Loše mi je, ne mogu nikako da se oporavim od nesreće koja nas je zadesila. Ali, moramo da nastavimo dalje. Treba živeti i pregurati zimu. Spasli smo robu koja je bila visoko na metalnim rafovima, nešto smo oprali, pa sušimo i prodajemo.
Morali smo da spustimo cene, nešto za trideset odsto, nešto upola cene.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nema nam druge – ovako za Objektiv priča Kineskinja Sju Jang (49), koju smo zatekli ispred zaključanog, izgorelog kineskog tržnog centra na Novom Beogradu, koji je pre osam dana zahvatio veliki požar, kako prodaje robu na tezgama.
ROBA NA ULICI
Šarene haljine, majice, slameni šeširi, čipkane gaćice i pidžame nalaze se na improvizovanoj tezgi naše sagovornice, a kako sama priznaje, dim se još uvek oseća u garderobi.
– Stvari su bile na sigurnom, požar ih nije dotakao, samo se malo osećaju na garež. Ali kako prolaze dani, pošto prodajem napolju, vetar ih produva i miris nestaje – tužno kaže Sju, koja nije skidala naočare sa lica. Nesrećna prodavačica uverava da ima velike podočnjake jer noćima ne spava misleći na svu izgorelu robu i izgubljen novac.
– Mnogo para je otišlo, mnogo. Neka smo mi živi i zdravi. Imam dve ćerke, pomažu mi, snaći ćemo se nekako do zime – kaže Sju.
BEOGRAĐANI: JADNI MI BEZ KINEZA
Stariji sugrađani koje smo zatekli kako merkaju veštački nakit za ukrašavanje cveća u kartonskim kutijama kažu nam da iskreno saosećaju sa Kinezima koji su za jednu noć izgubili ono što su gradili čitav život.
– Kupujem kod Kineza više od deset godina, upoznala sam apsolutno sve prodavce. Nekima od njih je ceo život bio ovde. Mora im se pomoći. Šta ćemo mi koji smo ovde pronalazili sve, od igle do lokomotive? Sve što nam je trebalo bilo je na jednom mestu. Dolazim čak sa Altine, dok moja ćerka živi u Rakovici i nije nam teško da sednemo u autobus i dođemo da kupimo šta nam treba – objašnjava penzionerka Dragana Predić. I bračni par Savić već godinama kupuje u kineskom tržnom centru, kako kažu za naš list, od saksija, žileta i ostalog pribora za brijanje, do kutlača i varjača.
– Mnogo nam je žao, vidimo da ljudi prodaju napolju. Ali kako će kada padne kiša, pa sneg? Nadamo se da će dobiti pomoć i da će se tržni centar obnoviti. Došli smo da kupimo veštačku travicu za cveće, pogledaćemo šta još ima. Sve je dosta sniženo. Mnogo prodavaca kod kojih smo često kupovali, više nema. Ko zna gde su sada – ističe Janja Savić dok razgleda robu sa svojim suprugom.
OD POLA MILIONA, OSTALA SAMO KUTIJA SA CIPELAMA
Trgovac obućom Radoslav Gagić (28) iz Rume uspeo je da sakrije suze dok nam je pokazivao jedini par cipela koji mu je ostao nakon požara.
– Sve je izgorelo. Apsolutno sve. Pronašao sam samo ovu kutiju sa cipelama, ni sam ne znam kako je ostala netaknuta. Eto mog života, od pola miliona dinara koje sam imao u robi ostale su mi ove cipele od dve hiljade dinara. Pijem lekove za smirenje već sedam dana. Pogledajte kako pričam, kao da sam šlogiran. Nije mi lako, sve što sam imao nestalo je u trenutku – priča nesrećni Radosav.
Svako se snašao kako je mogao, pa je tako trgovac posteljine oprao jastučnice i popakovao ih na žicu da se suše. U razgovoru sa nama priča da će ih dati upola cene, tri za sto dinara, jer bolje i to, nego ništa. Nisu samo garderoba, obuća, kuhinjski i kupatilski predmeti poređani na zemlji, nego i namirnice kao što su maslinovo ulje, razne kineske testenine, specijalni začini, pirinač i tofu, koje su građani kupovali. Prodavac koji nije želeo da se slika kaže da tofu može da izdrži u kesi sa vodom neko vreme, a ljudi koji vole tajlandsku ishranu najviše ga uzimaju, bez obzira na ovakve nesrećne uslove.
Piše: SANJA RADOVANOVIĆ
BONUS VIDEO:
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 21. AVGUST
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)