Ruska invazija na Ukrajinu danas je ušla u 58. dan. Rusija je juče proširila spisak američkih zvaničnika kojima je zabranjen ulazak u zemlju, uključujući potpredsednicu SAD Kamalu Haris i još 28 zvaničnika, biznismena i novinara. Spisak sankcija, koje je objavilo rusko ministarstvo spoljnih poslova, uključuje, između ostalih, osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga, zamenicu ministra odbrane Ketlin Hiks i portparola Pentagona Džona Kirbija.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je juče mogućnost odlaska u Moskvu na direktne razgovore sa ruskim liderima o okončanju rata. Zelenski je dodao da bi pod različitim okolnostima i sa drugačijim vladarima u Moskvi, sve bilo moguće.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
21.49 – Tokom borbe za spašavanje broda, jedan vojnik izgubio život: Detalji potonuća ruske “Moskve”
Jedan član posade raketne krstarice Moskva poginuo je pokušavajući da ugasi požar, dok je 27 mornara nestalo u talasima, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.
Iz ministarstva su saopštili da je preostalih 396 mornara evakuisano.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
21.09 – Ruski aktivisti Kara-Murza i Volkov na listi stranih agenata
Rusija je danas dodala opozicionog aktivistu Vladimira Kara-Murzu na listu stranih agenata, a Leonid Volkov, saveznik kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, takođe je sada na listi, objavilo je rusko Ministarstvo pravde na svom sajtu.
Termin “strani agent”, koji je rusko zakonodavstvo uvelo od 2012. godine, nosi negativne konotacije i podvrgava one koji su tako okarakterisani strogim zahtevima u pogledu finansijskog izveštavanja.
Takođe ih obavezuje da sve što objave mora da u potpisu ima naznačeno da su strani agenti.
Protiv ruskog opozicionara i novinara Vladimira Kara-Murze podignuta je danas i krivična optužnica zbog širenja lažnih informacija o Oružanim snaga Rusije i u skladu sa nedavnom usvojenim zakonom preti mu do 15 godina zatvora.
Njegov advokat Vadim Prohorov saopštio je danas da se Kara-Murza nalazi na saslušanju u Istražnom komitetu.
Vladimir Kara-Murza je priveden ispred svoje kuće u Moskvi 11. aprila, nekoliko sati nakon što je CNN emitovao intervju u kojem je kritikovao ruske akcije u Ukrajini, a kasnije je osuđen na 15 dana zatvora zbog nepoštovanja naređenja policije nakon privođenja, saopštio je tada Kara-Murzin advokat.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 4. marta potpisao zakon kojim se uvodi krivična odgovorost za neistinitu informaciju o dejstvima ruske vojske i za koju je predviđena maksimalna kazna do 15 godina zatvora.
19.46 – Rusija: Uništena tri ukrajinska drona u Donbasu
Jedinice ruske vojske uništile su tokom proteklog dana tri ukrajinska drona, izjavio je danas portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
– Ruski odbrambeni sistemi su uništili tri ukrajinske bespilotne letelice u blizini naselja Veliki Prohodi i Ščurovka u Harkovskoj oblasti i Spartak u DNR – rekao je Konašenkov.
Portparol Ministarstva odbrane je dodao i da su lažne izjave američkog Stejt departmenta o tome da Kijev ponovo ima kontrolu nad Marijupoljem.
On je takođe saopštio da se u Marijupolju, koji su ruske snage zauzele u četvrtak, situacija normalizovala.
– Doprema se humanitarna pomoć: namirnice, voda i najneophodnije stvari. Vlasti DNR su organizovale da se ulice očiste od ruševina i da se ukloni uništena ukrajinska vojna tehnika – naveo je Konašenkov.
19.12 – Rusija: Ukrajinski borci i strani plaćenici sigurno blokirani u čeličani
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ukrajinski borci i strani plaćenici “sigurno blokirani” u čeličani Azovstal u ukrajinskom gradu Mariupolju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je juče ruskom ministru odbrane da blokira ogromni kompleks Azovstal umesto da pokuša da ga napadne.
Ministarstvo odbrane je, takođe, izvestilo da je danas pogođeno na desetine ciljeva u oblastima Donjeck i Harkov u Ukrajini.
18.31 – Čečenski muftija: U Ukrajini ratujemo za islam
Vrhovni muftija Rusije Talgat Tadžutdin je 24. februara saopštio da podržava rat u Ukrajini. Pratio ga je čečenski muftija Salah Mežijev.
