Bivši mladi reprezentativac Srbije Stefan Ilić dao je intervju za Objektiv.rs u kom je otkrio razne zanimljive detalje iz svoje dosadašnje karijere. Od omladinske škole Partizana, preko osvajanja Svetskog prvenstva na Novom Zelandu i epizode u Crvenoj zvezdi, pa sve do odlaska u egzotičnu Indiju.
Odlazak u Indiju bio je za mnoge čudan potez, jer to nije popularna odluka za nastavak karijere, ali za sad deluje da je napravio pravi potez i da je na tragu svoje fudbalske sreće.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ilić će ostati upamćen kao začetnik akcije koja je prethodila pobedonosnom pogotku naših reprezentativaca u finalu i tako donela osvajanje Svetskog prvenstva za mlade, ali kao što kaže Ilić, ne živi se od stare slave već je uvek potrebno tražiti nove izazove, a on je svoj pronašao u egzotičnoj zemlji na jugu Azije.
Ekskluzivno za Objektiv, 26-godišnji napadač je preneo prve utiske iz Indije i objasnio kako izgleda liga i kakav je kvalitet fudbala.
View this post on Instagram
– Bio sam skeptičan po odlasku u Kolkatu, ali su nas super prihvatili. Zvanična liga kreće u decembru i traje do aprila, imaju pripremne utakmice kroz kup i gradske lige, npr. kao kod nas beogradska liga – rekao je Ilić na početku razgovora za naš portal.
U Indiju je došao sa svojim dugogodišnjim drugom i saigračem Nikolom Stojanovićem, a poziv je stigao od bivšeg trenera Spartaka iz Subotice Andreja Černišova sa kojim je već sarađivao.
– Dogurali smo do finala kupa gde smo igrali protiv Goe koja je mnogo jača i skuplja ekipa, izgubili smo na produžetke, ali sam zadovoljan kako smo igrali i kako smo parirali mnogo jačoj ekipi. Ovo je najstariji Kup na svetu uz FA kup, star je 130 godina. Ovo mi je prvo inostrano iskustvo i ovde sam sa Nikolom, koji je ujedino i kapiten ekipe, i zbog toga mi je mnogo lakše bilo privikavanje, jer smo uvek tu jedan uz drugog. U Indiji imaš dve zatvorene prve lige i ekipe koje budu prve u obe lige na kraju sezone idu u Ligu šampiona Azije i za jaču ligu treba više finansijskih sredstava, a mi smo u tkzv. drugoj ligi.
View this post on Instagram
Ilić je otkrio da FK Mohamedan ima dugogodišnju tradiciju.
– Ovo je najstariji klub u Indiji imaju stadion kapaciteta od 65 hiljada gledalaca, uporedio bih ga sa OFK Beogradom pošto je bio u padu prethodnih godina i sad je počeo da se uzdiže, uslovi su stvarno odlični i klub hoće da bude konkurentan. U drugim gradovima se kriket se mnogo više prati, ali u mom gradu su svi zaluđeni za fudbal i svi nas gledaju kao Bogove. Vole da dovede strance u poslednjoj trećini terena i žele da oni prave razliku što oni uglavnom čine.
Očekuje uspešnu saradnju sa novim klubom i ističe da je vrlo zadovoljan kako se uklopio na samom početku.
– Potpisao sam 1+1, tako je najbolje za sve, prva godina je za prilagođavanje pa ako budu svi zadovoljni nastavićemo saradnju.
Kao razlog napuštanja Srbije naveo je da ako nisi igrač Zvezde ili Partizana, manje su šanse da uspeš i da zaradiš.
– U Srbiji nemaš gde zaraditi ako nisi igrac Crvene zvezde ili Partizana i sada Čukaričkog i TSC-a, a šansu u Indiji vidim kao odskočnu dasku za dalje, jer sam već imao uspešnu saradnju sa svojim trenerom u Spartaku.
Ostao je upamćen kao član zlatne generacije sa Novog Zelanda i bio je pokretač akcije koja je donela pobedonosni gol i pehar.
Iako nije igrao mnogo na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu, Ilićev značaj je bio ogroman, jer je bio započeo antologijsku akciju koju je golom krunisao Nemanja Maksimović. Proradio je inat kod njega kada je ušao, jer nije dobio šansu na prethodnim mečevima, gde deluje da ju je zaslužio. Najupečatljivi utisak mu je bio izlazak na balkon Narodne Skupštine tokom slavlja.
