Knjige Valentina Matića “Maksimilijan” i “Kako sam poludeo i druge ljubavi”, predstavljene su krajem pethodne nedelje u beogradskom Kolarcu.
Epidemija virusa korona stalno je odlagala zvaničnu promociju ovih knjiga. Uprkos nikad goroj epidemiološkoj situaciji, pisac Valentin Matić koji inače živi u Holandiji, ipak je odlučio da priredi zvaničnu promociju, na kojoj su, osim autora, govorili i glumac Boris Isaković, profesorka srpskog jezika i saradnik na knjizi “Maksimilijan” Olivera Potić, kao i glumac Petar Mihailović.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Ovo je moderan roman koji će vam držati pažnju od prve do poslednje strane – kazala je Olivera Potić, govoreći o romanu “Maksimilijan”. Osvrnula se na nezadovoljstvo čoveka koje je detaljno opisano.
Glumac Boris Isaković je nadahnuto i sa emocijom čitao upravo taj deo iz romana, dok je Srećko Ceci Maksimović svirao električnu gitaru.
– Čovek je po prirodi nezadovoljan. Uvek želimo da smo imali drugačije roditelje, lepše detinjstvo, da su nam deca drugačija, da smo rođeni u zemlji sa drugačijom klimom, da imamo bolji posao, i tako u nedogled. Jedino o sebi iako uglavnom sakriveno, imamo lepo mišljenje. Ako ga i nemamo, imamo debelo opravdanje za svoje postupke – piše u romanu “Maksimilijan”.
Valentin je recitovao pesmu “Tuđina”, koja je ranije objavljena, a glumac Petar Mihailović “Volim naše” iz nove zbirke pesama , kojom se Valentin obraća našem narodu rasutom svuda po svetu.
U prvom redu sedeli su čitaoci koji su pre dvadest pet godina prisustvovali na promociji Valentinove prve knjige.Gospođa Ljiljana Šešet iz Zagreba, veliki ljubitelj i poštovalac knjiga Valentina Matića, iskoristila je ovu priliku da nakon 35 godina dođe u Beograd i prisustvuje promociji.
– Na fejsbuku sam primetila fotografiju Dunava u koji sam inače zaljubljena, a u opisu su stajali stihovi jedne Valentinove pesme. Od tog dana ja verno pratim njegov rad, mnoge knjige sam pročitala I pisce upoznala, ali samo je on surovo iskren, a to izuzetno cenim kod njega – kazala je Ljiljana.
Nakon razgovora sa publikom, Valentin je odlučio da pročita pesmu “Rasteš” koju je posvetio svojoj ćerki Tari. Emotivni stihovi mnogima su naterali suze na oči.
– Ostariću I biću spor za tvoje snove. Svu tehniku letenja već sam ti dao, pa onda, sa nebeskih tribina, navijaću uzvikujući tvoje ime – govorio je Valentin.
Književnica Gordana Vlajić istakla je da joj je roman “Maksimilijan” nešto uradio.
– Ovo je dobar roman. Jer, boli I tokom čitanja. Šta boli? Nemoć! Nemoć da promenimo da se dogodi ono što se dogodilo – napisala je Gordana u osvrtu.
O VALENTINU MATIĆU
Pre nego što je poludeo I preživeo sve ljubavi putovao je vodom, nebom I kopnom. Vodio borbu sa nevidljivim neprijateljima I svim prolaznostima datim čoveku. Družio se sa Nostalgijom, Tuđinom , Tugom I Samoćom. Nakon završene pomorske škole u Kotoru, kadeture I poručničkog ispita pronašao je svoje Panonsko more u ravnici Holandije, gde je, uprkos svih padova I ljubavnih jada, uspeo postati otac jedne lepe devojčice. Za njega – najlepše. Svi nagomilani problem nisu ga uspeli oterati iz zemlje vetrenjača, kanala I lala, već punih trideset godina. U svim tim godinama izgnanstva pisao je pesme, priče I romane.
Komentari (0)