Naš plivač, koji je na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu osvojio srebrnu medalju u onom kontroverznom finalu kada je za 0,01 sekundu izgubio od Majkla Felpsa, kaže da se sportisti najmanje pitaju, iako su najvažniji.
Komentarisao je i odlaganje Igara za sledeću godinu.
“Bila je to jedina moguća i ispravna odluka. U ovakvoj situaciji sport nije u prvom planu, ali… Ima to ‘ali’, koje samo sportisti mogu da razumeju. Za njih je to veoma bolno. Ne možete ni da zamislite koliko su se oni žrtvovali. Mnogi od njih su sami morali da izdvajaju sredstva za pripreme, cele porodice su bile uključene u to da bi ostvarili san. Ne bi trebalo ni govoriti da će veliki broj njih i odustati. Tu posebno mislim na iskusnije takmičare. Lako je reći ‘moram da izdržim još godinu dana’, daleko je teže to uraditi”, ističe Čavić za “Sportski žurnal”.
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
Priča i o psihološkom momentu takmičara.
“Vi se ne spremate za jednu godinu, za jedan mesec, nego za jedan dan u tom mesecu u toj godini. Glavu si namestio za taj, često, jedan minut u kojem želiš da ostvariš snove. I onda ti neko kaže da moraš da čekaš još godinu dana”, napominje Srbin.
A onda je izrekao rečenicu koja bi mogla da izazove dodatnu pažnju u javnosti govoreći o tome u šta se sport pretvorio.
Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Instagram – Objektiv.rs
“Interes i novac. Videli su da se situacija sa virusom korona neće skorije rešiti i da neće biti prihoda. Da nije toliko novca u igri, Tokio bi bez razmišljanja bio otkazan, a ne odložen. Olimpijske igre su postale cirkus. Sportisti koji su najvažniji, najmanje se pitaju. Oni su glavni glumci, sve oči su uprte u njih, a novac na njihovoj slavi uzimaju drugi. Njihovo je samo da slušaju” – bile su poslednje reči Čavića, koji je ovom izjavom možda i otvorio oči svima koji razmišljaju o sportu na vrhunskom nivou.
Komentari (0)