Nekada su domaćini na slavu goste pozivali lično. Domaćin, ili neko od mlađih iz kuće, odlazili bi u kuću gosta najčešće sa sobom noseći pogaču, lepinju ili manji hleb na poklon, a u mnogim krajevima gde su Srbi danas se zadržao običaj odnošenja jabuke. Pozivar se pozdravi sa budućim gostom i na poklon preda jabuku kao znak dobrodošlice.
U nekim delovima Srbije smatralo se da se na slavu i ne zove, već se podrazumevalo da svi znani iz kraja dođu u kuće koje toga dana obeležavaju određenog svetitelja. Naročito je to važilo za “stalne goste”, one koji po tradiciji godinama dolaze.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Prvi običaj odavno se izgubio. Danas se na slavu, iz praktičnih razloga, ne zove lično (osim kada su u pitanju ljudi koje svakodnevno viđamo). Poziva se telefonom, sms porukama… ili se, kao po drugom običaju, i ne zove već se dolazak podrazumeva.
Mada, učtivije je svakako pozvati svakog gosta i izraziti želju da prisustvuje krsnom imenu vaše porodice. Takođe, danas se u pozivu navodi i vreme kada se gost očekuje (na ručku, ili večeri… prvi ili drugi dan slave). Nekada ovako nešto nije praktikovano, a danas su, iz praktičnih razloga, ljudi primorani na ovakvu vrstu organizacije, s obzirom na to da mnogi žive u manjim stanovima i ne mogu primiti sve goste odjednom, a i većina gostiju i radi (na radni dan, a bogami i vikendom).
Zakon je jasan: Evo da li imate pravo na SLOBODAN DAN ako vam slava pada za vikend
Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: “Dobro došli”, a gost čestita slavu na ovaj način:
“Čestit sveti (npr. Mrata) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!”
Domaćin odgovara:
“Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!”
Kako koji gost dolazi na slavu prvo se poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, a kad završi gosti po starešinstvu sedaju za sto.
Ko ispoštuje običaj da se na slavu ne poziva, a ima nekoliko slava da obiđe istog dana, onda taj koji nije pozvan dolazi kod svečara u vreme između ručka i večere, da bi čestitao slavu domaćinu, koji ga prima i služi: žitom, pićem, kolačima i kafom. U ovakvim slučajevima gost se zadržava oko pola sata i odlazi.
Tako se postupa i kad gost mora da obiđe više svečara, kao i zbog poštovanja domaćina.
Šta uraditi sa slavskom SVEĆOM na kraju dana? Neko je dogoreva vinom, ali ovo je NAJISPRAVNIJI potez
U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj “dvorenja slave”. Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.
Šta se smatra prigodnim slavskim poklonom?
U davna i skromnija vremena na poklon se nosilo ono što su gosti ručno izradili – kolači, testo, hleb, ali prikladno je bilo i vino, rakija, jabuke, brašno… Ukratko, nešto što oni koji idu u goste već imaju i što ih neće mnogo koštati. Kao prigodan poklon mogao je da prođe i neki ručni rad – vezeni stoljnjak, milje ili goblen, naročito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja želi da se “pokaže”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)