Fudbaleri Partizana uspeli su da posle dužeg niza godina osvoje jesenju titulu, a trenutno imaju pet bodova više od prvog pratioca, Crvene zvezde.
Svima je jasno da će crno-beli moraju da dodatno pojačaju svoj igrački kadar u borbi na tri fonta, a pogotovo što će im primarni zadatak biti da donesu šampionski pehar u klupske vitrine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Počećemo od defanzivne linije. Partizan je popunjen solidno na svim pozicijama u odbrani, ali upada u oči problem na levom beku. Tu je najkonstantniji bio Slobodan Urošević, ali smo videli pred kraj sezone da iako su tu pored njega Ivan Obradović i Rajko Brežančić, trener Stanojević se odlučivao da Miljkovića ili Živkovića stavi na tu poziciju. Može da ima alibi u tome da je Obradović bio povređen, ali je poznato kroz njegovu igračku karijeru da je češće bio u bolničkoj ambulanti nego na terenu, dok je svima jasno da je Brežančić otpisan, Prema tome, ne bi bilo naodmet dovesti jednog solidnog superligaškog levog spoljnjeg kako ne bi dolazili u neprijatne situacije, kao što su umeli sebi da prirede u ranijim sezonama.
Kruže priče da bi klub mogao da napusti Aleksandar Šćekić, a kao potencijalna pojačanja figuriraju Srđan Mijailović i Ljubomir Fejsa. Sigurno bi dolazak jednog od ove dvojice bio ogromno pojačanje za Partizan, a što ne bi i obojicu doveli, kako bi mogao maksimalno da se rastereti Zdjelar u određenim mečevima, iako je poznato koliko igra crno-belih zavisi od njegovog prisustva na terenu. Svakako je tu i Jojić, a i Natho po potrebi može da se spusti niže u veznom redu, ali ako pucaju na najviše domete, ne bi im škodilo da naprave još zdraviju konkurenciju u svom timu.
Na poziciji prednjeg veznog vedri i oblači Natho, a kao njegova alternativa se vodi Pantić. Uskakao je pred kraj sezone i mladi Pavlović, ali nekako deluje da struka nema vremena ili neće, da ga istrpi pa će mladi vezista morati da potraži sreću u nekoj drugoj sredini. Pantić je po povratku u Partizan krenuo sa dobrim igrama, ali ga je povreda izbacila iz koloseka i po povratku na teren nije uspeo da uskoči u cipele Izraelca, što se i te kako videlo kako se približavala godina kraju, a Natho zbog zdravstvenih problema nije mogao da igra. Zbog svega navedenog, možda ne bi bilo loše da se dovede novi igrač na toj poziciji, a navijačima je možda najviše žao što sada nije tu Suma koji je svojom lucidnošću mogao vrlo lako da zameni izraelskog fudbalera i sigurno bi svi lakše disali da je omaleni Gvinejac sada u timu, ali veliki klub kao što je Partizan sebi nije hteo da dozvoli taj luksuz i da ima igrača koji nije zadovoljan, pa se svi dobro sećamo kako su se rastali sa njim.
Dolazimo sada i do krilnih pozicija, gde su najviše igrali i doprinosili kapiten Lazar Marković i dugo čekani Kvinsi Menig. Tu su još i mladi Nemanja Jović i Nikola Terzić, kao i Aleksandar Lutovac, dok bi Filip Holender mogao da napusti klub ukoliko stigne adekvatna ponuda za njega. Sa zebnjom su svi čekali u Humskoj dolazak Meniga, a od kog se dosta očekuje. Može se slobodno reći da je Partizanovu publiku razmazio Brazilac Leonardo u onoj čuvenoj sezoni 2016/2017, kada je uništavao protivničke odbrane u tandemu sa Urošem Đurđevićem i od njegovog odlaska se traži igrač približnih karakteristika, koji bi mogao svojim individualnim kvalitetom, kada timu ne ide, donese važne pobede, a to bi mogao biti upravo Holanđanin u tandemu sa Rikardom Gomešom, tako da se sigurno svi nadaju da će posle priprema koje bude prošao sa ekipom, pošto je došao u klub posle ulaska u grupnu fazu Lige konferencija, pokazati zašto su ga svi čekali kao ozebao sunce.
Kada smo već spomenuli Rikarda, pozabavićemo se i pozicijom u timu koja je mogla da bude ogromni problem Partizanu, ali je bljeskom mladog Milovanovića ugašen požar posle Rikardovih problema sa zdravljem. Partizan pod hitno mora da pronađe još jednog napadača, ukoliko stvarno ima ambicije za šampionsku titulu. Sigurno u domaćem šampionatu ima jedan koji bi mogao da ispuni makar minimalne zahteve i bude tu, ukoliko se desi neki veći problem. Milovanović će ostati tu kao drugi napadač, koji tek treba da nadođe, ali je jasno da će tu Rikardo svakako izneti najveći teret u pohodu na šampionski pehar u Superligi Srbije. Možda i jedno pitanje da se postavi upravi Partizana. Da li bi taj napadač mogao da bude Đorđe Jovanović, kog su se olako odrekli pre par godina, a koji sada nemilice rešeta u dresu Čukaričkog i pokazuje da nije slučajno bio lider svoje generacije u omladinskoj školi crno-belih? Možda bi tim potezom i uparivanjem njega i Milovanovića uspeli da obore dosadašnje višemilionske transfere koje su uspeli da naprave u prošlosti, a sigurni smo da on ne bi imao ništa protiv kada bi stigao poziv iz Humske.
Partizan je nikad bliže da osvoji dugo čekanu šampionsku titulu, pa ako sve budu sagledali realno i pokušali da izbegnu probleme koji su umeli da ih muče u prethodnim sezonama, mnogo će lakše ispuniti svoj cilj i usrećiti svoje navijače, a Stanojević će definitivno uklesati svoje ime u istoriji ovog kluba.
Piše: Luka Kalajdžić
Efekat “Stanojević” probudio Partizan – možda nije lepo za oko, ali rezultati su tu!
Komentari (0)