– Prošlo je 6 godina od osvajanja Mundijalita i svi će nas pamtiti po tome, ali od stare slave se ne živi. Najveća radost mi je bila odlazak na balkon Skupštine i vožnja autobusom kroz Beograd. Verovao sam u sebe pri ulasku na teren i bilo mi je drago što ću nešto uraditi za ekipu, mislim da sam zaslužio šansu u nekim prethodnim mečevima i u tom trenutku je proradio inat kod mene i ispalo je sve kako treba.
Poziv Crvene zvezde se ne odbija, pa tako ni Ilić nije mogao da ostane imun na želju kluba sa Marakane da ga dovede u svoje redove. Ipak, ispostavilo se da je napravio pogrešnu odluku.
– Zvezdi ili Partizanu se u tim godinama ne govori ne, ali mislim da sad iz ove perspektive bih rekao ne. Nisu se poklopile kockice. Ja nisam imao tu sreću da se poklope, konkurencija je bila jaka, Ugo Vijera je bio prvi špic, miljenik publike. Nisam dobio šansu, ljudi sa strane kažu nije iskoristio šansu, ali realno je da je nisam ni dobio, odigrao sam na debiju 20 minuta, treba ti 2-3 utakmice da odigraš pa da se donese sud dal si iskoristio šansu ili nisi.
Stefan Milošević i ja smo otišli iz Spartaka u Zvezdu, ali Zvezda je takav klub da mora da ti se namesti da odigraš da bi ostao. Mogli smo da sedimo i da primamo platu ali obojica volimo previše fudbal i nismo hteli da budemo statisti. Želja ti je da igraš i novac nije u prvom planu. Na svojim greškama se uči.
Posle toga je usledila pozajmica u Niš i to smatra svojim najgorim trenucima u karijeri, a karijeru je rehabilitovao u Metalcu gde je na 42 utakmice postigao 12 golova.
– Radnički smatram za najgora 3 4 meseca u svojoj karijeri. Bez mog pristanka su dogovorili moju pozajmicu i bio sam jako nezadovoljan i nesrećan tamo. U Metalcu sam imao sjajnu sezonu, dobar su klub za mlade igrače, imaju sjajnu infrastrukturu i tamo se stvarno osećas kao fudbaler.
Nažalost u Bačkoj je doživeo najtežu povredu za sportistu i nije uspeo da se pokaže u punom sjaju kada se to najviše očekivalo.
– U Bačkoj sam isto dobro igrao, ali nazalost sam u predzadnjem kolu dok smo bili u Prvoj ligi i imali obezbedjen ulazak u Superligu doživeo povredu prednjih ukrštenih ligamenata i kada sam trebao da se vratim na veliku scenu povreda me je sprečila. Odigrao sam poslednja 3-4 kola, ali tada je Bačka već ispala iz lige.
Celu omladinsku školu proveo je u Partizanu i nikada nije dobio šansu u prvom timu, pa mu je prvi seniorski klub bio Spartak iz Subotice.
– Prošao sam Partizanovu omladinsku skolu, ali niko iz moje generacije nije bio pozvan za prvi tim, nekako su nas preskočili, uzeli su dosta igrača iz godinu dana mlađe generacije, a tada nije bilo bonus pravila sto bi nam u tom trenutku sigurno značilo, ali takav je zivot.
View this post on Instagram
Subotica ima posebno mesto u srcu Ilića, koji žali što je napuštao Spartak i odlazio u Zvezdu, ali ne želi previše da se osvrće na prošlost, već hrabrim koracima hita u budućnost, po nove pobede i trofeje.
– Bila je dobra i iskusna ekipa predvodjena Torbicom, Trivunovićem i Tumbasevićem i to su stvarno majstori srpskog fudbala, mozes dosta da naucis uz njih i uvek mozes da ocekujes neku asistenciju. Nažalost u tom trenutku se nisu poklapali rezultati, kao poslednjih godina kada su uspeli da izbore kvalifikacije za Ligu Evrope. Uživao sam igrajući tamo i sve je na mene ostavilo divan utisak. Spartak mi je prvi seniorski klub i ne bih odlazio da nije stigla zvezdina ponuda, ali to u tom trenutku ne moze da se odbije, jer posle se pitas da li si trebao da odbijes, sta bi bilo kad bi bilo. – zaključio je Ilić za Objektiv.
Piše: Luka Kalajdžić
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)