Dopisnik iz Brisela Tomislav Krasnec gostovao je u studiju Večernjeg lista, gde je govorio o političkim i ekonomskim aktuelnostima vezanim za rat u Ukrajini, ali i o posledicama s kojima bi se Evropljani mogli suočiti zbog sankcija koje Evropska unija uvodi Moskvi. Osvrnuo se i na embargo na uvoz ruske nafte i plina, o kojem se sve glasnije govori u Briselu i analizira kakav bi se scenario tada mogao dogoditi u Hrvatskoj.
Evropska unija prvi put uvodi embargo na uvoz energenata iz Rusije. Konkretno, nema više uvoza uglja. Šta takva odluka znači za Hrvatsku i ostale članice EU?
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– To je najnoviji predlog Evropske komisije, tako nešto još nije izglasano u parlamentu i o tome se još raspravlja. Verovatno će taj predlog biti usvojen i podržaće ga Hrvatska i sve ostale članice. Plan je da se obustavi uvoz ruskog uglja u EU tokom sledeća tri meseca. Išlo se na ugalj kao izvor energije koji je za EU znatno manje bitan od nafte i plina. Može se kolokvijalno reći da je to blaga mera s kojom se još ispituje teren jer je vrednost uvezenog uglja iz Rusije otprilike četiri milijarde evra godišnje, što je neuporedivo manje u odnosu na iznose za naftu i plin. Poljska i baltičke zemlje najradikalnije su u svojim stavovima da Rusiju treba kazniti i uvođenjem embarga na naftu i plin, međutim u EU mišljenja su podeljena i to bi moglo ostaviti dugotrajne posledice. Što se tiče pozicije Hrvatske u kontekstu embarga na ugalj, problem bi mogla biti TE Plomin koja radi na ugalj i tako proizvodi električnu energiju. Tek treba videti kako će se ta situacija razviti. Nestašice sigurno neće biti budući da je tržište uglja diversifikovano, odnosno Rusija ne drži monopol nad njim te se lako može nabaviti i sa drugih svetskih tržišta.
Izlazi li iz toga zaključak da je embargo na uvoz ruske nafte sledeći korak? Ili je ovo samo prividna sankcija i slanje poruke Rusiji dok je teško očekivati da bi se Evropa odlučila na tako radikalan iskorak s naftom?
– U Briselu sam u kontaktu s ljudima koji kreiraju spoljnu politiku. Mislim da je embargo na uvoz nafte sledeći potez EU. Međutim, treba biti svestan da će to izazvati tržišni potres u Evropi i da je trenutno poskupljenje goriva kojem svedočimo kamilica u odnosu na ono što možemo tada očekivati. Svakako će se ići u dogledno vreme u tom smeru. Neke su države, poput Nemačke i Austrije, bile protiv toga, ali kad vide masakr u Buči i ratne zločine u okolini Kijeva polako menjaju svoje stanovište. Uprkos činjenici da će to izazvati i negativne posledice za njihove ekonomije.
Italija je kazala da se neće protiviti embargu na naftu, Austrija je pak protiv embarga na plin. Kako diše Nemačka?
– U Nemačkoj trenutno traje strašan medijski pritisak na Vladu da uvede embargo na rusku naftu i plin. Međutim, vlada po tom pitanju još pragmatično stoji sa strane i ne donosi ishitrene odluke. Kancelar Olaf Šolc tome se nedavno protivio kazavši da bi Nemačku zbog takve odluke mogla zahvatiti duboka recesija s ogromnim gubitkom radnih mesta. Međutim, treba biti iskren i reći da se Nemačkoj sada obilo o glavu koketiranje s Rusijom. Svoju su ekonomiju u potpunosti učinili zavisnom o ruskim izvorima energije pa čak i nakon 2014. godine kad je Rusija aneksirala Krim. Zapadni partneri upozoravali su ih na to, ali oglušili su se. Čak i oko izgradnje Severnog toka 2. Sad bi se i Nemcima moglo reći da stegnu kaiš i prihvate greške kao što su oni govorili Grcima koji su se svojevoljno našli u dužničkoj krizi. Što se pak tiče uglja, to za Nemačku nije problem. Oni su se ionako do leta nameravali okrenuti drugim tržištima.
Najavljene su i neke nove sankcije. Ruskim brodovima biće zabranjeno uplovljavanje i zadržavanje u evropskim lukama, a ruskim i beloruskim putnim prevoznicima biće zabranjen rad na tlu EU.
– Tako je, Evropa steže sankcije gde može i koliko može. Međutim i tu postoje neki izuzeci. Ta pravila neće se odnositi na brodove koji transportuju energente i na prevoznike koji transportuju hranu. Evropa još uvek igra pragmatično i prilikom nametanja sankcija jako pazi da pritom ne ugrozi i sebe. Novim sankcijama oko zamrzavanja imovine obuhvaćena je i Putinova porodica budući da se nedavno neslužbeno saznalo da jedna njegova vanbračna ćerka godinama živi u Holandiji.
Hoće li u Evropi biti nestašice hrane?
– Ne bi trebalo, evropski lideri naglasili su više puta da su zalihe bogate i države snabdevene. Međutim, mnogo je veći problem poskupljenje hrane, a koja će poskupeti zbog poskupljenja energenata. Tako da veliki broj građana sebi neće moći priuštiti neke namirnice. U nezgodnoj situaciji mogle bi biti zemlje trećeg svijeta u Africi koje potpuno zavise o uvozu žitarica iz Evrope i Ukrajine. Ako se dogodi glad, onda se mogu očekivati i socijalni nemiri ili revolucije. To je onda već dublji problem.
Izlazi li iz ovog globalnog sukoba Kina kao pobednik?
– Pa oni trenutno sede na tribini i sve mirno posmatraju. Deklarativno podržavaju Rusiju, ali u isto vreme odbijaju biti jasni u osudi kakvu je artikulisao Zapad. Rusija je navodno tražila vojnu pomoć Kine, ali su odbijeni. Kina je procenila da je najbolje ne mešati se ekonomski niti vojno već iz svega izvući deblji kraj. Osim toga, zapadni lideri već su pripretili da bi petljanje Kine s Rusima rezultiralo bolnim ekonomskim sankcijama. Pekingu svakako nije u interesu zbog tuđeg rata da izgubi zapadne kompanije i robnu razmenu sa Zapadom koja iznosi gotovo 50 posto ukupnog njihova izvoza.
Novost je i ta da je Evropska komisija najavila kaznu za Mađarsku zbog kršenja vladavine prava. O čemu je reč?
– To je juče najavila Ursula von der Lajen. Prvi put mogao bi se iskoristiti mehanizam kojim se državi članici uskraćuje pravo na korištenje dela EU fondova. Takva odluka stiže samo nekoliko dana nakon premoćne pobede Viktora Orbana na izborima i njegove diskretne podrške Vladimiru Putinu. Međutim, ne zaboravimo da je Orban upravo svoju kampanju gradio na skeptičnosti prema Briselu tako da to za njega može imati i pozitivan politički učinak jer bi ga njegovi birači smatrali herojem. Ali pitanje je kako će se to odraziti na Mađarsku koja uveliko zavisi o EU fondovima i obilno ih cijelo vreme koristi dok Orban navodno ratuje s Briselom. To je pomalo licemerno.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)