Danas obeležavamo Savidan, praznik posvećen Svetom Savi. To je slava svih škola u Srbiji, a obično se na taj dan organizuju različite priredbe u školama, kada deca recituju pesme o Svetom Savi, pričaju o njemu, čitaju predanja, verovanja, sve ono što su u školi učili o njemu.
Od svih svetitelja i hrišćanskih mučenika naš narod najviše poštuje i voli Svetog Savu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Rođen je kao najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i Ane. Roditelji nisu slutili da će o Rastku (koji je dobio ime od oca Stefana, da bi bio jak kao hrast i da bude uzor svima) glasine kružiti i do najudaljenijih mesta. Sa svojih 17 godina pobegao je na Svetu Goru i zamonašio se. Osećaj koji je Sava imao kada se vratio u Srbiju i doneo mošti svog oca oko 1205/1206. godine i nad njima izmirio braću sigurno je bio poput osećaja kada se posle dugog niza godina čovek vrati u rodno mesto. Osećaj da tu pripada. Ali, Sava je pripadao svima.
O ovoj temi za Objektiv.rs je govorio Dragan Nikolić, profesor istorije, koji je predstavio interesantne i bitne momente iz života Rastka Nemanjića Svetog Save.
– Interesantno je to kako je Sava dobio skiptar (palicu) Svetog Save Osvećenog (sveca iz 5/6.veka, koga obeležavamo 18.decembra). Naime, Sava Osvećeni je pre svoje smrti saopštio monasima u Jerusalimu da će im nakon izvesnog vremena doći monah sa Zapada kome će oni dati skiptar. Taj zavet su monasi čuvali skoro 800 godina. Kada je Sava ušao u crkvu, u trenutku molitve skiptar sa zida se skotrljao pravo ispred njega. Zbunjeni monasi su taj skiptar uzeli i vratili ga nazad na zid, nisu ni slutili o čemu je reč.
Međutim, ovo čudo se ponovilo još dva puta pri Savinom ulasku. Tada su svi shvatili da se radi o zavetu o kojem je pre smrti pričao Sava Osvećeni. Odmah zatim, Savi su predali skiptar – ikonu Bogorodice Trojeručice i Bogorodice Mlekopitateljnice. Takođe, u Jerusalimu, prostorija u kojoj je održana Tajna večera, naziva se Srpska ili Savina soba. Šta mislite zašto? Prilikom jednog putovanja, Sava je želeo da tu prostoriju otkupi od muslimana (koji su jedno vreme držali Jerusalim). Legenda kaže da je Sava obložio pod zlatom koje je darivano kako sa Svete Gore tako i iz same Srbije. Nakon toga, Savi je na čuvanje predata ta soba i ona i dan-danas nosi ime po njemu – istakao je profesor.
Savino telo spaljeno je u Beogradu, kako se govorilo na Vračaru, međutim, novija istraživanja ipak pokazuju da su mošti spaljene na Tašmajdanskom parku, u blizini crkve Svetog Marka.
– Prilikom odnošenja Savinog tela iz Mileševa za Beograd, leva Savina ruka je sama otpala i pala. Nju je spazio monah, uzeo i vratio u Mileševo, te danas, upravo nad njegovim ćivotom stoji i natpis “Ovde počivaju čestice leve ruke Svetog Save”. Sava je ušestvovao u dobijanju srpske arhiepiskopije, u razvoju škola i bolnica u Srbiji, a takođe je imao udela u širenju pravoslavlja. Tako da će njegov lik i delo zauvek ostati u istoriji ovog naroda – rekao je profesor za Objektiv i dodao:
– Što se tiče spaljivanja moštiju, zapitajmo se zašto su Turci baš tražili Savine mošti, šta ih je navelo da jednog “običnog Srbina” na taj način unište? Naime, u vreme velikog ustanka u Banatu 1594.godinu, Srbi su na svojim zastavama izvezli lik upravo Save Nemanjića. Pitamo se zašto? Zašto nisu stavili likove velikana srpske istorije (Dušana, Milutina, Stafana…). Upravo nam i to govori koliko je Savino delo bilo rasprostranjeno. Eto, to je navelo Sinan Pašu da krenu u potragu za tom osobom i za njegovim uništavanjem u nadi da će time uništiti i ceo srpski narod.
Takođe, svi smo učili i verovali da je Savino telo spaljeno na Vračaru, ali novija istraživanja ukazuju da se radi o Tašmajdanskom parku. Ono što se zna jeste da trenutna lokacija na kome se nalazi Hram Svetog Save je ranije, u 16/17. veku bilo močvarno područje, mnogo van Starog grada. Kako neki izvori navode, Sinan Paša je spaljivanje moštiju mogao da izvede na Tašmajdanskom parku jer je i on takođe bio na uzvišenju, a nekada je upravo ta teritorija bila Vračar. Na tom mestu se danas nalazi crkva Svetog Marka. A mesto koje je danas “vrh” Vračara jer, normalno da se sa razvojem prestonice širila i potreba za većom teritorijom, upravo je mesto gde se nalazi ova svetinja, jer se Hram u svoj svojoj lepoti vidi iz velikog dela Beograda.
Međutim, na kojem god mestu da su spaljene Savine mošti, to ne umanjuje njegov pečat koji je utisnut u našu istoriju. Što se samog Hrama tiče, ne treba ga gledati samo kao religijsku svetinju, već kao simbol istrajnosti, simbol snage i jačine, uzdignutosti, ponosa jednog naroda.
Prva zvanična proslava školske slave – Savindana je bila u 19. veku, neko vreme se obeležavala i u Hrvatskoj, a za vreme Drugog svetskog rata je bilo zatišje u proslavi.
Gde su ZAPRAVO spaljene mošti Svetog Save? Istoričar otkrio – Turci imali poseban RAZLOG za taj čin
Što se tiče obeležavanja Svetog Save, prva zvanična proslava Svetog Save kao školske slave u Srbiji obeležena je davne 1840. godine u Kragujevcu
– Prva zvanična proslava Svetog Save kao školske slave u Srbiji obeležena je davne 1840. godine u Kragujevcu. Ono što znamo je da se prvo obeležavanje Savindana, kao zaštitnika škola obeležilo tokom trajanja Prvog srpskog ustanka. Inače, interesantno je i to da je Savindan obeležavan i na prostorima Dalmacije, Istre, Crnoj Gori, Bosni, Staroj Srbiji, a Sava kao svetac je poštovan i u Rusiji, Bugarskoj i Grčkoj.
Ratovi nisu omeli da se Savindan ne preskoči. Obeležavan je skromno, ali ipak pominjan. U periodu stvaranja Kraljevine SHS 1918, pa sve do stvaranja Jugoslavije 1929.godine, zanimljivo je i to da se Savindan obeležavao čak i Hrvatskoj. Međutim, vrlo brzo su hrvatski političari iskazali negodovanje i ukinulo se obeležavanje kod nih, ali i van Srbije. Period posle Drugog svetskog rata ostao je upamćen kao period jednog velikog zatišja gde se Sava gotovo usput pominjao, ali svakako ne i proslavljao. 2001. godine obeležavanje Savindana je bilo proglašeno radnim, ali nenastavnim danom, dan koji je u potpunosti posvećen liku i delu Svetog Save – zaključio je profesor Nikolić.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)