Prema njegovim rečima, muslimani koji učestvuju u ratu u Ukrajini bore se za Kuran i za proroka Muhameda, pa “sigurno postaju šehidi”.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
17.04 – “Rusija neće tolerisati ultimatume”: Lavrov otkrio šta je Zelenski odgovorio na predloge Kremlja
“Rusija neće tolerisati ukrajinske ultimatume”, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posle razgovora sa kazahstanskim ministrom spoljnih poslova Muhtarom Tleuberdijem.
Lavrov je istakao da Moskva nije dobila odgovore na predloge koje je uputila Kijevu.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
16.43 – Medinski: Održano nekoliko dugih razgovora sa ukrajinskom delegacijom
Glavni pregovarač ruske delegacije Vladimir Medinski potvrdio je izveštaj medija da je danas održano nekoliko dugih razgovora sa šefom ukrajinske delegacije na mirovnim pregovorima između dve strane.
Medinski nije izneo detalje razgovora.
Ranije ove sedmice Kremlj je saopštio da je Rusija podnela novi pisani predlog, ali je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da nije ni video ni čuo za to.
16.13 – Le Mer: Pojedine članice EU protiv embarga na Rusku naftu
Jedan broj država članica Evropske unije protivi se planovima uvođenja embarga na isporuku ruske nafte, izjavio je danas francuski ministar ekonomije i finansija Bruno le Mer.
– Tek treba da ujedinimo zemlje EU oko projekta ruskog naftnog embarga. Do sada su neke od njih razumno zabrinute i protive se tome – rekao je on.
Za usvajanje takve odluke može biti potrebno još nekoliko nedelja, dodao je Le Mer.
– Ne mogu da kažem kada će tačno ruska nafta biti pod embargom, jer je to veoma važno pitanje za našu ekonomiju – kazao je on, napominjući da je verovatnije da se radi o nedeljama nego mesecima.
16.05 – Garda Rusije: Zarobljeni nacionalisti, zaplenjeno oružje
Nacionalna garda Ruske Federacije – Rosgvardija, je tokom ove nedelje na jugu Ukrajine zarobila 91 pripadnika “nacionalističkog pokreta” i zaplenila 283 komada vatrenog oružja, saopštila je danas pres-služba ove ruske oružane formacije.
Zaplenjeno je i 30 bacača granata, 166 ručnih bombi, 514 granata i mina, preko 43.000 komada municije i dve improvizovane eksplozivne naprave, navodi se u izveštaju.
U izveštaju je istaknuto da vojnici Nacionalne garde u saradnji sa Ministarstvom za vanredne situacije izdaju humanitarnu pomoć stanovnicima Ukrajine, te da je tokom ove nedelje više od 32.000 stanovnika dobilo hranu i osnovne potrepštine.
15: 27 Mišel pozvao Putina da stupi u kontakt sa Zelenskim
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je danas u telefonskom razgovoru predsednika Rusije Vladimira Putina da direktno stupi u kontakt sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim i pozvao na prekid vatre u Ukrajini, izjavio je zvaničnik EU.
U razgovoru sa Putinom, Mišel je naglasio neprihvatljivost ruskog rata i detaljno izložio “troškove” sankcija koje Evropska unija nameće Rusiji, rekao je neimenovani zvaničnik, preneo je Rojters.
Mišel je, takođe, pozvao na prekid vatre povodom predstojećeg pravoslavnog Uskrsa i na osiguravanje bezbednog prolaza za civile koji žele da napuste opkoljene gradove kao što je Mariupolj.
Telefonski poziv je usledio posle Mišelove posete Ukrajini u sredu.
15:22 Putin: Razgovor sa Zelenskim samo posle konkretnih rezultata
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da će voditi direktne razgovore sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim samo ako tekući razgovori između dve zemlje donesu konkretne rezultate, saopštio je danas Kremlj.
Putin je rekao Mišelu da Kijev pokazuje da nije spreman da traži obostrano prihvatljiva rešenja i optužio ukrajinsku stranu da je nedosledna u pregovorima, preneo je Rojters.
15:10 Peskov: Nije odlučeno da li će Putin prisustvovati na samitu
Još nije doneta odluka o tome da li će ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovati samitu G20 koji će se naredne jeseni održati na indonežanskom ostrvu Bali, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Kada bude doneta odgovarajuća odluka, obavestićemo vas“, saopštio je portparol Kremlja, prenosi Rojters.
Indonežanski ministar finansija Šri Muljani Indravati ranije je izjavio da su predsednici svih zemalja G20 pozvani na predstojeći samit, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, navodi britanska agencija.
15:05 Erdogan poziva Putina i Zelenskog da se sastanu u Turskoj
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da planira da narednih dana obavi telefonske razgovore sa ruskim i ukrajinskim predsednikom, Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim, dodajući da se nada da bi ti pozivi mogli da dovedu do njihovog sastanka u Turskoj u cilju okončanja rusko-ukrajinskog sukoba.
„Pozivima planiramo da proces u Istanbulu podignemo na nivo predsednika“, naveo je Erdogan, prenosi Rojters.
Članica NATO-a Turska deli pomorsku granicu sa Ukrajinom i Rusijom, održava dobre veze sa tim zemljama, a preuzela je i posredničku ulogu u njihovom dijalogu, prenosi Rojters.
Turska je bila domaćin razgovora između ukrajinskog i ruskog ministra spoljnih poslova u Antaliji i pregovarača obe zemlje u Istanbulu, a uporno se zalaže da se sastanu i predsednici dveju zemalja, navodi britanska agencija.
14:41 Putin i Mišel dugo razgovarali
Predsednik Rusije obavio je danas dugačak telefonski razgovor sa šefom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Njihh dvojica su razgovarali o situaciji u Ukrajini.
PUtin je Mišelu skrenuo pažnju na “neodgovorne izjave” predstavnika EU o potrebi rešavanja situacije u Ukrajini vojnim sredstvima.
14:03 Erdogan ne gubi nadu
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da će narednih dana održati razgovore sa ruskim i ukrajinskim kolegom Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim.
Upitan o mirovnim pregovorima Moskve i Kijeva, Erdogan je rekao novinarima da “ne gubi nadu”.
14: 15 Mizincev: Rusija spremna da uvede „režim tisine” za evakuaciju
Rusija je spremna da u bilo kom trenutku uvede „režim tišine” za evakuaciju Vojske Ukrajine, kao i civila, ako ih ima, s teritorije fabrike „Azovstalj“ u Marijupolju, rekao je danas general-pukovnik Mihail Mizincev, načelnik Nacionalne Centar za kontrolu odbrane Ruske Federacije.
„Rukovodeći se čisto humanim principima i kao odgovor na kontinuirane navode ukrajinske strane o navodnom prisustvu civila u ”Azovstalju”, ponavljamo da je Rusija spremna u svakom trenutku da uvede ”režim tišine” i da objavi humanitarnu pauzu radi evakuacije civila ako se oni zaista nalaze u podzemnim objektima fabrike, kao i vojnika Oružanih snaga Ukrajine koji žele da polože oružje, militanata nacionalističkih bataljona, uključujući i ranjene ukrajinske vojnike o kojima, takođe, svakodnevno govore zvaničnici u Kijevu“, rekao je Mizincev, prenosi Sputnjik.
Mizincev je naglasio da će „režim tišine“ oko fabrike „Azovstalj“ početi onog trenutka kada vojnici Ukrajine koji su blokirani u kombinatu podignu bele zastave.
Više od 143.000 civila i 341 strani državljanin evakuisani su iz Marijupolja, a bezbedno je izvedeno iz grada i 1.800 ukrajinskih vojnika koji su se predali, izjavio je on.
14:07 Ruski komandant otkrio PLAN druge faze invazije: Evo kakav UDARAC žele da nanesu Ukrajini
Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, u okviru druge faze vojne operacije u Ukrajini, izjavio je danas vršilac dužnosti komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga, Rustam Minekajev.
On je, na godišnjem sastanku Saveza preduzeća odbrambene industrije Sverdlovske oblasti, rekao da Rusija planira da obezbedi kopneni koridor do Krima, prenosi RIA Novosti, a više o tome možete pročitati OVDE.
14:02 Kijev:Rusija ima imperijalističke planove u Ukrajini
Ministarstvo odbrane Ukrajine okarakterisalo je danas planove Rusije da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom kao „imperijalističke“.
„Prestali su to da kriju“, navelo je ministarstvo na svom Tviter nalogu, prenosi Rojters.
U objavi se navodi da je Rusija priznala da je jedini cilj vojne operacije koju naziva “druga faza” rata jednostavno, okupacija istočne i južne Ukrajine, prenosi britanska agencija.
13:47 Džonson: Indija neće menjati svoj stav prema Rusiji
Stav Indije prema Rusiji se neće promeniti, izjavio je danas britanski premijer Boris Džonson posle sastanka sa svojim indijskim kolegom Narendrom Modijem.
„Istorijski stav Indije prema Rusiji je dobro poznat i on se neće promeniti“, naveo je Džonson na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.
Džonson je izjavio da je siguran da Indija „vidi šta se dešava“ i da raste njeno raspoloženje za saradnju sa Velikom Britanijom, prenosi britanska agencija.
13:22 Rusija: Borci i civili mogu da napuste Azovstalj
Rusija je spremna da prekine vatru kako bi omogućila borcima u čeličani Azovstal u ukrajinskom lučkom gradu Marijupolju da napuste fabriku zajedno sa svim civilima koji su još tamo, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije, prenosi Rojters, pozivajući se na RIA Novosti.
Ministarstvo je navelo da su tvrdnje Ukrajine i nekih zapadnih zemalja da Rusija sprečava civile da napuste grad neosnovane, navodi Rojters, pozivajući se na agenciju TAS S.
Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko ranije danas ponovo je apelovao na „potpunu evakuaciju“ tog grada, za koji je Rusija juče saopštila da ga je zauzela, prenosi britanska agencija.
13:00U Nemačkoj blizu 370.000 izbeglica iz Ukrajine
U Nemačkoj je do sada evidentirano više od 369.000 ljudi izbeglih zbog sukoba u Ukrajini, izjavio je danas portparol nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova.
Od početka sukoba u Ukrajini izbeglo je ukupno 369.381 osoba, saopšteno je na redovnoj konferenciji za novinare nemačke vlade.
12:48 “Spremni smo na prekid vatre”
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Rusija spremna u svakom sekundu da proglasi prekid vatre kako bi bili evakuisani civili iz Azovstala.
12:38 Britanske diplomate se vraćaju u Kijev
Premijer Velike Britanije Boris Džonson saopštio je da će britanska ambasada u Kijevu nastaviti sa radom iduće sedmice.
12:02 Putin danas razgovara sa Mišelom
Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovaraće danas telefonom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Mišel je 20. aprila posetio Kijev, a tokom boravka je istakao da je EU odlučna da upotrebi sve moguće instrumente, uključujući i finansijske, da pomogne ukrajinskoj strani.
Evropska unija je, zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini, nekoliko puta pojačavala sankcije Rusiji.
12: 01 U padu ukrajinskog An-26 poginula jedna osoba,dve povređene
U padu aviona An-26 koji se jutros srušio u Zaporoškoj oblasti na jugu Ukrajine, poginula je jedna osoba, a dve su povređene, saopštile su regionalne vlasti.
Avion An-26, koji se srušio kod sela Mihajlovka u Zaporoškoj oblasti, prema preliminarnim informacijama pripadao je Ukrajini, prenosi agencija Interfaks Ukrajina.
Avion je bio na tehničkom letu, a još se utvrđuje broj članova posade i uzroci pada.
Prema preliminarnim i još nepotvrđenim informacijama, avion je udario u električni stub, usled čega se zapalio motor.
11:45 Nemačka: NATO mora da izbegne direktni sukob sa Rusijom
NATO mora da izbegne direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, jer bi to moglo da dovede do Trećeg svetskog rata, izjavio je danas nemački kancelar Olaf Šolc.
Upitan zašto misli da bi nemačka isporuka tenkova u Ukrajinu mogla da dovede do nuklearnog rata, Šolc je listu “Špigl” izjavio da „ne postoji pravilo koje određuje kada se Nemačka može smatrati zaraćenom stranom u ratu u Ukrajini“ i da je otuda veoma važno da se svaki korak pažljivo razmotri, prenosi Rojters.
Šolc je naglasio da je bitno da države članice NATO blisko sarađuju i da se ne obazire na neumerene pozive na oštre reakcije, jer bi posledice pogrešnih postupaka mogle biti dramatične, navodi britanska agencija.
11:11 Litvanski predsednik: NATO da pojaca razmeštanje na istoku
NATO bi trebalo da pojača razmeštanje trupa u Litvaniji i u drugim područjima na istočnom krilu Evrope nakon invazije Rusije na Ukrajinu, rekao je danas litvanski predsednik Gitanas Nauseda nemačkoj ministarki spoljnih poslova Analeni Berbok tokom sastanka u Viljnusu.
Bataljon NATO bi trebalo da bude transformisan “najmanje” u brigadu, dok bi istovremeno trebalo poboljšati protivvazdušnu odbranu, naveo je Nauseda, prenosi Rojters.
On je pozvao na pojačanja na jedinom kopnenom delu koji je veza između Baltika i ostatka EU, a reč je o uskom pojasu zemlje između Belorusije i ruske enklave Kaljiningrada, poznatom kao koridor Suvalki.
10: 49 Ciljevi druge faze-kontrola nad Donbasom i južnom Ukrajinom
Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, u okviru druge faze vojne operacije u Ukrajini, izjavio je danas vršilac dužnosti komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga, Rustam Minekajev.
On je, na godišnjem sastanku Saveza preduzeća odbrambene industrije Sverdlovske oblasti, rekao da Rusija planira da obezbedi kopneni koridor do Krima, prenosi RIA Novosti.
