JEZIVA ISPOVEST Srbina: “Budim se izbezumljen, ruke su mi prilepljene za zid, sve oko mene počupano”

Neimenovani mladić iz Srbije opisao je kroz kakve situacije je u životu tokom spavanja

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Shutterstock

Jedan mladić iz Srbije podelio je na društvenoj mreži Reddit svoj problem sa mesečarenjem. Naime, on je naveo nekoliko primera stvari koje su mu se tokom tog specifičnog stanja uma dešavale. Iako je neke situacije opisao kao komične, nijedna od njih nije bila nimalo naivna.

Neimenovani mladić iz Srbije, na Reditu je kroz čitav niz opisao kroz kakve situacije je u životu prolazio usled mesečarenja. U njegovoj priči pronašlo se još nekoliko Reditora, čija iskustva su u pojedinim slučajevima, zvučala kranje neverovatno.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Negde 2007. godine, dok sam još bio srednjoškolac, nekoliko meseci sam živeo kod svoje bake u garsonjeri. Ona se privremeno preselila u stan gde su bili moja majka i brat, kako bi bilo lakše paziti je – bila je lošeg zdravlja. Toj garsonjeri je tipa 1998. dograđena jedna soba, u kojoj sam provodio noći. Mrzeo sam što svake srede ujutru moram na praksu na VMA. Budio me je moj Sony Ericsson K510i, puštajući odlomak iz pesme “Vermilion Pt. 2”. Tada sam, inače, naučio da ako želiš da zamrziš neku pesmu, samo je postavi kao melodiju budilnika – započeo je ovaj Reditor svoju priču.

U sledećem delu objave, on se osvrnuo na konkretne primere hodanja u snu, gde je, kako je sam napisao, u nekim situacijama bio poput “Spajdermena”.

– Nakon jednog uobičajenog dana, ležem da spavam. Bio je to krevet sačinjen u potpunosti od sunđera, vrlo prevrtljivo tapetarski zamotan da izgleda kao da nije. Zatvaram oči i osluškujem kako vozila gradskog prevoza drndaju u velikoj ulici, iako je prozor stana gledao prema dvorištu gimnazije “Sveti Sava”. Kad sam spavao kod bake kao mali, ništa nije bilo lepše od hučanja saobraćaja, rada kazaljke malenog sata na stolu, blještanja zelenog svetla ekrana radio-časovnika i mirisa bakinog laka za kosu. Kako sam tonuo u san, shvatim da sam ipak u dnevnoj sobi, pored vrata kupatila, po danu. Odjednom, nestaju sva svetla i nastupa mrkli mrak! Kroz ulazna vrata stana čujem uzdrmane komšije kako napeto pričaju. Hvata me ozbiljna panika. Kako ništa ne vidim, opipavam put do najbližeg zida i kada sam naišao na njega, počinjem da pipam dalje put do prekidača za svetlo. Mazim se ja tako sa zidovima dok panika dostiže kritične nivoe, i u jednom momentu – cap! Zaslepi me žuto svetlo klasične sijalice. Ja stojim na krevetu u spavaćoj sobi, priljubljen uza zid kao Spajdermen, slučajno zakačivši veoma osetljivi prekidač za svetlo desnom rukom. Srce bije kao “Raining Blood”, ali sam se rado stropoštao nazad u krevet ostavivši svetlo da gori. Ovo je prvi put da pamtim da sam mesečario – pojasnio je sve do detalja šta mu se dogodilo.

Tragove mesečarenja, nalazio je na najneobičnijim mestima unutar doma i to sve zahvaljujući prašini, koja je “odavala” njegove noćne šetnje.

