Beograđanka krenula da piše OPROŠTAJNO PISMO, a onda je zazvonio telefon: Neprekidno sam govorila “LAŽU!”

Internet nasilje postoji dugi niz godina - neko iz pakosti, drugi iz ljubomore, treći iz čistog inata ili dosade, revanšizma, svako može biti meta

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Shutterstock

Uzimam list iz sredine velike sveske u nameri da napišem oproštajnu poruku. Ne mogu više, iscrpljena sam i umorna. Ne znam šta dalje da radim i kako da se borim, ovo predugo traje! Plačem! Ne želim to da uradim, ali ne mogu više. Zaista ne mogu! Okrećem se oko sebe, posmatram svoju sobu, uramljene slike na kojima se smejem, kao da to nisam ja. Ponovo prelazim sve u glavi… Ne mogu dalje. Boli me što ostavljam one koji me vole, ali koji su nemoćni da mi pomognu. Plačem zbog njih, ne zbog sebe. Odjednom zvoni telefon, zovu s posla. Zamenili su mi smenu iznenada, i trebalo bi hitno da krenem na jedan sastanak i zamenim kolegu. Brišem suze. Završiću sve kad se vratim – počinje potresnu ispovest tridesetčetvorogodišnjakinja iz Beograda, koja je pre nekoliko godina bila žrtva Internet nasilja zbog čega je, kako kaže, nameravala i sebi da oduzme život.

Internet nasilje postoji dugi niz godina. Neko iz pakosti, drugi iz ljubomore, treći iz čistog inata ili dosade, revanšizma, svako može biti meta. Naravno, oni koji se bave javnim poslom, ili nekom vrstom javnog posla su na udaru, mada neretko se nađu i ljudi koji nisu iz javne branše. Meta sajber bulinga bila je i ova žena, koja je mesecima trpela Internet nasilje koje je joj priređeno iz osvete.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Nije bitan povod, nekome sam postala trn u oku. I ništa ne bi bilo problematično niti bi mene toliko povredilo, da je to što su ti ljudi govorili istina. Sada sam mnogo zrelija i posmatram iz druge perspektive, ali tada, to je bilo strašno. Naravno, bilo je tu još popratnih problema i razočaranja, ali ovo je bilo okidač. Kada vam neko uzme privatnu fotografiju, pa ispod te krene da piše o vama sve najgore, netačno, neistinito, iz dana u dan, u kontinuitetu… Šta da radite? U redu je prijava, u redu je postupak, ali kad gadosti i laži odu u etar, poželite samo da nestanete, jer ne možete neprekidno objašnjavati „lažu, lažu, lažu…“ – počinje priču žena.

Razlog sajber bulinga prema ovoj ženi, kako objašnjava, bili su revanšizam i osveta. Povod zbog čega je svoju priču poželela da iznese u javnost bio je da apeluje na sve, da treba istrajati i tražiti pomoć na sve strane. Smrt mlade devojke, jutjuberke Kristine Kike Đukić ju je vratila u ne tako prijatnu prošlost.

– Mnogo mi je žao devojke. Ne znam šta je tačno uzrok smrti ali internet nasilje je nešto strašno, kome god se ono događalo – kaže ona.

Kako dalje dodaje, ona je mesecima trpela kako je vređa jedna manja grupacija ljudi koja je orkestrirano krenula „u napad“ na nju. U početku je ćutala i trpela, a onda kada su joj se jednog dana ukočili mišići vrata, ramena i lica, odlučila je da pomoć potraži od porodice i bliskih prijatelja, ali i da pokrene pravni postupak.

– To je išlo iz dana u dan. Sve je bilo javno. Ljudi su počeli da se pitaju šta je istina a šta nije. Jedino oni koji su mi bliski znali su da ništa od tih gnusnih laži nije istina. Po ceo dan sam se samo pravdala i objašnjavala kako nije tačno, negirala… Nisam mogla da jedem, da spavam, da obavljam posao valjano, plakala sam po ceo dan. Smršala sam, mišići su mi se od stresa ukočili. Bila sam senka. Od nekad vesele devojke postala sam leš koji hoda. Bolelo me je to što su govorili laži o meni, a u životu sam se mnogo namučila da postignem i izgradim nešto. Ali, svako polazi od sebe. Veruje da na sve šta su oni spremni da su i drugi ljudi spremni. U jednom momentu, nisam mogla više da izdržim taj pritisak pa sam pomišljala da sebi oduzmem život – priča žena.

Samo plačeš i želiš da nestaneš

U takvim momentima najvažnije je biti okružen bliskim ljudima koji će biti podrška, naravno, bolje je imati i podršku psihologa.