“Od početka druge faze specijalne operacije, koja je pokrenuta pre dva dana, jedan od zadataka ruske vojske je da uspostavi potpunu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, što će omogućiti da bude obezbeđen kopneni koridor do Krima, kao i uticaj na vitalne objekte ukrajinske ekonomije”, rekao je Minekajev.
Dodao je da će kontrola ruske vojske nad jugom Ukrajine pružiti mogućnost pristupa Pridnjestrovlju.
“Kontrola nad jugom Ukrajine je još jedan izlaz u Pridnjestrovlje, gde je takođe zabeleženo ugnjetavanje stanovništva koje govori ruski”, rekao je Minekajev, prenosi list Izvestija.
10.41 – Ovo je plan EU zbog ruske nafte i gasa: Devet zahteva za građane
Evropska Unija (EU) poziva ljude da manje voze, isključuju klima uređaje i rade od kuće tri dana u nedelji, kako bi smanjili oslanjanje na rusku naftu i gas.
Evropska komisija (EK) kaže da bi te mere, koje je izradila Međunarodna agencija za energiju (eng. International Energy Agency, IEA), uštedele domaćinstvima u proseku oko 500 evra godišnje. Oni su kreirali plan od devet tačaka za građane, a više o tome pročitajte u posebnoj vesti klikom OVDE.
10:32 Rusi obelodanili: Cilj uspostavljanje kopnenog koridora do Krima
Zadatak ruskih trupa u drugoj fazi specijalne operacije je uspostavljanje pune kontrole nad Donbasom i južnom Ukrajinom, čime će se obezbediti kopneni koridor do Krima, rekao je v.d. Komandant Centralnog vojnog okruga Rustam Minekaev, na godišnjoj generalnoj skupštini Saveza preduzeća odbrambene industrije Sverdlovske oblasti.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, zaključno sa 25. martom završeni su glavni zadaci prve etape – značajno su smanjili borbeni potencijal Ukrajine. Glavni cilj u ruskom vojnom resoru nazvan je oslobođenje Donbasa. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je 19. aprila najavio početak sledeće faze specijalne operacije.
10: 21 Tokom noći pogođeno 58 vojnih ciljeva
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći pogodilo 58 vojnih ciljeva u Ukrajini, uključujući lokacije na kojima su bile koncentrisane trupe, skladišta goriva i vojna oprema. Rojters prenosi da je ministarstvo saopštilo da je takođe pogodilo tri cilja koristeći visokoprecizne rakete u Ukrajini, uključujući sistem protivvazdušne odbrane S-300 i veliku koncentraciju ukrajinskih vojnika sa njihovom opremom. Tvrdnje nisu nezavisno proverene.
10:14 Austrija podržava istragu Međunarodnog suda
Ministarstvo spoljnih poslova Austrije stavilo je na raspolaganje tužilaštvu Međunarodnog krivičnog suda 100.000 evra u cilju sprovođenja istrage ratnih zločina počinjenih u Ukrajini. Ministarstvo pravosuđa Austrije, a uz to dalo je na raspolaganje i dodatnog eksperta koji će pomoći u istrazi.
„Austrija podržava svaki korak koji signalizira svetskoj javnosti da takvi zločini neće ostati nekažnjeni“, poručio je ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg, koji je istakao da su slike i izveštaji o ruskim ratnim zločinima u Buči, Mariupolju i drugim ukrajinskim mestima potresne.
Obezbeđena sredstva su dodatni doprinos Austrije Međunarodnom krivičnom sudu, kojem godišnje uplaćuje dva miliona evra.
10:02 Srušen avion u Zaporškoj oblasti
U Zaporoškoj oblasti u Ukrajini, jutros se srušio avion An-26 tokom tehničkog leta i ima žrtava, saopštila je Zaporoška oblasna vojna uprava.
Navedeno je da se okolnosti istražuju i da će detalji biti saopšteni kasnije, javlja agencija Interfaks.
09:46 Gradonačelnik Mariupolja poziva na potpunu evakuaciju
Gradonačelnik Mariupolja Vadim Bojčenko pozvao je u petak na potpunu evakuaciju iz tog grada, govoreći da je u Mariupolju oko 100.000 ljudi.
09:23 Kuleba doputovao u Rumuniju
Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba doputovao je u Bukurešt gde se sastao sa rusmunkim premijerom Nikolaem Čukom.
Prime Minister of Romania @NicolaeCiuca received me in Bucharest today. We discussed developing trade, energy and infrastructure cooperation, focused on ways to diversify routes for Ukrainian exports. Grateful to Romania for supporting Ukraine and welcoming Ukrainian refugees. pic.twitter.com/oIoHUO70KS
— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) April 22, 2022
08.14 – Japan se vraća tvrdoj poziciji u sporu sa Rusijom oko Kurila
Japan se posle ruske invazije u Ukrajini vratio tvrdokornoj poziciji u višedecenijskom teritorijalnom sporu sa Moskvom, proističe iz danas objavljenog diplomatskog godišnjeg izveštaja, u kojem se ističe da je Rusije “nelegalno okupirala” četiri ostrva na severu.
