Neke od priča koje možemo da pronađemo u svetu fudbala definitivno se graniče sa holivudskim dramama.
Jednu takvu ima nekadašnji golman reprezentacije SAD i Evertona Tim Hauard. Momak rodom iz Nju Džersija boluje od Turetovog sindroma, koji je odjednom dobio u ranoj mladosti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovaj sindrom se može pojaviti u ranom detinjstvu, iako se prvi simptomi pojave tek u mladalačkom dobu ili ranoj adolescenciji. U Hauardovom slučaju, bilo je to tek u srednjoj školi, kad nije mogao da sedi mirno na času ni 45 minuta, te je zbog toga često tražio da napusti nastavu.
Međutim, ovaj sjajni američki golman otkriva da su se simptomi pojavili mnogo ranije, ali da on nije znao za njih, nije ni slutio da se radi o takvom nečemu. Naime, kada je imao 10 godina, uočio je neobjašnjivu i neodoljivu potrebu da dodiruje stvari po kući. Ako bi krenuo od sobe do kuhinje, krenuo bi od zida, vrata, ograde i svega ostalog što bi mu se našlo na putu. Čak je i dok je išao u školu sakupljao kamenje, razmišljajući šta će se desiti ako ga ostavi tu, te bi ga stavio u svoj ruksak i tako u nedogled. Njegovi prijatelji i učitelji su mu se smejali kad bi došao u školu, a u ruksaku bi bilo puno kamenja, nikom to nije bilo jasno, neki čak nisu imali razumevanja, pa su ga vređali i terali od sebe.
Sa 11 godina ga je majka odvela doktoru, a Hauard nije želeo mnogo da priča o tome, te je morala majka sve da ispriča. Tad je doktor saznao da je to Turetov sindrom i opsesivno-kompulsivni poremećaj, i da to dobije 4-5 osoba na svakih 10,000. Osobe koje su obolele od ovog sindroma svoj lek nađu u nekom višem cilju u svom životu, a Hauardov je bio fudbal.
Njegovi roditelji i on su odlučili da ga upišu na ovaj sport. Prvo je igrao na poziciji napadača, imao je i građu i visinu, ali nije imao tehniku, nije znao ni da šutne loptu kako treba. Tadašnjem Timovom treneru je bilo žao da takav igrač s takvom građom ne napravi nikakvu karijeru, te ga je zbog toga prebacio na poziciju golmana, koju on nije voleo smatrajući da tu nema ‘akcije’ i da se neće dešavati radnja oko njega, jednostavno da neće biti zanimljivo. U jednoj utakmici trener se dogovorio sa Timom.
Rekao mu je da će jedno poluvreme odigrati kao napadač, a drugo kao golman, samo eto da vidi kako to izgleda. Nakon te utakmice, Hauard je shvatio da iako je ograničen na samo 16 metara, da i od njega zavisi ekipa i da se akcija takođe može dešavati i ako stojiš na golu.
Inače, Hauard je odbio da na tradicionalan način, lekovima, leči ovu bolest, odnosno sindrom, a kako sam kaže, već ga je prihvatio i ne bi ni znao kako da živi bez tog stanja u kom se već decenijama nalazi.
Reklo bi se da upravo zbog ovog sindroma Tim Hauard mora bar da dodirne loptu, a to mu je pomoglo tokom mnogih sezona čak i u najjačoj ligi na svetu, engleskom Premijeršipu, gde je godinama bio jedan od najboljih golmana, čuvajući mrežu Evertona. Takođe, taj sindrom mu je pomogao i na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine gde je uspeo da zabeleži čak 16 odbrana na jednom meču, protiv Belgije u osmini finala. Bio je to, i ostao do dana današnjeg, rekord Mundijala.
Bonus video:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)