Sergej Ćetković se posle tri godine ponovo vraća na veliku scenu zbog čega, kako priznaje, ima tremu.
U razgovoru za štampano izdanje Objektiva vratio se nekoliko decenija unazad i otkrio da je kao dete bio veoma nestašan, zbog čega je redovno dobijao batine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
S kim sa javne scene biste voleli da snimite duet?
– Prošle godine smo krenuli s duetima, kojih ja nemam puno u karijeri, sem verzija uživo. Dug je spisak jako kvalitetnih vokala sa kojima bih radio. To su Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Nina Badrić, Tijana Bogićević, ima ih puno.
Rekli ste jednom prilikom da ste kao dete bili veoma nestašni. Šta ste sve priređivali svojim roditeljima?
– Dug je spisak mojih nestašluka kad sam bio mali. Bio sam maštovit u svakom smislu te reči i uvek sam se trudio da napravim neki belaj. Majka je uvek bila zadužena da na kraju dana sve to ispravi. Danas kada počneš da vičeš na dete iz nekog straha da mu se nešto loše ne dogodi, svi se pozivaju na nekakva prava. Kod nas je jedini zakon bio prut, tata me nikad nije udario, samo bi me pogledao. Majka me je udarala prutom, i kada bih ga ugledao, znao sam da sam bio baš nevaljao.
Kao mlađi ste se lomili između muzike i režije, ali na kraju je prevagnulo ovo prvo. Da li je ostala želja da se bavite filmom?
– Da, naravno. Bilo je planova čak i prošle godine da se radi na nečemu, a u ovom trenutku to nadomešćujem kroz video-spotove. Tu se bavim scenariom, režijom, malo glumim, a nadam se da će biti prilike i za jedno ozbiljnije delo kad je reč o filmu.
Kako se ćerke Lola i Mila nose s popularnošću svog oca?
– Mili i Loli je u početku bilo strano kad bi mi ljudi prilazili. Govorile su: „Pustite mi mog tatu!” Lola je pogotovo bila nervozna. Sada jedva čekaju koncerte, obožavaju ih. Ne mogu da dočekaju da budu tu, da se lepo obuku, kroje mi repertoar i kažu mi: „Kada će moja pesma? Ovu nemoj sada, nego posle.”
Uspevate li da ih usmerite na kvalitetnu muziku?
– Nisam imao prilike da objašnjavam ćerkama šta da slušaju, jer još uvek slušaju dečje pesmice. Lola je sada otkrila Harikejn i „Loco loco” se peva kod kuće po ceo dan. Sve ide iz kuće, pa će verovatno povući na ono što mi slušamo i mislimo da je kvalitetno. Lola ide u Hor Svetog Save na Vračaru. Mila je kreativac, voli da crta.
Tokom pandemije ste, nažalost, izgubili oba roditelja…
– Da, tako je. Čovek se nikad ne može pomiriti sa odlaskom roditelja, ali život mora da se nastavi. Ostaju lepa sećanja, imao sam zaista divne roditelje.
Autor: Tanja Svilanović
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)