Ovakva retorika o statusu spornih ostrva našla se prvi put u Diplomatskoj plavoj knjizi još od izveštaja 2003. godine, što ukazuje na distanciranje Japana od ranije pomirljivog pristupa prema Rusiji, navodi agencija Kjodo.
Spor oko grupe ostrva koje Rusi nazivaju Južnim Kurilima, a Japan Severnim teritorijama, potiče od trenutka kada ih je Sovjetski Savez zauzeo nakon predaje Japana u Drugom svetskom ratu i zbog čega dve zemlje još nisu poptisale mirovni sporazum.
– Severne teritorije su ostrva nad kojima Japan ima suverenitet, one su sastavni deo teritorije Japana, ali su pod ilegalnom okupacijom Rusije – navodi se u izveštaju.
U diplomatskom izveštaju kaže se i da ruska invazija na Ukrajinu podriva temelje međunarodnog poretka ne samo u Evropi već i u Aziji.
08.11 – SAD: Kina ponavlja ruske bezbednosne ideje
Američki Stejt department ocenio je da Kina nastavlja da ponavlja neke ruske ideje o bezbednosti vezane za rat u Ukrajini, uključujući i koncept Kremlja o “nedeljivoj bezbednosti”.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs to je rekao na konferenciji za novinare, upitan da prokomentariše govor kineskog lidera Si Ðinpinga u kojem je uporedio taj koncept sa svojom “inicijativom o globalnoj bezbednosti”, prenosi Gardijan.
Prajs je ponovio da će se Kina suočiti sa teškim posledicama ako pruži materijalnu pomoć ruskim ratnim naporima u Ukrajini, ali je istakao i da Vašington još nije video da je Peking pružio takvu pomoć Moskvi.
SAD će nastaviti da poštuju međunarodni sistem koje su izgradile sa partnerima sličnog opredeljenja, a koji je zasnovan na poštovanju ljudskih prava, suvereniteta i samoopredeljenja, rekao je Prajs.
– Posvećeni smo održavanju različitih sistema koje neke zemlje, među kojima su Rusija i Kina, pokušavaju da ospore, a na nekim slučajevima žele da sruše, pa čak i unište – rekao je Prajs misleći na Kinu.
07.57 – Parlamenti Estonije i Letonije: Rusija počinila genocid
Parlamenti Estonije i Letonije usvojili su odvojene rezolucije u kojima tvrde da je Rusija počinila genocid u Ukrajini.
Estonski parlament u svom dokumentu navodi da su “oružane snage Ruske Federacije počile sistematske i velike ratne zločine”.
Navodi se da su ruske snage zauzele gradove Buča, Borodijanka, Hostomel, Irpin i Marijupolj kao i ostala naselja, prenosi CNN.
– Ruska Federacija počinila je čin genocida, uključujući zločine protiv civilnog stanovništva. Oni obuhvataju ubistva, prisilna odvođenja, deportacije, zarobljavanje, mučenje, silovanje i skrnavljanje leševa – navodi se u rezoluciji.
Parlament Letonije jednoglasno je usvojio svoju rezoluciju, za koju kaže da je zasnovana na “brojnim svedočenjima i dokazu o brutalnim masovnim zločinima – ubistvima, mučenju, seksualnom zlostavljanju”.
– Kao članica UN, Saveta Evrope, EU i NATO i kao neko ko brani demokratske vrednosti, Letonija ne može da prihvati akcije Ruske Federacije koja sprovodi masovno uništenje ukrajinskog naroda – kaže se u saopštenju.
07.53 – Kadirov: Komandanti blokiranih u Azovstalju ne dozvoljavaju predaju
Lider ruske Republike Čečenije Ramzan Kadirov, izjavio je da komandanti ukrajinskih nacionalističkih bataljona, koji su blokirani u čeličani “Azovstalj” u Mariupolju, ne dozvoljavaju pripadnicima tih bataljona da se predaju
Kadirov je na Telegramu napisao da su tokom ispitivanja zarobljenika otkrivenoi detalji o krivičnim delima koje su počinili ukrajinski nacionalistički bataljoni, prenosi TAS S.
Naveo je da su zarobljeni pripadnici ukrajinskih snaga rekli da većina onih koji su blokirani u “Azovstalju” želi da se preda, ali da to ne dozvoljavaju komandanti nacionalističkih bataljona.
