na jajnicima, ovo stanje karakterišu i poremećaj ovulacije i povišen nivo muških hormona.
Još uvek nije otkriven tačan uzrok nastanka ovog problema, ali su stručnjaci saglasni da veliki uticaj na njegov nastanak imaju životne navike, genetski faktori, insulinska rezistencija i inflamatorni, odnonso upalni procesi u telu.
Prepoznati problem na vreme, ključ je bržeg i uspešnijeg rešenja istog. Sindrom policističnih jajnika karakterišu:
– akne
– povećana maljavost
– glavobolja
– neredovni menstrualni ciklusi
– bolne i obilne menstruacije
– opadanje kose
– kod oko 50 odsto žena, javlaj se i gojaznost.
U ovakvom stanju, neophodno je povesti računa o ishrani, koja ne može da izleči, ali može da pomogne u rešenju problema. Stručnjaci se slažu ne postoji univerzalna ishrana korisna svim ženama sa ovim problemom, ali postoje navike koje mogu da poprave stanje.
Žene koje imaju sindrom policističnih jajnika, imaju i probleme sa metabolizmom, a jedan od češćih je insulinska rezistencija, koja se najčešće javlja kod gojaznih žena i onih koje nisu dovoljno fizički aktivne.
Insulin je hormon koji pomaže ćelijama da pretvore šećer u energiju i ako vaš organizam ne proizvodi dovoljno insulina, nivo šećera u krvi počinje da raste.
Visok nivo nerazgrađenog šećera utiče na vaše jajnike tako da oni stvaraju više muških hormona. Zbog ovih razloga, toplo se preporučuju promene u ishrani, kako bi se metabolizam i hormoni koliko-toliko doveli u red.
Preporučuje se da se an vešem jelovniku češće nalaze:
Povrće: zelena salata, slatki krompir, karfiol, rukola, brokoli, crvena i zelena paprika.
Meso: najviše piletina i riba.
Mahunarke: pasulj, sočivo, sir od soje
Bobičasto voće: pre svega, borovnice.
Orašasti plodovi: bademi koje treba da potopite preko noći, pa ih ujutru oljuštite i pojedite pre doručka. Ne više od 5 komada.
Fermentisana hrana: turšija, miso supa, kiseli kupus.
U regulisanju insulinske rezistencije pomaže hrana bogata vlaknima, jer ona smanjuje nagli skok šećera u klrvi i reguliše proces varenja.
Veoma korisna je i hrana koja ima antiupalno dejstvo i može biti od velike pomoći, a tu spadaju sledeće namirnice:
Povrće: paradajz, kelj, blitva, spanać i raštanak
Orašasti plodovi: orasi
Ulja: hladno ceđeno maslinovo ulje kao dodatak jelima ili preliv za salatu.
Voće: jagode i borovnice.
Riba: riba koja je bogata omega-3 masnim kiselinama, losos i sardine.
Što se tiče zabranjenih namirnica, svakako bi trebalo da izbegavate one bogate šećerom i prostim ugljenim hidratima. Slatkiši, grickalice, prerađena hrana, alkohol i gazirana pića, takođe se ne preporučuju.
Izbegavajte:
Meso: mrveno meso, jer može da izazove i pojača inflamatorne procese, pa se ni ono ne preporučuje
Belo brašno: beli hleb, pecivo, kolači i testenina, takođe nisu preporučljivi.
Masnoće: margarin, brza hrana, pržena hrana i majonez.
Na ovu listu dodajte i kečap, kao i svu industrijski prerađenu hranu. O svemu ovome, najblje bi bilo da se posavetujete sa nutricionistom.
Komentari (0)