Sinonim je za uspehe ženske košarkaške reprezentacije Srbije. S popularnim „lavicama” je, između ostalog, dva puta pokorila Stari kontinent, osvojila bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, a potvrdila je i toliko puta ponovljene rečenice da krv nije voda i da su geni čudo.
Verovatno ste svi već pogodili! Da, ona je selektorka Marina Maljković, ćerka legendarnog košarkaškog stručnjaka Božidara Maljkovića, a u novogodišnjem intervjuu za Objektiv pričala je o prazničnoj atmosferi, budućnosti nacionalnog tima, Institutu za ženski sport, kao i brojnim drugim zanimljivim temama.
Leto puno izazova
– Volim prazničnu atmosferu! Ona je potrebna svima nama, posebno u teškim vremenima, kada nam nedostaje bliskost među ljudima, druženje s ljudima iz Srbije ili prijateljima iz Evrope, ukoliko je reč o mom slučaju. Prija mi praznična atmosfera i osoba sam koja voli ljudsku toplinu za praznike – istakla je Marina Maljković na početku razgovora.
Zbog svih zasluga, ne bi bilo iznenađenje da jednog dana bude snimljen film o njoj. Marini je gluma bliska budući da se njome bavila u mladosti.
– Uhvati me seta kada pomislim koliko predstava propuštam! Ceo svoj život bila sam zainteresovana za glumu, išla kao mala u pozorište. Ne znam ko bi mene glumio, mora neko ko je osvojio Oskar. Naravno, šalim se, Srbija ima toliko dobrih glumaca koje izuzetno cenim i sigurno bi se u plejadi odličnih našao neko.
Selektorka Srbije u godini za nama ima dosta razloga za zadovoljstvo. S nacionalnim timom je krajem juna 2021. ponovo zagospodarila Evropom, dok je malo nedostajalo da se okiti i odličjem na Olimpijskim igrama u Tokiju.
– Da nam je neko ponudio prvo mesto u Evropi i četvrto na svetu, sigurno bismo to oberučke prihvatile. Prethodno leto bilo je teško, puno izazova. Nikada u istoriji ženske košarke dva važna takmičenja nisu bila tako blizu. Naročito zato što su Olimpijske igre došle posle Evropskog prvenstva. Takođe, u odbojci je bilo slično, ali drugačije su obaveze u košarci i odbojci. Devojke su bez odmora i iz klupskih sezona požurile na Zlatibor, a potom smo odmah otišle na šampionat Starog kontinenta. Na kraju, bilo je ovo još jedno uspešno leto za generaciju koju će Srbija pamtiti.
Težina i važnost projekata
Posle najznačajnijeg sportskog događaja na planeti, pojedine košarkašice su otišle u zasluženu reprezentativnu penziju i mnogi se pitaju kakva je budućnost državnog tima.
– Stalno ponavljam istu stvar. Dok se domaća liga ne poboljša, dok ne počne da izbacuje igračice za nacionalni tim, reprezentacija je u problemu. Druga je priča što javnost to ne vidi zbog rezultata koje postižemo. Liga mora da se digne na viši nivo kako bi i reprezentacija imala korist, kao što je slučaj u Francuskoj, Turskoj, mnogim drugim zemljama koje se dižu, poput Belgije, Italije i Španije.
Posebno je ponosna na rad Pokreta za žensku košarku i Instituta za ženski sport.
– Broj polaznica u nezgodnim vremenima je dokaz uspešnosti oba projekta. Pokret za žensku košarku spada u zajednički projekat FIBA „Njen svet, njena pravila”, što je nešto najpriznatije kada je reč o radu s mladim devojkama u košarci. Ti projekti imaju toliku težinu i važnost, baš kao i svaka osvojena medalja – nastavila je u dahu i prokomentarisala kakav tretman ima ženski sport u Srbiji.
Bez poređenja s muškarcima
– Sjajna priča je i pokretanje portala o ženskom sportu, ali meni je to nedovoljno. Nikada nismo želeli da se takmičimo i poredimo s muškim sportom. Cilj je da se racionalno gleda na uspehe ženskog sporta u Srbiji. Trebalo bi da budemo svesni broja medalja koje naše sportistkinje donose. Hajde onda da se ponašamo normalno prema dečacima, devojčicama, sportistima i sportistkinjama i u skladu s njihovim rezultatima. Ne traži se ništa više od toga.
Vratila se zatim Maljkovićeva na reprezentativnu priču i otkrila da je još 2011. godine, kad je prvi put preuzela seniorsku ekipu, verovala da su velika ostvarenja dostižna.
– Uvek sam verovala da se vrednim radom sve mora vratiti. To je rad u kome privatni život stavljam u drugi plan. Reprezentacija je prvi prioritet, sve ostalo se ostavlja kako bi Srbija pobeđivala. Veru u veliki uspeh prenela sam i na svoje košarkašice, zbog čega smo došle do rezultata o kojima će se pričati još dugo. Puno godina treba da prođe da se sve sagleda na pravi način i analizira šta je uradila ova generacija, u kojim uslovima i s kakvim nedostacima. Meni bi bilo zanimljivo da neko stručan iz košarke napiše knjigu o rezultatima ovakve generacije.
Shodno tome, njen moto „uvek može još, uvek može bolje, uvek može više” ne menja se.
– Uvek sebi zadajem najteže zadatke, niko ne mora da me pogura. Onog momenta kada to ne bude moj moto, biće smak sveta. Nikada nisam zadovoljna, uvek hoću još, i učim svoje košarkašice da se ne pripremamo za protivnika slične snage, već za one bolje od nas.
Pohod na Aziju
Starim kontinentom odavno vlada, pa je od 2018. godine krenula i u pohod na Aziju, najpre u Šangaju, potom i u okršaju s japanskim Denso Irisom.
– Nije mi bilo teško da se naviknem, osim što sam daleko od Beograda, koji je moj dom, gde god da se nalazim, i jedino mi to smeta. Distanca jeste velika, ali navikavanje na način života, njihova vrednoća, disciplina, na kraju i ljudske vrednosti, to su stvari koje me čine srećnom. Nema puno nas kojima se ukazala prilika da rade u Kini i Japanu, suvišno je pričati koliko se osećamo bogato.
Trofejna Beograđanka specifična je i po različitom stajlingu na utakmicama, što se pokazalo kao nezaobilazna tema tokom intervjua.
– Puki talenat! Pratim malo modu, a imam i posebnu osobu sa kojom se konsultujem o tome. Stalno me pitaju ko je to, ali nikada neću otkriti, a uopšte nije poznati stilista. Osećam se dobro u tome, to sam ja – zaključila je Maljkovićeva.
Piše: Uroš Selenić
Ostale interesantne priće, intervjue i zanimljivosti vezane za Novu godinu možete pronaći u štampanom izdanju Objektiva:
Bonus video:
Komentari (0)