Iznenadilo bi vas kada biste shvatili koliko naše reči mogu da utiču na decu. Često ih savetujemo i grdimo, naročito kada su mala.
Verovatno mislite da će ona to da zaboraviti, ali vrlo često to nije slučaj, i reči mogu ostaviti trajne posledice, odnosno uticati na njihov karakter i lični razvoj.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Treba biti pažljiv pri komunikaciji, jer ponekad pogrešna reč može izazvati veliku promenu u vašem odnosu. Zato nastojte da iskontrolišete svoju ljutnju.
1. Nije ti ništa!
Ovo je jedna vrlo česta, i ujedno vrlo pogrešna fraza koju koristimo kada dete padne ili se povredi na neki drugi način. Često izgovaramo jer mislimo da ćemo ga time ohrabriti da nastavi da se igra.
Rezultat je, u stvari, potpuno suprotan.
Kada se obratite detetu na ovaj način, vi nipodaštavate fizički bol koji ono oseća.
Ubeđujete decu da je normalno osećati bol, i ukoliko nekad dođe do ozbiljnijih povreda ili bolova, dete to može da prećuti, jer misli da je to normalno stanje.
Ove reči mogu dovesti i do toga da se dete oseća slabašnim u odnosu na drugu decu ili da čak pomisli da vam nije stalo do njega.
Osećaće se posramljeno pred vama. Vremenom će se zatvarati u sebe i nećete pridobiti njegovo poverenje. Vaše dete može izrasti u tihu i nepoverljivu osobu.
Najbolje bi bilo da ga pitate kako se oseća i da li ga nešto boli.
Dete će osetiti vašu zabrinutost i odgovoriće iskreno, istovremeno osećajući da vam je stalo do njega i da ga razumete.
2. Neću to da ti kupim!
Naravno, deca vrlo često imaju iracionalne zahteve, koje zaista ne treba ispunjavati. Imajte u vidu da oni to ne posmatraju na isti način kao vi!
Ukoliko detetu kažete da nešto ne želite da mu kupite, možete samo izazvati njegovu ljutnju. Sa druge strane, ako počnete da se pravdate kako nemate novca, previše rano počinjete s uvođenjem mališana u svet odraslih.
Ipak je previše rano za šamar realnosti!
Umesto da ga tako striktno odbijete, kažite mu da čuvate novac za druge, važnije stvari.
3. Budi oprezan!
Ukoliko stalno trčite za detetom i ponavljate ovo, dete može da izraste u neodlučnu i uplašenu osobu.
U njemu se može razviti strah od pokušaja. Preterana strepnja od neizvesnosti može dovesti do toga da dete počne da se bespotrebno plaši nepoznatih stvari.
Time usporavate njegov razvoj u aktivnu i samostalnu osobu, što može u velikoj meri uticati na njegov život kad odraste.
4. Ja ću to da uradim!
Umesto da ovim rečima saopštite svom detetu da je nesposobno (tako će shvatiti vaše reči), obavite zadatak zajedno!Čak i ako iz najbolje namere preuzmete obaveze svojih mališana, to je loše po njih.
Time usporavate razvoj deteta u nezavisnu osobu, i ono će se oslanjati na vas čak i kada to nije potrebno, a može to i zloupotrebljavati.
Deca ipak moraju biti svesna da imaju i obaveze.
Najbolje bi bilo da njihove zadatke obavljate s njima, ukoliko već ne mogu sami. Na taj način će u vama steći saborca, a ne šefa ili nekoga ko će sve raditi umesto njih.
5. Ljutiš me!
Naravno, deca moraju biti svesna da njihove reči i postupci mogu uticati na druge. Umesto da ih ovim rečima krivite za to kako se osećate, bolje im objasnite koji je razlog vaše ljutnje.
Zbog čega ne volite da se igra na određenom mestu?
Zbog čega ne sme da se igra sa nekim predmetom?
Najbolje bi bilo objasniti mu posledice onoga što radi.
6. Rekoh ti!
Ovako detetu saopštavate da ste očekivali da će da pogreši, i da ste svesni da ono nije sposobno za neke stvari.
Ovim rečima možete trajno narušiti njihovo samopouzdanje.
7. Nemoj!
Umesto da im branite neke stvari, bolje bi bilo da im objasnite zbog čega je pogrešno da nešto rade, ili zašto bi trebalo da urade to na drugi način.
8. Uslovljavanje
Uslovljavanje i ucenjivanje su veoma loši i ružno zvuče. Bolje bi bilo da detetu predstavite kao nagradu ono što traži od vas.
Umesto da kažete:”Dok ne središ sobu, ne možeš napolje!”, kažite mu: “Kada središ sobu, moći ćeš da izađeš napolje”.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, Brightside.me
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)