Pandemija je dugoročno promenila pojedince ali i privredu. Za razliku od ekonomske krize 2008. sada sve više govorimo o kraju globalizacije i relokalizaciji proizvodnje. Taj proces je, smatraju ekonomisti, nepovratan ali i šansa za Srbiji, i to u prerađivačkoj industriji, popljoprivredi i informacionim tehnologijama.
Što nema u prodavnici, naći ćeš kod Kineza. Toj odomaćenoj izreci možda se bliži kraj. Zbog pandemije transport je višestruko poskupeo, došlo je do nestašice čipova na primer, pa se sve više razmišlja o izmeštanju proizvodnje iz Azije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Stručnjaci smatraju da je okretanje svake zemlje i regiona sebi trajno i da je korona obrnula proces globalizacije.
– To je priča za danas pa plus pet godina, plus deset godina. To nije nešto što bi trebalo da nas transformiše u roku od godinu dana i bitno je da to nije posao koji treba da uradi samo država nego mora da ga uradi i privredna zajednica – kaže Marko Marković iz “Egzakta advajzori”.
Ako bi i prihvatili deo proizvodnje, postavlja se pitanje koji bi to regioni bili najpogodniji za nove pogone. U Pčinjskom okrugu traže se farmaceuti, profesori jezika, tehnolozi ali i recepcioneri, kozmetičari, portiri. Manjkaju čak i tesari.
– Misli se na oblast tekstilstva, obućarstva i tapetarstva, ali sa druge strane imamo potražnju za nekim drugim profilima, kao što su vozač drumskog vozila, vozač teretnjaka, poslužilac uređaja za proizvodnju provodnika i kablova i slično – Vesna Stanojković, pi-ar NSZ filijala Vranje.
Srbija je suočena sa ubrzanim starenjem stanovništva i iseljavanjem iz manjih mesta. Od 2018. do 2020. godine broj stanovnika u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, čak i u Šumadiji i zapadnoj Srbiji smanjio se 0,6 odsto. U istom preriodu porast broja stanovnika upisali su samo Beograd i Vojvodina.
Slična je slika u celom regionu, negde kao u Bugarskoj i lošija.
Država pokušava da proizvodne pogone raširi na celu zemlju, gradi puteve, daje podsticaje za ulaganja u nerazvijenim opštinama: do sada za 177 projekata u 78 gradova zahvaljujući čemu je zaposleno 50.000 radnika.
– Da li im uprostiti da sve što mogu da dobiju od države u vidu subvencija za svoja gazdinstva mogu brže, lakše, da im to bude pristupačnije. Da im neko priđe da opet u okviru nekih mesnih zajednica uradi edukaciju na šta imaju pravo i koju subvenciju mogu da ostvare – kaže Nenad Tešić, ekonomski analitičar.
Do skoro je globalizacija bila neumitna, kapital se selio tamo gde je bila najjeftinija radna snaga, a tržište veliko.
Ekonomski procesi se manjaju pa bi ruralni delovi i manje razvijeni gradovi zbog cena, čistijeg vazduha pa i subvencija mogli da budu mesta u koja će se više ljudi vraćati nego iz njih odlaziti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)