Činjenica je da su klimatske promene kod nas sve izraženije.
Registrujemo značajno oscilovanje dnevnih temperatura od nule do +12 stepeni za samo nekoliko časova, i to u periodu godine kada su tako visoke vrednosti temperature neprimerene.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Takođe su nestala godišnja doba na kakve smo navikli, a to su proleće i jesen.
Ovakve vremenske promene direktno utiču kako na zdrave osobe, tako i na hronične bolesnike. Više na ovu temu razgovarali smo sa kardiologom, doktorom Predragom Mitrovićem iz Urgentnog centra KCS.
Kako promenljivo vreme utiče na zdravlje?
Naš organizam direktno je povezan sa spoljnim vrednostima barometarskog pritiska kao spojeni sudovi. Promena pritisaka oko našeg organizma direktno utiče i na vrednosti krvnog pritiska i drugih parametara našeg organizma.
Zbog toga imamo mnogo češća oscilovanja krvnog pritiska u toku samo jednog dana, i to kako kod zdravih osoba, tako i kod hroničnih bolesnika koji su na hroničnoj terapiji, kaže doktor Mitrović.
Uznemirenost, glavobolja, umor i nesanica najčešće se javljaju kod zdravih osoba tokom naglih promena vremena. Pored toga i varijacije krvnog pritiska su učestale.
Srčani bolesnici češće imaju probleme
Kod bolesnika koji se leče od kardiovlaskularnih bolesti, pored varijacija krvnog pritiska, a usled pojačane dinamike krvih sudova u smislu vazospazma (sužeja krvnih sudova) ili vazodilatacije (proširenja krvnih sudova) u odnosu na vrednosti spoljašnjeg krvnog pritiska, mogu se javiti i češće epizode anginoznih tegoba (angine pektoris) zbog suženja krvnih sudova, čime se izaziva lošija ishrana srčanog mišića, kao i pojave infarkta miokarda (srčanog udara) kod onih bolesnika koji imaju značajnije degenerativne promene na krvnim sudovima srca, rekao je doktor Mitrović.
Astmatičari “osete” promene
Bržom promenom vremenskih uslova izloženi su i bolesnici koji imaju astmu, koji početne promene otežanog disanja mogu osetiti i nekoliko dana pre početka promene vremena, što je veoma značajna informacija na osnovu koje se terapija ovih bolesnika može korigovati.
Pored navedenih grupa bolesnika, pogoršanje tegoba može se javiti i kod bolesnika koji imaju reumatske tegobe, kod bolesnikasa čirom na želucu i/ili dvanaestopalačnom crevu, kao i kod bolesnika sa psihičkim bolestima.
Lagani obroci i boravak u kući
Kod svih navedenih grupa bolesnika najbolje je savetovati ostanak kod kuće, rekao je doktor Mitrović. Najbolje je biti u prostoru sa stabilnim pritiskom i vremenskim uslovima, gde je varijacija parametara spoljnje sredine najmanja. Treba izbegavati teže fizičko zamaranje i uzimati redovno propisanu medikamentnu terapiju. Savetuju se i lagani obroci, unos dovoljne količine tečnosti, kao i unos voća i povrća. Konzumiranje alkohola i slatkih sokoba treba izbegavati.
Merenje oritiska kod kuće
Ljud ikoji imaju hronične zdravstvene probleme vode računa o krvnom pritisku, ali da li zaista znate kako se pravilno meri i kako se tumače rezultati?
Pratite ove korake i pravilno izmerite pritisak sami kod kuće:
1. Ispraznite bešiku pre merenja pritiska (zbog pune bešike izmerena vrednost pritiska može da bude za 5 – 10 mmHg viša od prve).
2. Odmorite se.
3. Pravilno se namestite.
4. Položaj ruke je veoma važan. Najbolje je ruku postaviti u nivo srca na sto. Prvi put izmerite pritisak na obe ruke i na kojoj se pokaže veća vrednost, na toj se ubuduće meri.
5. Ostanite mirni.
6. Tokom merenja nemojte pričati, niti se pomerati.
7. Pre merenja ne smete da pijete kafu i crni čaj, jer mogu da povise vrednosti, a pre merenja pritiska izbegavajte i energetska pića.
Vrednosti pritiska
Oko 120/80 je normalan krvni pritisak.
Pritisak ispod 80/60 se generalno smatra niskim pritiskom.
Preko 140/90 znači da je pritisak visok.
Više od 180/120 je jako visok pritisak, odnosno hipertenzivna faza.
Kod nekih pacijenata je samo gornji (sistolni pritisak) visok, to jest viši od 140, a donji je normalan ili čak niži (na primer, 160/80), kao i obrnuto, kod nekog je gornji pritisak normalan, a donji je visok (na primer, 120/100). Oba stanja zahtevaju lečenje.
Piše: Milica Maksimović
BONUS VIDEO:
Komentari (0)