– Ko bi se setio psihologa kada ti se život raspada? Kada po ceo dan odgovaraš i pravdaš se. Kada te ljudi koji to čitaju a poznaju te, obasipaju pitanjima, šta je od toga istina što se piše na društvenim mrežama. Kada ne znaš kako da zaustaviš sve to… Ne jedeš, ne spavaš, pod sedativima si jer su ti mišići ukočeni od stresa. Na posao sam odlazila bukvalno puzeći, jer morala sam da radim, jer ako sama ne zaradim, neće niko umesto mene. Imala sam pomoć kolega i večno sam zahvalna svima, ali…. Jednog dana, jednog dana je „prekipelo“, sela sam i uzela da napišem oproštajno pismo, bila sam odlučna jer ovo ludilo neće stati. To je afekat, samo padne mrak i želiš da nestaneš.

U momentu dok se spremala da napiše oproštajno pismo, i možda ode na put bez povratka, zazvonio je telefon i posao ju je odveo na drugu stranu.

– Na tom sastanku, bili su i neki od njih. Bilo je mučno gledati ih. Želela sam da pobegnem, ali posao je posao, i morala sam biti prisutna. Tamo sam se susrela sa jednom osobom koja mi je i pomogla i skrenula mi pažnju, jer u suprotnom onesvestila bih se. Kada sam došla kući, trebalo je najpre završiti s poslom, uraditi neku analizu sa tog sastanka, a onda da se vratim onome što sam započela. Međutim, nakon nekoliko sati rada, bila sam previše umorna, da sam i zaboravila šta sam nameravala ranije tog dana. Legla sam da spavam – priča ona.

Foto: Shutterstock

Jutro je sve promenilo

Da je jutro pametnije od večeri, i da ne treba biti podložan afektu, dokazuje i slučaj ove tridesetčetvorogodišnjakinje, koja je izbegla fatalnu grešku.

– Sutradan, sunce se probijalo kroz roletne, trebalo je ustati i spremiti se za posao. Pogledala sam prazan papir i umesto oproštajne poruke, napravila sam plan za taj dan. Posle toga, malo po malo, borila sam se i izborila s tim. Ali, da je bilo teško, jeste. Najvažnije u tim momentima je podrška porodice, prijatelja, kolega, partnera ili bilo koga drugog. Motivacija za napred mnogo znači, i da sam tada završila započeto, danas me se niko ne bi ni sećao. A život, život je jedan i moramo se boriti i tražiti podršku od svih, a treba biti svestan da se nekada i čuda dešavaju. Svakoga dana ponavljam svima koji su mi pomogli tada, koliko sam im zahvalna, i još jednom apelujem da ljudi traže pomoć, da kucaju na sva vrata, i da niko i ništa nije vredno takvog čina – poručuje žena koja se izborila sa internet nasiljem.

Kome prijaviti digitalno nasilje

Prema njenim rečima, ona je protiv aktera podigla tužbu, i nameravala je da ih goni za povredu ugleda i časti. Međutim, iako je znala ko su akteri, bilo je teško uručiti im poziv, na šta ju je sud obavestio, da može nastaviti postupak tako što će plaćati izvesnu sumu novca, dok im se poziv ne uruči i dok se ne utvrdi ko su tačno i precizno oni. Kako je ta procedura bila skupa i nije mogla da finansira postupak, bila je prinuđena da odustane od tužbe.

Kako objašnjavaju pravnici, internet nasilje se može prijaviti Odeljenju za visokotehnološki kriminal, a može se podneti i tužba ako je u pitanju povreda ugleda i časti pojedinca.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na [email protected], kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

BONUS VIDEO



Izvor:

Komentari (2)

  1. Pre je bio mobing. Mogao si samo da tužiš onog ko te mentalno teroriše, a to nije bio samo šef. Teško se odlučivalo na taj korak prvo zbog sopstvenog straha da ćeš ostati bez posla a drugo je zato što kolege nisu bile baš raspoložene da svedoče iz istog razloga. Da ne pričam o nepristojnim ponudama i komentarima. Sada ima kao neki zakon koji štiti? Tada nisi mogao da isključiš dugme pored isključenih mozgova.

    Odgovori
  2. Pa ljudi moji, ovo je lako okoncati. Jednostavno za.ebi drustvene mreze! Kako se, bre, zivelo pre njih. Pogasi sve i mobilni koristi za telefoniranje. Zaista mi nisu jasni ljudi koji trpe sajber nasilje. E, bas svasta!

    Odgovori

Ostavite komentar