Grabovac danas broji oko 130 domaćinstava, i u njima živi 600 stanovnika. U četvororazrednoj osnovnoj školi je četrdesetak učenika. Selo ima više ugostiteljskih objekata, zanatskih i automehaničarskih radionica, trgovinskih radnji, benzinskih pumpi… U narodnim pesmama poznato je i kao Bano Polje, a nalazi se u opštini Zvečan na severu Kosova i Metohije, na kilometar i po puta od središta opštine prema Leposaviću.
Najdominantnije obeležje Grabovca je Sokolički – Gospođin krš iznad sela. Na vrhu krša, veliki kameni odvojeni blokovi koji se naslanjaju jedan na drugi, stvorili su legendu da se radi o Kamenoj porodici.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sokolički ili Gospođin krš zajedno sa crkvom Svetog Luke kriju mnoge anegdote i legende iz istorije sela, a za mnoge ima itekako čvrstih osnova.
Meštani su pre par godina dobrovoljnim radom i prilozima podigli novu crkvu posvećenu Svetom Luki. Pored nove crkve, sačuvani su ostaci ranije svetinje za koju žitelji tvrde da vuče korene još iz šestog veka.
To se vidi po iskopinama i velikim kamenim spomenicima, sada ugrađenim u potporni zid iznad crkve, koji svedoče o minulim vekovima, a koje je do sada pokrivala zemlja.
Meštani u Grabovcu vele da bi arheolozi i istoričari ovde trebalo da obave dublja istraživanja i daju konačnu reč o prošlim vremenima koje čuva ta stara crkva. Pošto je nova podiguta pored temelja stare, arheolozima i istoričarima je data mogućnost da u narednom periodu mogu obavljati istraživanja na licu mesta.
– Na velikom kršu iznad sela jatili su se oduvek sokolovi i orlovi a na njegovim stranama, skrivenim odajama, podvizivali su se monasi iz manastira Banjska, deset kilometara udaljenog ,i manastira Sokolica, koji je na kilometar od krša. I danas delovi ovog oštrog vrha imaju nazive : Simonov krš, Aksentijeva soba, Nešin dućan, Andrejino njivče…. Bilo je ovo najsvetije mesto za vreme kralja Milutina (1282–1321) i njegove zadužbine mananstira Banjska. U vreme turskog ropstva i kad je Banjska opustošena, 1460 godine, monasi su iz Banjske sklonili mošti kralja Milutina u našu crkvu, kao i veliko banjsko blago, zlato… Mošti su kod nas prenoćile nekoliko noći i onda su prenete za Trepču, tačnije u Mažiće kod Starog trga, odakle ih je monah Silvanije preneo u Bugarsku, u Sofiju, gde se i danas čuvaju u crkvi Svete Nedelje – ispričao je, kao da je juče bilo , hroničar Grabovca i dobar poznavalac istorije Žarko Ristić.
Kako se veruje, tada je unaokolo crkve u Grabovcu, delu sela zvanom Crkvine, gde je pre tri godine završena nova crkva Svetog Luke, zakopano blago kralja Milutina, banjsko zlato. Od tada pa do danas sve njive oko crkve zovu se Kovčenici, po kovčezima Milutinovog blaga, prepričavaju u selu.
Meštani Grabovca svedoče da su mnogi tragali za Milutinovim blagom pored crkve ali i u blzini sela. A novija, istinita priča kaže da su odmah posle Drugog svetskog rata neki ljudi iz Srbije, sa nekim kartama i skicama u rukama tragali za Milutinovim blagom. Jedan meštanin iz susednog sela, Žitkovca, kao vodič i tumač oznaka na kartama, tragače je navodno navodio na pogrešna mesta i kada su oni posle desetak dana potrage i pretrage ostali praznih šaka, ovaj meštanin je na osnovu svega viđenog na kartama odlučio da sam krene u potragu za Milutinovim blagom.
Ovaj sused Grabovčana, čije ime u selu ne žele da kažu zbog doživljene tragedije, posle odlaska istraživača sam je, na osnovu svih tih skica počeo da u Radevcu mestu pored Grabovca, traži Milutinovo blago jer je po tim crtežima i kartama, baš tu blago bilo zakopano.
Grabovčani vele da je baš u ovom mestu pronašao blago i posle par meseci odselio se za Srbiju gde mu ništa nije pošlo dobro u životu. Porodica mu se bukvalno ugasila, a od tada, pedesetih godina prošlog veka, mesto u Radevcu dobi ime „Vađene pare“. I danas se kaže pored „Vađene pare“ put vodi… Ili, tamo gde su se vadile pare…
BONUS VIDEO
Izvor: Ilustrovana politika
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)