Korisnica TikToka, doktorka Tripat Sahi otkrila je o čemu ljudi razmišljaju dok leže u bolničkim krevetima znajući da im zbog raznoraznih bolesti nema spasa.
Doktorka Sahi radi na odeljenju na kojem su najteži slučajevi bolesnih od raka, leukemije i drugih pošasti koje su poslednjih decenija desetkovale čovečanstvo.
Tripat naglašava da su ljudi uglavnom svesni da su se približili poslednjim danima života i tada nekako spontano sumiraju šta su radili. Ono što im je zajedničko je da se svi kaju što nisu živeli kako su zaista želeli.
– Poslušajte savet od nekoga ko svakodnevno radi sa pacijentima koji umiru. Prestanite da se brinete šta drugi misle o vama. Prestanite da se brinete šta će misliti o vama ako pokušate nešto da preduzmete, ako pokušate da radite na ostvarivanju svojih snova – kaže doktorka Sahi.
@tripat.sahiReply to @shino_j ##death ##lifelessons ##motivation ##hospice♬ SugarCrash! – ElyOtto
Ona savetuje svima da prestanu razmišljati o tome šta drugi misle o njima jer niko ne bi želeo da razmišlja u poslednjim trenucima života:
– Dok umiru, obično kažu da su živeli svoj život za nekog drugog, ispunjavajući tuđu sreću i želje i nikada nisu imali hrabrosti da učine ono što su zaista želeli – dodaje doktorka.
Mnogi korisnici TikToka složili su se sa kajanjem umirućih pacijenata naglašavajući da i oni u najvećem delu vremena rade stvari koje zaista i ne žele da rade.
– Žaljenje na kraju života je moj najveći strah i drago mi je da sam ovo čula – napisala je jedna devojka.
Jedan od korisnika ove društvene mreže je komentarisao da je sve što je doktorka Sahi rekla tačno.
– Živite svoj život za vas, a ne za druge. Živite u sadašnjosti i ne brinite za budućnost, a ni prošlost.
E vala, ja taj problem necu Imati! Tu relativno skoro bese neki clanak na temu zasto se ljudi u 50-im godinama kaju jer su nesto propustili. Na vise desetina navoda, zakljucila sam da se bas nista od toga ne odnosi na mene, a debelo sam zagazila u 7. deceniju. Dakle, JESAM zivela i zivim kako sam htela i kako i sad hocu. Hoce to nekad da ima svoju cenu, ali to je mnogo bolje nego da se na kraju zivota kajes jer si SAM SEBI dopustio da svi osim tebe "vode" tvoj zivot!
Gluposti, ali u skladu sa egoistično-hedonističkom potrošačkom ideologijom današnjice. Ljudi na samrti žele samo jedno: da im svi daju oproštaj, jer tadfa im se probudi savest koju su tokom života potiskivali, upravo radeći "za svoje dobro". Oni koji su živeli i borili se za druge uglavnom nemaju tu vrstu "kajanja" (pogrešan izraz). A mi bismo sad treabali da poverujemo da treba da živimo kao da drugi ne postoje, da isterujemo svoje kaprice, svoje želje, iako dobro znamo da su pogrešne.