– Pošto sam bio klinac, nisam mnogo vodio računa o čistoći stana. Tadašnja devojka me je s pravom oštro kritikovala zbog toga. Zbog takvog zanemarivanja, tragovi mog mesečarskog ludila ostali su utisnuti u prašini na obližnjoj komodi i starom televoziru, koje sam ja jutro kasnije fotografisao. Kasnije u životu, imao sam sreće da mi tada voljene osobe pričaju o tome šta sam radio i pričao u snu. Ova priča je i dalje najupečatljivija, ali nikad neću zaboraviti kako sam se 2016. naljutio u snu na tadašnju devojku jer nije htela da priča na temu lukavih marketinških strategija privatnih banaka prilikom prodaje kredita i drugih bankarskih proizvoda. Baki je ovog meseca tačno 11 godina od smrti. Daro, ako imaju Reddit tamo gde si sada, baci upvote pls. Volim te – napisao je on, pozivajući i druge Reditore da se jave ako su imali slična iskustva.

Njegovom pozivu odazvalo se nekoliko Reditora, od kojih se jedna priča posebno izdvojila. Naime, ovaj mladić iz Srbije, tokom mesečarenja je zadobijao telesne povrede, te je i izazivao haos unutar svog doma.

– Mesečarim ceo život. Ko klinac sam iz svoje sobe, u snu, popeo se na krevet mojih roditelja i gazio po njima. Drugi put sam se probudio sa plavim palcem i rascepljenim noktom na ruci, jer sam pesnicom udario sve snage u zid. Dešavalo se da pocepam sve postere sa zidova i ujutru me sačeka haos u sobi. Bilo je tu i oblačenje za školu ili uzmem ćebe i jastuk i prostrem ga uredno na zemlju i tako nastavim da spavam. Somnabulizam je karakterističan za mlađe ljude i obično traje do kraja puberteta. (kao mozak se razvija), mada tačan uzrok se i dalje ne zna. Meni nikada nije ovaj problem prestao, smanjilo se ali i dalje postoji. Ali svako veče pričam u snu i onda mi ljudi prepričavaju sve – započeo je on svoju priču.

Kako je rekao, sve je to uticalo i na njega, ali i na roditelje, koji su osećali konstantni strah za njega tokom boravka na ekskurzijama.

– Generalno jako traumatično iskustvo za moje roditelje. Majka je zvala svaki put nastavnike da paze na mene na ekskurzijama i da vrata od terase uvek zabarikadiraju nečim da ne bih kojim slučajem izašao. Takođe, nekad uspem da se setim onako, polubudan, da sam ustajao iz kreveta, panično, vikao cimera da na terasi ima ogromna zmija i da treba da bežimo ili neke druge situacije. Uglavnom sam usplahiren i kao da bežim od nečega, mada uvek je tu i ponavlja se. Ne možeš pobeći od toga. Nekad se probudim i pričam na drugom jeziku, jezike koje nisam ni učio nikad. Ili promenim glas u potpunosti – nastavio je on sa opisom stvari koje su mu se događale tokom života.

Kako je rekao, osećanja su mu oduvek bila pomešana. Nekada mu je bilo žao ljudi koji nikada neće iskusiti ono što se njemu dešava, a sa druge strane, ponekada im i zavidi što ne moraju da prolaze kroz to.

– Interesantno sa psihološkog stanovišta, pogotovu meni jer sam posle ovakvog životnog iskustva, uveren, da postoji taj ledeni breg, i samo mali deo tebe je svestan, ono što viri. Jer te neke fantazije, strahovi, mucanje, gaženje i udaranje, pričanje na drugom jeziku ili potpuna promena glasa dosta govori o nekom delu tebe kojeg nisi svestan. Ima to nešto tajansvetno u ličnosti što tad isplivava, taj neki drugi deo tebe. Nekad mi bude žao ljudi jer nemaju tu privilegiju i ne znaju koliko duboko sve to može da ode i koliko je zapravo veći deo naše ličnosti ispod nivoa vode i da nemaju tu priliku da nekad i zarone. Nekad im i zavidim jer nisu prolazili kroz taj traumatični period života kao ja – napisao je on na kraju svoje ispovesti.

BONUS VIDEO:

Izvor: Reddit

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar