Rusija je objavila niz zahteva koje traži od Zapada, uključujući obećanje da će se odreći bilo kakvog vojnog delovanja u Ukrajini i istočnoj Evropi i da se NATO više neće širiti.
Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov rekao je da SAD i NATO za sada ne prihvataju te ideje i da njihov odgovor nije ohrabrujuć, preneo je Interfaks.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Moskva je predala svoje zahteve ove nedelje Sjedinjenim Državama u kontekstu gomilanja ruskih vojnih snaga u blizini Ukrajine. Zapadne zemlje upozoravaju da bi Rusija mogla uskoro da pokrene novi napad na Ukrajinu, što Moskva negira.
Rusija ističe da reaguje na pretnje bezbednosti jer Ukrajina ima sve bliže odnose s NATO-om i želi da postane njegova članica.
Poručuje da je njen sigurnosni paket put za smirivanje napetosti u Evropi i izbegavanje vojnog sukoba.
Osam zahteva Rusije
Ključni ruski predlozi, kako prenosi RIA, su sledeći:
– zaustaviti dalje širenje NATO-a i pristupanje Ukrajine Savezu
– ne raspoređivati nove vojne formacije i oružje izvan zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. (pre nego što su se istočnoevropske zemlje pridružile NATO-u), osim u retkim slučajevima uz pristanak Rusije i članica NATO-a
– NATO treba da odustane od bilo kakvih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, na Kavkazu i u srednjoj Aziji
– ne raspoređivati projektile srednjeg i kratkog dometa na mestima odakle mogu da gađaju teritoriju druge strane
– ne održavati vežbe s više od jednom vojnom brigadom u dogovorenom pograničnom području i redovno razmenjivati informacije o vojnim vežbama
– potvrditi da se strane neće smatrati protivnicima i složiti se da će sve sporove rešavati mirnim putem i da će se suzdržavati od korišćenja sile
– obećati da se neće stvarati uslovi koje bi druga strana mogla smatrati pretnjom
– uvesti dežurne linije za kontakte u kriznim situacijama.
Zapadni lideri smišljaju plan u slučaju napada
Zapadni čelnici istovremeno i dalje pokušavaju da smisle na koji način da odgovore ako Rusija pokrene invaziju na Ukrajinu u narednim nedeljama, na šta brojni stručnjaci i analitičari upozoravaju da bi moglo da se dogodi.
U komentarima novinama Frankfurter Algemajne nemački ministar privrede Robert Habek rekao je da bi ruska invazija mogla naterati Berlin da razmisli o svojoj saradnji s Rusijom po pitanju gasovoda Severni tok 2.
Kontroverzni gasovod, koji bi trebalo da dovodi gas pravo iz Rusije u Nemačku, zasmetao je saveznicima. SAD kaže da će to učiniti Evropu još zavisnijom od Rusije. Ukrajina, koja se oslanja na prihod i uticaj od toga što ruski gasovod prolazi kroz njenu teritoriju, boji se da je ostavljena po strani.
Gasovod još nije u upotrebi, nego čeka odobrenje nemačkih regulatora. Iako su nemački zvaničnici naglasili da regulator treba da donese nepolitičku odluku, Habek je rekao da se to može promeniti u slučaju invazije.
Međutim, vesti u nedelju nisu bile pozitivne za Ukrajinu.
Britanska novinska agencija Pres Asosiejšn izvestila je da je britanski ministar obrane Ben Volas dao intervju za Spektejtor, u kom kaže da “Ukrajina nije članica NATO-a, tako da nije verovatno da će iko slati vojsku u Ukrajinu da bi se sukobio s Rusijom.”
– Ne treba da zavaravamo ljude da ćemo to učiniti. Ukrajinci su toga svesni -, rekao je u komentarima objavljenim pre intervjua.
Dan ranije britanski premijer Boris Džonson rekao je telefonski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da bi bilo kakva destabilizujuća aktivnost Rusije prema Ukrajini bila “strateška greška”.
BONUS VIDEO:
Izvor: Index.hr
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)