– Štaviše, imamo potvrđene informacije o pogubljenju njihovih pripadnika koji su hteli da polože oružje – dodao je Kadirov.
Rusija je juče saopštila da su njene snage zauzele Marijupolj, ali da je u čeličani “Azovstalj” ostalo blokirano još 2.000 ukrajinskih militanata.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je ruskoj vojsci da otkaže planove za juriš na “Azovstalj” i saopštio da želi da ona i dalje bude pod strogom blokadom, pozivajući preostale ukrajinske borce da se predaju.
07.42 – Litvanija produžila vanredno stanje do 29. juna
Litvanski parlament Sejm odlučio je da do 29. juna produži vanredno stanje, uvedeno zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini.
“Za” su glasala 124 poslanika, a šest je bilo uzdržano, prenosi Ukrinform pozivajući se na litvansku LRT.
Vanredno stanje u Litvaniji je uvedeno 10. marta, zbog, kako je tada navedeno, “akcija Rusije koje predstavljaju pretnju primarnim interesima nacionalne bezbednosti“.
07.35 – Dženet Jelen pozvala EU na oprez oko zabrane ruske energije
Američka ministarka finansija DŽenet Jelen upozorila je Evropu da bude obazriva u pogledu uvođenja potpunog embarga na uvoz ruskih energenata, jer bi takva odluka mogla da nanese štete globalnoj ekonomiji i da uspori rast.
Jelenova je na konfereneciji za novinare na marginama prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, rekla je da bi momentalna zabrana uvoza EU „bez sumnje podigla svetske cene nafte” i da bi „imala štetan uticaj na Evropu i druge delove sveta”, preneo je Fajnenšel tajms (FT).
– Srednjoročno, Evropa očigledno treba da smanji svoju zavisnost od Rusije u pogledu energije, ali moramo da budemo oprezni kada razmišljamo o potpunoj evropskoj zabrani uvoza nafte – rekla je ona.
Dodala je da potpuni embargo možda ne bi imao veliki negativan uticaj na finansije Moskve, jer Rusiji pogoduju više cene.
Umesto toga, smatra ona, fokus zapadnih saveznika trebalo bi da bude na pokušaju da se smanje „prihodi od prodaje nafte i gasa” Rusije.
– Kada bismo mogli da smislimo način da to uradimo, a da ne naštetimo celom svetu putem viših cena energije, to bi bilo idealno. I to je stvar koju svi zajedno pokušavamo da rešimo – navela je Jelenova.
Članice EU razmatraju zabranu uvoza ruske nafte zbog, kako navodi FT, zločina koje su moskovske snage počinile nad ukrajinskim civilima. Zabrana uvoza gasa je politički i ekonomski teža odluka, ali bi mogla biti na stolu u kasnijoj fazi.
SAD su uvele potpunu zabranu uvoza ruske energije, i ograničile nove američke investicije u ruski energetski sektor. Ali, ekonomski ulog Vašingtona je mnogo manji od evropskog, budući da ruski energenti imaju zanemarljiv udeo u ukupnom američkom uvozu.
07.24 – Zelenski: Ukrajini potrebno sedam milijardi dolara mesečno
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je njegovoj zemlji potrebno sedam milijardi dolara mesečno da nadoknadi ekonomske gubitke nastale zbog invazije Rusije na njegovu zemlju.
Zelenski je u četvrtak, u virtuelnom obraćanju forumu Svetske banke, kazao da globalna zajednica treba odmah da isključi Rusiju iz međunarodnih finansijskih institucija i pozvao sve zemlje da trenutno prekinu odnose sa Moskvom, prenosi Rojters.
On je kazao i da je ruska blokada luka na Crnom moru zaustavila ukrajinski izvoz.
07.20 – Nemačka ne može da pošalje Kijevu teško naoružanje
Berlin ne može da pošalje teško naoružanje u Ukrajinu iz sopstvenih zaliha Oružanih snaga Nemačke (Bundesver), izjavila je nemački ministar odbrane Kristin Lambreht. Više o tome klikom OVDE.
07.08 – Organizacija američkih država suspendovala Rusiju
Organizacija američkih država (OAD), najstariji svetski forum regionalne diplomatije, suspendovala je učešće Rusije kao države stalnog posmatrača u toj instituciji sve do “okončanje njenih neprijateljstava”.
– Nećemo stajati po strani s obzirom na to kršenje međunarodnog humanitarnog prava od strane Rusije. Naša hemisfera stoji uz Ukrajinu – naveo je američki državni sekretar Entoni Blinken, prenosi BBC.
Ovo multilateralno telo okuplja 35 nezavisnih država na američkom kontinentu oko pitanja demokratije, ljudskih prava, bezbednosti i razvoja. Osnovana je 1948. godine a status stalnog posmatrača imaju 72 zemlje.
