Odrasli Beočinci tri decenije upozoravaju nestašnu decu da će ih, ukoliko ne budu slušala, kazniti nevidljivi stanari napuštenog zamka Špicer. Izgovaraju to (o)lako. Ne trepću. Ali, prizor iz nekada raskošnog zdanja na obroncima Fruške gore sve više plaši i starije Sremce.
Šetnja kućom duhova, kako nazivaju dvorac iz 1898. godine, daleko je od romantične, jer umesto asocijacije na balove, budi strah.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Do palate, koja to odavno nije, potencijalne posetioce deli gusto granje na dvorišnim pločnicima i hrabrost da se kroz njega provuku. Podmuklu tišinu prekida samo povremeni zvuk svraka koji ne umiruje, već dodatno raspiruje jezu.
Razvaljena vrata, razbijeni vitraži, oguljeni zidovi…
Parčići stakla, komadi urušenog tavana, smeće, šut, bačene igle i špricevi deo su svakodnevne scenografije.
Ko su bili Špicerovi?
Ovde je nekada živela porodica Špicer, Ede, njegova supruga Klara, sin Jonas i kćerka Johana. Nemački veleposednik i vlasnik fabrike cementa poželeo je da baš na obroncima Fruške gore sagradi dom, pa je tako nikla velelepna palata po zamisli čuvenog Imre Stajndla, tvorca zgrade mađarskog Parlamenta.
Špicerova ćerka se zaljubila u konjušara
Ali kuća nikada nije bila ono što je trebalo – kutak porodične radosti. I danas se prepričavaju priče obavijene velom misterije, po kojima je nesreća počela da se “gnezdi” među zidove dvorca kada se Špicerova kćerka zaljubila u konjušara.
Posle ćerkinog samoubistva posejano je seme zle kobi
Zamislite taj skandal na početku 20. veka. Pa bilo je logično da imućni roditelji brane tu ljubav, ali niko nije računao da će lepa Johana zbog toga sebi oduzeti život. Porodica Špicer je bila zavijena u crno, a ljudi su pričali da je tada posejano seme zle kobi od koje se ni porodica, ni dvorac nikada nisu oporavili.
Na tavanu su se gnezdili golubovi, plašeći Beočince koji su tvrdili da je potkrovlje lavirint misterija. Od tada je priča o duhovima iz Špicera postala svakodnevna tema u ovom kraju.
BONUS VIDEO
Komentari (0)