06.55 – Zelenski: Svako rusko aneksiranje dovešće do stravičnih posledica
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je Rusiju da će svaki pokušaj aneksije dovesti do sankcija koje će je ostaviti jednako siromašnom kao što je bila posle građanskog rata 1917. Više o tome klikom OVDE.
06.54 – SAD: Da li je Bajden dovoljno čvrsto reagovao na rusku invaziju?
Mnogi Amerikanci i dalje dovode u pitanje da li je predsednik Džozef Bajden dovoljno snažno reagovao na rat Rusije protiv Ukrajine, iako većina odobrava korake koje su SAD već preuzele, dok mali broj njih želi da se američki vojnici uključe u sukob.
Anketa koju su sproveli Asošijeted pres i NORC Centar za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da 54 odsto Amerikanaca smatra da Bajden nije bio “dovoljno čvrst” u reagovanju na rusku invaziju na Ukrajinu.
Njih 36 procenata misli da je njegov pristup ispravan, dok 8 odsto smatra da je “previše čvrst.”
Međutim, kako se rat produžio želja Amerikanaca da se direktno uključe donekle je opala. Tako 32 posto građana smatra da SAD treba da imaju veću ulogu u tom sukobu, dok 49 procenata smatra da bi SAD trebalo da imaju manju ulogu u sukobu, prenosi Glas Amerike.
Anketa i intervjui pokazuju da mnogi Amerikanci reagujući na prizore ubijenih Ukrajinaca i ruskih snaga kako prema izveštajima vrše ratne zločine, žele da vide dodatne mere da bi se Putin zaustavio.
Većina – 57 odsto kaže da je Putin dao naređenje vojnicima da vrše ratne zločine. Samo šest odsto smatra da nije, dok 36 procenata kaže da nisu sigurni.
Mnogi Amerikanci se zalažu za američke sankcije Rusiji zbog invazije, slanje oružja Ukrajini i prijem ukrajinskih izbeglica u SAD.
Više je Amerikanaca koji podržavaju nego onih koji se protive razmeštanje američkih vojnika u istočnoj Evropi da bi podržali američke NATO saveznike u odgovoru na rusku invaziju, a oko dve trećine veruje da je članstvo u NATO dobro za SAD.
Međutim, podrška javnosti ne ide tako daleko da bude u prilog slanju američkih vojnika u Ukrajinu da se bore protiv ruskih snaga. Samo 22 odsto Amerikanaca kaže da se zalažu za slanje vojnika da se bore protiv ruskih snaga, dok se 55 posto protivi dok 23 procenta kažu da se nisu ni za ni protiv.
06.51 – Zelenski: Rusija odbacila predlog za prekid vatre za Uskrs
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je Rusija odbacila predlog za prekid vatre tokom uskršnjih praznika, ali je dodao da još gaji nadu u mir.
Zelenski je to naveo sinoć u svom video obraćanju, prenosi Rojters.
On je nešto ranije odbacio mogućnost odlaska u Moskvu na direktne razgovore sa ruskim liderima o okončanju rata.
06.35 – Bojčenko: Životi i smrti u Mariupolju u Putinovim rukama
Ruski predsednik Vladimir Putin može sam da odluči o sudbini 100.000 civila još zaroboljenih u Marijupolju, rekao je jutros gradonačelnik tog grada Vadim Bojčenko.
On za Rojters tvrdi da satelitski snimci lokacije sa masovnom grobnicom koji su se pojavili, dokazuju da su Rusi zakopali tela kako bi pokušali da sakriju broj žrtava. Moskva je demantovala ove optužbe
– Važno je razumeti da su životi onih koji su još ovde u rukama samo jednog čoveka – Vladimira Putina. I sve smrti koje će se desiti od sada biće na njegovim rukama, takođe – rekao je Bojčenko.
Putin je u četvrtak rekao da su ruske snage “oslobodile” Mariupolj, najveći ukrajinski grad koji je pao u ruske ruke od početka specijalne operacije.
Bojčenko smatra da nije bilo plana o oslobođenju, već o uništenju tvrdeći da je 90 odsto grada uništeno ili oštećeno.
– Danas na svim nivoima govorimo samo o jednoj stvari – da nam treba primirje, potpuna evakuacija 100.000 žitelja Marijupolja koji su zarobljenici ruskih snaga i da treba da se oslobode ljudi koji su u Azovstalju – rekao je on.
Rusija je ponudila onima u Azovstalju da polože oružje i predaju se, ali Bojčenko kaže da vojnici ne žele da se predaju već da izađu samo sa oružjem u rukama i nastave da brane svoju otadžbinu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)